Pregled posta

Adresa bloga: http://blog.dnevnik.hr/deadangels414

Marketing

You said you'd never let me down

Oh dear, it's been such a long time...
Zar ima više ikog na blogu?
To su bila tako lijepa vremena....
Mogao si se ispucati, napisat gluposti, čitati druge posteve, komentirati i na temelju pročitanog
procijeniti osobu, upoznati ju te shvatit koliko ustvari imate toga zajedničkog...
Staviš bilo koju sliku, video, pjesmu, nema blesavih notifikacija, lajkova i glupih ulizivačkih komentara, a i svađe su bile definitivno rijeđe.
Šteta što je Facebook toliko zasjenio Blog....

Moram priznat da imam ljepša sjećanja što se bloga tiče (bez obzira na to što sam imala dosta depresivne posteve koje sam sad na kraju obrisala jer to zaista nije...čitljivo) nego što se Facebooka tiče.
Istina je da sam svojim riječima u postovima i komentarima na blogu usrala par prijateljstava al to se na kraju sve popravilo (hvala bogu haha) ali definitivno mi je Facebook usrao više prijateljstava i vezu nego išta drugo.
Tko bi rekao da slike, komentari, inbox, dodavanja random ljudi kao prijatelje može uništit nešto tako jako?
Bolesno...bang

Ali sve ima i svoje prednosti, a Facebook ih po mom ima samo 3:
1. Adobe je sigurno masno zaradio na Photoshopu thumbup
2. Mogućnost održanja kontakta s osobama izvan grada/države/kontinenta
3. To je usput i najbolji i najjeftiniji komunikacijski kanal (za dogovore ili bezvezno chatanje) jer su,
budimo realni, gotovo svi dostupni na fejsu, dok je situacija sa msnom i skypeom ipak drugačija.

Sve se tako promijenilo...tako naglo..odjednom...nestao je onaj čar..originalnost..
Svi živi nekog boga fejkaju preko Facebooka, postaju attention whores svi redom, a zašto?
Zbog glupog lajka? Na kaj su ljudi spali, da žive za jebeni lajk? nono
Slobodno mogu reć da su svi od tog fejsa poblesavili ko lude babe što je užasno iritantno i zato se lagano vraćam na Blog.
Ipak tu mogu napisat sve kaj me šora bez da itko gnjavi i osuđuje i bezveze komentira tek tolko da bi "ostavio trag". namcor
Nemam kaj baš novog za napisat, tolko se sve promijenilo da jednostavno ne znam od kud početi tako da će ovo biti samo jedan uvod tek tolko da mi ne stoji post star preko 2 godine hehe

One thing never changed
I never stopped thinking
What we could be
I'd still believe all your lies
Pretend you love me
Blind me with your words
Shout
What we've become
Every piece of me dies
As you breathe
Shadows will cry
It's not real
But it's ours


Photobucket

Post je objavljen 03.01.2012. u 23:45 sati.