Evo, čisto da vam se javim da sam još uvijek živa, neaktivna na blogu, no prilično aktivna u ostalim segmentima vlastitog bivanja.
Kulinarstvo.
Općenito jako volim kuhati, no jedna od omiljenijih stvari mi je isprobavati nove recepte za kolače. Fascinatno, pogotovo obzirom da slatko jedem samo kad hormoni prozvižde i kad čas sve volim, a već u idućem trenutku bi ista stvorenja skratila za glavu. Barem jednu. Nekad s razlogom, nekad, a eto tako. Trenutno iskorištavam priliku dok udovoljavam vlastitoj požudi - upravo čekam da mi se digne tijesto za apsolutno prefine slane kiflice s parmezanom.
Nisam neki tehno frik, no apsolutno sam se zaljubila u svoj novi mobitel. Pa da i to znate.
Položila sam pismeni iz jednog od 3 najgora ispita na faksu, u prvom mjesecu ću i usmeni. Ona druga dva sam već položila, hvalatibože.
KRENULA SAM NA PRAKSU! U školu. Da preciziram, u 1. tehničku školu Tesla. 30 šesnaestogodišnjaka koji spremno čekaju na bilo koju vašu pogrešku da bi vas mogli zajebat, i po mogućnosti satrti. Zasad prilično neuspješno. Za njih, za mene prilično uspješno. Čak su mi totalno simpa baš takvi kakvi jesu. I prilično sam si ponosna zbog činjenice da sam pregrizla strah od javnih nastupa.
Instrukcije, nakit u tragovima.
Počela sam slušati TBF. Šišmiš iz prošlog posta imala džabe kartu za koncert, a ja sam pruženu priliku iskoristila. Prvi kontakt nakon onog posta, za koji i ne zna. Nevolje u raju, pa su neke stvari došle iz dupeta u glavu. Barem se nadam. Al TBF, iznenađujuće dobri.
I tak. I tak...do čitanja, nadam se skorog.
Pusa vam od Lipsy!
Post je objavljen 26.11.2011. u 23:45 sati.