Marketing
Priča ide dalje
Oko koje vidi sve, čak i ranu iza sebe.
Ovako Sinderela izgleda ovih dana. Ranu svako jutro moramo otvarati jer se preko noći sama zatvori, a moramo taj sadržaj puštati van da iscuri. Baš je neko jutro, Honey otvorio ranu i tako je pljusnulo po njemu da ga je zalila i po majici i hlačama, al onak pošteno. Postupak je to koji nije posebno drag ni nama ni njoj, no vet je rekao da moramo pa onda i moramo. Ludo je i što je sve vrijeme stvarno jako vruće pa joj muhe nikako ne daju mira. Ranu smo obično otvarali injekcijom u koju smo stavljali jod, stvarno nije nimalo voljela vidjeti nas. Jedno vrijeme sam čak imala problem s njom jer uopće nije htjela surađivati, a ja lijepo odlučih da uopće više neću petljati oko rane već je samo mazim i češljam i iščešljavam skorenu krv i sve nešto. Upalilo je i laknulo joj je, Sunce moje. Sad smo nas dvije frendice, a Honey ju kupa:) Jod smo isto malo izbacili, zalijemo je samo izvana zbog muha.
Ovako rana izgleda izbliza...
I još bliže. Ovu subotu posjetio nas je jedan vrlo ljubazan striček koji ima onaj štap za detekciju mina. Otišli smo do krda na polje i trajalo je poprilično dok je Honey uspio smiriti Sinderelu, stvarno već zna da tko god joj se približava, sigurno ide nešto oko rane, plaši ju to i uznemiruje, skakutala je koliko god je mogla, ali uspio je detektirati da je metak definitivno unutra i da je iznad ulazne rane. Nevjerovatno je kako i iz koje daljine je to doletjelo, nije izašao van, ali unutra joj sigurno udara u neki zglob, teško joj je vladati nogom, ne može je dizati u zrak već ju vuče...
Stvarno se nadamo da će se nekako umiriti i da će Sinde izbaciti to grozno tane iz sebe, valjda su takve stvari moguće...
Ona se jako trudi, ima silnu želju za životom. Stvar je u tome da je ona karakter tvrdi, jednom sam čak komentirala da ako se tak nešto trebalo dogoditi, onda nije slučajno da je ona ta, jer samo je ona dovoljno zajebana da iz principa sve zajebe i preživi i napravi čudo, baš eto tak, jer, njoj se prohtjelo:)
Prva tri dana bila je samo u boksu, a onda je počela sa ekipom van, uvijek zadnja, a za nju je to nešto nemoguće. Jednu večer moja baka je odlučila otići po konje, tako je ozbiljno zapalila po njih da ju uopće nismo mogli stići. Nije nas htjela čekati jer "treba kobilu dovesti doma", bila je tako sretna jer je sama otišla daleko po njih i počela ih voditi doma. Taj dan smo Dei i ja umirali jer nam je baka super-žena, neuhvatljiva, a Sinde je taj dan prvi put počela "trčati", ostala je zadnja i u njenoj glavi to je bilo jednostavno neprihvatljivo. Nije ih sustigla i puhala je, ali mislim si da bi ih jednog dana možda mogla i stići, jednom, možda...
Bez obzira na sve, nije joj lako, nimalo, tijelo se mora prilagoditi, a to nije jednostavno.
Ide na polje, a maleni su stalno uz nju.
Snalazi se kako god zna i umije...
Pronalazi rješenja za zaokrete i okrete i uske prostore...
A taj dan je bio poseban i stoga što u Tufko i Gaga prvi put zajedno s Lunom i nama otrčkarali na sinokošu konjima.
Konji su im se divili i čudili...
Maleni su uživaliiiiiiii!!!!
Bauljali lokvama...
Otkrili da velika trava u hladovini savršeno paše za ležati i rashladili se:)
Perunika je počela jesti zob i super je cura, dečki se brinu za nju, a i ona se snalazi što bolje može.
Stribor, Plameni, Perunika - ekipa mala koja je formirala svoje krdašce.
Dok smo mi rondali oko konja, Luka je sredio boksiće i popričao si s Srnom:)
Ovu flašu našli smo kad je Sinde ranjena. Bila je bačena na naše polje, mi je definitivno nismo bacili jer znamo da se konji mogu rasjeći ako je razbiju. Pitanje koje si čovjek postavlja - da li je stvarno jedna piva više(il više njih previše) dovoljno dobar razlog da bi se netko patio kao Sinde na slici koja slijedi!
E, da, al silno je važno i da sam kontaktirala KFHempflinga, ovog divnog stričeka čije smo filmiće stavili i na blog, čovjek nam je odgovorio i dopisujemo se i dalje:)
Petraaaa, samo da stavim slike, i ide txt i o Tony Samari i nama i predavanju i dolasku k nama i sve...:)
Post je objavljen 20.09.2011. u 17:30 sati.