Survat ću se u gomilu nebitnih, praznih lica.
Raspršit ih, natjerat na trk, pitanje,
i dati im smisao.
Jer ja sam prorok, proričem slobodu, i novi društveni poredak
o kojem mi govore snovi.
Žezlo u rukama užareno mi, tron loš, jeftin i klimav,
u prnje zamotano mi lice, da se nevidi, da ne plašim.
Al glas mi jak, gromoglasan, tjera ptice s drveća,
i djecu s igrališta.
Teror postiže.
Reći ću im o tome kako je sutradan još jedan dan sutra.
Svoj poredak stvari, bit.
A oni će pasti, ganuti, ničice, ljubeći mi stopala.
Poklonit će mi se,
Ave, i reći da sam najveća.
Jer ja sam najveća.
Ja sam prorok koji propovjeda o pričama snova,
a nada se buđenju, pljusci.
Post je objavljen 01.09.2011. u 16:52 sati.