U srednjoj školi definitivno nisam mislila koliko će mi gramatika i pravopis biti važni u životu … Ponekad romantika padne kao stara klada pred ta dva slova NE ili Č i Ć… ima ih još. Kako je moguće da tih par slova baci posve drugačiju sliku i potpuno upropaste stvar.
Divan je, krasan, simpatičan, šaljiv, privlačan i zanimljiv dovoljno da razmijenite brojeve ili poljubite se i onda nakon nekog vremena pošalje poruku. I ne znajući ubije ga gradivo osnovne škole. Prvo „nemogu“ zacrveni se na ekranu i u glavi, ali dobro, možda je greška, a kad ono i u drugoj, trećoj, petoj poruci ista stvar. I ode sve kvragu!
Više nije ni tako privlačan niti zanimljiv, sve se mijenja kroz prizmu da je nepismen! Miješanje č i ć još prolazi s podignutom obrvom, ali negacije s glagolom su smrtni grijeh. A većima tih ljudi ima završen fakultet i ponose se svojim zvanjem i znanjem, ali ne mogu ispravno pravopisno i gramatički napisati rečenicu. I što sad?! Ode sve k vragu, više nije interesantan, prilikom svake sljedeće poruke samo se produbljuje jaz od tipa s početka do ovog koji šalje „neznam“. Uostalom kako mu reći da se negacije pišu odvojeno i da li imam volje objašnjavati to nekome tko to dosada naučio. Od toga može ići samo nizbrdo i dok ne završi bez pravog objašnjenja u čemu je bio problem.
Mislila sam da sam jedina, ali ima nas još. Jedna moja poznanica je rekla kako strepi od početka dopisivanja, što ako se pokaže da je tip nepismen i razočara se? I od prijateljica sam čula isto, kad sam prokomentirala da su negacije napisane čula sam samo aaaaaaaaaaah i time je sve rečeno.
Post je objavljen 14.07.2011. u 23:29 sati.