Oprosti....Što ti nisam sve ispričala,što sam rijetko govorila,uvijek sam radije prizivala tišinu,...jer moje tuge i sreće lakše sam podnosila sama.Eto,sad barem znaš da naša pritvorena vrata od sobe nisu bila zbog mog straha od mraka,već moj lakši, tiši izlaz, ničija zemlja za još jedno biježanje...od tebe...Oprosti...Što malo sam ti pružila,što sam samo dodirima pokušavala da nadoknadim sve,jer moja sječanja više nisu dozvoljavala.
Ali sad si barem svijestan da kad te ljubim,ljubim te jer sam tvoja,a ti moj,iz čiste požude i strasti i da moju samoću,koju i previše poštujem,mogu da izdržim samo uz tebe sve do mog sljedećeg biježanja...od sebe same...
Post je objavljen 05.06.2011. u 20:47 sati.