Pregled posta

Adresa bloga: http://blog.dnevnik.hr/eseni-nazareni-terapeuti

Marketing

Sveti Životom – mudri filosofi
(Izvadak iz Drugog dela knjige ’O posvećeničkom življenju’. brat Vasa – Aurora Aurea)
auroraaurea@gmail.com


I ranohrišćanski i prahrišćanski redovnici kroz zakonit život doživljavali su i nalazili sebe kao istinske filosofe (ho phílos = 'ljubitelj', 'prijatelj'; h sophía = 'mudrost'), kao ljubitelje Mudrosti. A voleti Mudrost znači držati Njene Zapovesti. Stoga čoveka urazumljuje i umudruje, stabilizuje na Putu Istinskog Života samo zakoniti život. Filon Aleksandrijski u esenskom redu vidi filozofsku zajednicu zaokupljenu traženjem Boga kroz moralan život: što se filosofije tiče, njen logički deo oni su prepuštali brbljavim verbalistima, kao nešto nepotrebno za sticanje vrlina, dok su fizički deo prepuštali na držanje i uzdizanje posmatračima zvezda, kao nešto s onu stranu shvatanja ljudske prirode, zadržavajući samo onaj deo koji govori o postojanju Boga i sazdavanje Sveta. A etički dio filosofije vrlo marljivo su proučavali uzimajući za učitelje zakone svojih predaka, koje duša u čoveku ne može shvatiti bez božanskog nadahnuća. (‘Svaki dobar čovek je slobodan’, prg. 80) – Tatijan Asirac u svojoj 'Besedi protiv Helena' osuđuje i razotkriva mnogobožačke filosofe iza čijih reči i pouka nije stajao uzoran i čestiti život, koji se u etičkom smislu nikako nisu mogli nazvati filo-sofima, prijateljima i ljubiteljima višnje Mudrosti; tako on pita nabeđene mudrace koje istinsko dobro su dobili od filosofstvovanja i koji od njih to nije pao u gordost? Hvaleći se svojim uzdržanjem, Diogen je umro od proždrljivosti pošto je pojeo živog polipa. Aristip je nosio purpurnu odeždu i živeo u raskoši. Zbog proždrljivosti Dionisije je filosofa Platona predao u ropstvo. Aristotel je vaspitao Aleksandra, koji je tlačio bližnje koji mu nisu hteli odavati slavu kao 'Bogu', ... (pogl. 2; cp.: Jovan Damaskin: 'Filosofska poglavlja', pogl. 3). (Stoički filosof Seneka je vaspitavao Nerona, koji je se eksponirao kao veliko čudovište od čoveka.) Tatijanu su mnogobožački 'mudraci' u svojoj neurednosti ličili na životinje. – Nil Sinajski, koji u koji je u neznabožačkoj filosofiji razlikovao tri pravca, za prvu grupu, duboko porobljenu raznim strastima, koji služe samo telesnim nasladama, iznosi da je se njihova filosofija ogledala samo u starom ogrtaču (en tM tríbMni), u bradi i palici (De Monastica exercitatione, pogl. 1). U drugu struju Nil smešta filosofe koji su se već stvarno interesovali za pitanja logike, etike i filosofije, ali se, kao i prva struja, nisu starali o ozbiljnom praktičnom (ts práxeMs), životnom primenjivanju svoga moralnog učenja (ibid., pogl. 2). U treću struju Nil stavlja neznabožačke filosofe koji su nastojali u vlastitom životu da praktično ostvare moralne nazore koje su učili, žrtvovali se i asketski, no to su sve činili za ljudske počasti i prolaznu zemaljsku slavu, bez očekivanja bilokakve onostrane nagrade. – U antiknom svetu, po svedočanstvu proročišta, Sokrat (469.-399. g. se.) je smatran najmudrijim filosofom: navodno ga je Apolon preko delfskog proročišta proglasio za najmudrijeg među ljudima. No koju višnju mudrost je mogao imati čovek koji je opravdavao pedofiliju, ropstvo i žrtvovanje nedužnih životinja? Bez nekih usvojenih Pitagorinih pouka, njegova mudrost bi bila galopirajuća ludost.
Počev od polovine V stoleća se. sofisti su se eksponirali kao javni i putujući poučavatelji odraslih Helena, ali i omladine; poučavali su mnogim aktuelnim disciplinama: filosofiji, matematici, astronomiji, književnosti, umetnosti, pravu, besedništvu, i svoje usluge naplaćivali; vremenom su postali sinonim za tobožnje mudrace, nadmudrivače i ubeđivače po svaku cenu, čak i pomoću obmanjujućih lukavstava i lažnih dokaza, sofizama. Sokrat, Platon i Aristotel su nasrtojali da ospore sofistički nihilizam (koji je počeo sa Protagorom, koji je učio da je čovek mera svih stvari – homo mensura) i odbacivanje postojanja apsolutne istine.

Kao pratnja Gospodnjim utelovljenjima na planeti Zemlji, u odeždu od mesa i kostiju dolazila su i visoka, anđeoska bića, koja su živela i pronosila reč Svetlosti i Spasenja. Oni su negovali i odgovarajući kult dostojnog, svetog življenja. Ljudi su ih zvali i filososofima, ljubiteljima Mudrosti. Historik filosofije Diogen Laertije (Diogens Laertios, III st. ne.) u svojoj biografsko-doksografskoj zbirci ‘Život i mišljenja istaknutih filosofa’ (Bioi kai gnMmai tMn en philosophia eydokimsantMn), na početku, ukazuje: »Bavljenje filosofijom, kako neki tvrde, počelo je najpre kod barbara; naime, već kod Persijanaca bili su magijci, kod Babilonjana i Asiraca – haldejci, kod Indijaca – gimnosofisti, kod Kelta i Gala takozvani druidi i semnotei; o tome pišu Aristotel u svojoj knjizi 'O magiji' i Sotion u dvadeset trećoj knjizi 'Redosled filosofa'.« - To\ th=j filosofiżaj eĂrgon eĂnioiż fasin a)po\ barba/rwn aĂrcai. gegenh=sqai ga\r para\ me\n Pe/rsaij Ma/gouj, para\ de\ Babulwniżoij hÄ ąAssuriżoij Xaldaiżouj, kaiě gumnosofista\j par’ ąIndoiÍj, para/ te KeltoiÍj kaiě Gala/taij tou\j kaloume/nouj Druiż+daj kaiě Semnoqe/ouj, kaqa/ fhsin ąAristote/lhj e)n t%˝ Magik%˝ kaiě Swtiżwn e)n t%˝ eiąkost%˝ triżt% th=j Diadoxh=j. (I, 1) – Delo 'O Magiji' (vidi i: I, 8; II, 45) Laertije pogrešno pripisuje Aristotelu; bizantijski leksikon 'Suida' za autora sugeriše peripatetičara Antistena (oko 445.-360. g. se.) sa Rodosa (alpha, 2723). – Laertije lično smatra da je filosofija ipak započela kod Helena (I, 6). On iznosi da su gimnosofisti i druidi filosofiju izražavali kroz zagonetke, tražeći od ljudi da budu pobočni i da se vežbaju u hrabrosti.

U svojim ‘Ćilimima’ (StrMmateis) slično ukazuje i načitani bogoslov Klement Aleksandrijski (Titus Flavius Clemens Alexandrinus, oko 150.-217. g. ne.): »...Filosofija, slično dragocenom kamenju, odavno je sijala kod barbara. Kasnije je se probila i u Heladu. U Egiptu njeni nositelji su bili proricatelji, u Asiriji – haldejci, u Galiji – druidi, u Baktriji – samanei, Kelti su imali svoje filosofe, a u Persiji – magijci. (Ovi poslednji najavili su rođenje Spasitelja pre svih i pristigli u Judeju, prateći zvezdu.) U Indiji filosofijom su se bavili gimnosofisti. I u drugim zemljama bilo je filosofa.« - Filosofiża toiżnun poluwfele/j ti xrh=ma pa/lai me\n hĂkmase para\ barba/roij kata\ ta\ eĂqnh diala/myasa, uŔsteron de\ kaiě eiąj ŕEllhnaj kath=lqen. Proe/sthsan d’ au)th=j Aiąguptiżwn te oi¸ profh=tai kaiě ąAssuriżwn oi¸ XaldaiÍoi kaiě Galatw˝n oi¸ Druiż+dai kaiě SamanaiÍoi Ba/ktrwn kaiě Keltw˝n oi¸ filosofh/santej kaiě Persw˝n oi¸ Ma/goi. Oiá mageiż# kaiě tou= swth=roj proemh/nusan th\n ge/nesin, a)ste/roj au)toiÍj kaqhgoume/nou eiąj th\n ąIoudaiżan a)fiknou/menoi gh=n. ąIndw˝n te oi¸ gumnosofistaiż, aĂlloi ge filo/sofoi ba/rbaroi. (I, 71) – Klement iznosi da su vodeći helenski mudraci (sofisti) i prosvetitelji bili barbarskog porekla (I, 66), da su od njih mnogo što-šta preuzeli (VI, 35), ali da su sva značajna filosofska učenja Helenima ipak došla od velikog Mojsija (II, 20), čije znanje ima haldejsko poreklo (I, 151). – Judeohelenski filosofi Filon Aleksandrijski i Aristobul (II st. se.) smatrali su i dokazivali da je jevrejska filosofija starija od helenske (I, 72).

U svojoj 'Besedi protiv Helena' Tatijan iznosi da su su Heleni sve svoje ustanove i običaje preuzeli od barbara: »Telemesijci su bili naročito vešti u gatanju iz snova; Karijci su prepoznavali budućnost prema zvezdama; Frigijci i Isavrijci se u svom gatanju oslanjaju na let ptica; Kiprani su gatali iz utroba žrtvenih životinja; Babilonci su se proslavili astronomijom; Persijanci magijom; Egipćani geometrijom; Feničani pismom.« (Pogl. 1)

U natpisima u Nakš-i-Rustamu, neomazdaistički prvosveštenik Kartir, hvali se verskom netrpeljivošću koja je zavladala u sasanidskom Persijskom carstvu: »Ahrimanova učenja i demoni odstranjeni su iz carstva, i učinjeni nedostojnim vere. Judejci, samanei, brahmani, nazorejci, jogiji i zandiki /= manihejci/ potučeni su u carstvu, a idoli su razoreni, a od njih su napravljena staništa za bogove.« U tim progonima judejci su najblaže prošli, i najduže se održali u svojoj babilonskoj dijaspori.



Sibile

U istinskim posvećeničkim kultovima, i žene su mogle vršiti sveštenčku službu, baš onako kako su mogle biti i nazireji (‘Brojevi’, 6:2). Žene su se osvedočile i kao Božije proročice. U starozavetno vreme susrećemo više proročica: Mojsijevu sestru – Mirjam (‘Izlazak’, 15:20), Deboru (‘Suci’, 4:4), Huldu (‘Kraljevi’, II, 22:14), Noadju (‘Nehemija’, 6:14), Isaijinu ženu (‘Isaija’, 8:3) ... Kod Isusovog posvećenja u Hramu nalazimo proročicu i nazirejku Anu (‘Luka’, 2:36-38). Među mnogobošcima Božije proročice koje su delovale u svetilištima (orakulima) nazivale su se Sibile. Naravno, pod tim nazivam stajale su i proročice palih bogova.

Na proročanstva Sibile pozivaju se i ranohrišćanski spisatelji poput Justina Mučenika (‘Apologija’, I, 20, 1; 44, 12) i Klementa Aleksandrijskog. Justin, poput Platona (Phajdros, 244 b; Theags, 124 d), govori o jednoj Sibili, odnosno o Sibilinoj knjizi (koja je došla do nas kao judeo-hrišćanski apokrif). Heraklit, Euripid i Aristotel, takođe pominju jednu Sibilu. Varon govori o deset Sibila. Obično se slikaju kako prebivaju uz čarobna vrela i po pećinama.

Antikna misao poznaje brojne Sibile-proročice (za koje se uobičajno smatra da je njihovo poreklo Mala Azija, odakle su se raširile po Heladi i Italiji.): haldejsku (Sambeta), libijsku, frigijsko-delfijsku, kumajsku (Dema), Heromofilu iz Marpesa ili Eritre u Maloj Aziji, kojoj je boravište docnije preneto u kampansku Kimu), Eritreja, Samska, .... Pored ostalih u starini je bila poznata i jevrejska, odnosno nazarenska Sibila sa gore Karmel: »Posle Deme odrasla je kod Jevreja iznad Palestine /= na Karmelu/ proročica kojoj je ime bilo Saba.« (Pausanija, X, 12)

I među starim Germanima uvažavane su žene-proročice: »Germani drže da u ženi ima nečeg božanskog, proročanskog, zbog toga idu za njihovim savetima i slušaju njihove reči. Videli smo i sami kako su, za vlade pokojnog Vespasijana, mnoga plemena smatrala, dugo godina, Veledu za boginju; isto tako obožavali su i Albrunu i mnoge druge žene, ...« (Takit: 'Germanija', pogl. 8)


Post je objavljen 26.05.2011. u 20:13 sati.