Pregled posta

Adresa bloga: http://blog.dnevnik.hr/znaciposljetka

Marketing

(Izvadak iz knjige Proročanstva se obistinjuju – Znaci poslednjeg vremena – Zašto će ovaj svet tako grozno propasti? brat Vasa – Aurora Aurea)
auroraaurea@gmail.com


Svezivanje satanskog i Hiljadugodišnje Kraljevstvo; istine i zablude o njemu

Među mnogim kvazihrišćanskim pismoznalcima i nemarnim pastirima, koji su umesto Hrist-Božijeg, na Zemlji hteli, gradili i podržavali Satanino kraljevstvo, dobra vest o dolasku Doba Mira i Kraljevstva Mira bila je potiskivana, obacivana, izopačeno tumačena. Lažni pismoznalci, poklonici mrtvog slova, pogotovo su Hristov otkroviteljski ukaz o hiljadugodišnjoj vladavini Duha Sile na novoj Zemlji i među nove ljude, drsko i nakaradno odbacivali i ismejavali, proglašavali milenarizam/hilijazam (grč.: chilia = 'hiljadu') pogubnim nusproduktom bujajućeg i previrućeg poznojudejskog apokaliptizma. Tako je predstavnik judejskog milenarizma bio rabi Eliezer ben Horkanos, koji je se rodio u poslednjim godinama postojanja jerusalimskog Hrama. (Treba znati da pouzdaniji izveštaji iznose da je Jovan 'Apokalipsu', koja govori o Zlatnoj Hiljadugodišnjici, primio u vreme cara Nerona, 54.-68., kao što to i Eusebije iznosi u Demonstratio evangelica, III, 5, 15, ili u vreme cara Klaudija, 41.-45., kao što tvrdi Epifanije u delu Panarion, LI, 12, 33, a ne vreme Domicijana, 81.-96., kao što kasnije prerade stavljaju i interpretiraju.) Judejska apokaliptička eshatologija upravo ima svoje korene u delovanju Božijih proroka među Izraelce. Judejske, jeretičke, heterodoksne i novodobske pogrešne interpretacije patmoske 'Apokalipse' koja svedoči i ukazuju na Hiljadugodišnje Kraljevstvo Mira na Novoj Zemlji , nisu dovoljan razlog da se Hiljadugodišnjica, ili čak i sama 'Apokalipsa' odbacuju. Tako se Eusebije u 'Crkvenoj Historiji', citirajući reči antimontaniste Gaja, osvrće na pogrešna hilijastička shvatanja gnostika Kerinta, koji je se uz Jovanovu 'Apokalipsu' pozivao i na mnoge druge tobožnje objave: » I Kerint, u otkrivenjima koja su tobož napisana velikim apostolom /= Jovanom/, meša lažna kazivanja o čudima koja su njemu rekli anđeli. On govori da će posle vaskrsenja nastupiti zemaljsko carstvo Hrista, i da će ljudi ponovo naseliti Jerusalim, i da će se naslađivati telesnim nasladama. Neprijatelj reči Božije, on želi da obmane ljude, govoreći da će Milenijum proći u bračnom prazniku..." (III, 28,) Gnostik Kerint je dakle svoje hedonističke preokupacije vezao za Zemaljsko Kraljevstvo Mira.

U svojoj ‘Historiji Crkve’ Eusebije izuzetno puno prostora posvećuje znamenitom aleksandrijskom episkopu Dionisiju (246.-263. g.), učeniku restitucioniste Origena, od koga citira brojne iskaze i pouke. Pre nego što će stradati u vreme gonjenja hrišćana pod imperatorima Decijem i Valerijanom, Dionisije je proveo tri godine je u zatvoru. Pravila koja je ovaj episkop velike Aleksandrije izložio u jednom pismu iz 260. godine, upućenom episkopu Basilidu, priznata su na Šestom Vaseljenskom saboru kao kanonska i obavezna za čitavu Crkvu. U svojoj drugoj knjizi dela 'O zavetima' Dionisije govori o Jovanovom ' Otkrivenju', koje odbacuje kao zapis apostola Jovana Zevedejeva. Inače dve knjige 'O zavetima' Dionisije je sastavio kao pobijanje učenja predstavnika hilijazma Nepota, episkopa Arsinoje u Trajumi. Episkop Nepot, koji je u III stoleću u Egiptu bio jak poborniki hilijazma koji je se proširio iz Male Azije gde je i Jovan živeo, i koji je i sa svojim sledbenicima, saglasno Hristovoj Objavi, očekivao hiljadugodišnje Hristovo Kraljevstvo na Zemlji, u zaštitu hilijazma napisao je delo pod naslovom Confutatio Allegoristarum.

Pogledajmo šta Eusebije kaže o Nepotu i Dionisijevom suprostavljanju Nepotovoj hilijastičkoj eshatologiji: »... Učio je da će na zemlji nastupiti hiljadugodišnje kraljevstvo prepuno telesnog nasladjivanja. Do toga mišljenja došao je tumačenjem Svetog Pisanija onako kako ga tumače Jevreji, a da bi zasnovao svoje misli na Jovanovom 'Otkrivenju', napisao je knjigu i dao joj naslov 'Prekori ljubiteljima alegorije'. Protiv tog spisa ustao je Dionisije kroz svoja dela 'O zavetima'. U prvoj knjizi on izlaže svoje mišljenje o tom učenju, a u drugoj rasuje o Jovanovom 'Otkrivenju'. O Nepotu kaže i ovo: »Oni (Nepotovi sledbenici) pozivaju se na njegove spise i tvrde da će na Zemlji nastupiti Kraljevstvo Hristrovo. U mnogim stavovima ja nemam ništa protiv Nepota, a od ranije poštujem njegovo trudoljublje, usrdno bavljenje Svetim Pisanijem i to što je sačuvao mnoge duhovne pesme koje su i sada prihvaćene od braće. Još više se prema njemu odnosim sa poštovanjem jer se uspokojio. Ali i pored svega toga potrebno je ukazati na njegove pogrešne stavove... Pošto je medju ljude ušla njegova knjiga zbog koje su mnogi odstupili od Evandjelja i apostolskih Poslanica i okreću se učenju koje je izloženo od strane Nepota, i to prihvataju kao neku veliku misteriju (tu prednjače ona braća koja su slabije obrazovana) umesto da se na pravilan način upoznaju o slavnom dolasku Gospoda našeg i o našem uskrsnuću iz mrtvih ... ne mogu da prećutim nego moram kazivati protiv brata našega Novata ... Kada sam bio u Arsinoji, gde je, kao što znaš, velikog maha uzelo to učenje, sazvao sam sveštenike i učitelje tamošnjih hrišćana koji su živeli po selima i pozvao ih da razgovaramo o Nepotu u njegovoj nauci. Najpre mi rekoše o njegovoj knjizi a onda sam tri dana, od jutra do mraka, sedeo sa njima govoreći im o onome što je napisano u toj knjizi. Bio sam veoma srećan kada videh da su braća željna istine i da paze na ono o čemu im kazujem. Postavljali smo pitanja, ukazivali na sumnje, činili sve samo da shvate opasnosti toga učenja ...Po završetku Korakion, kao vođa te nauke, priznao je pred svima da su naši dokazi jaki i da je nadvladan. Takođe je rekao da će ostaviti to naopako učenje i da o njemu više neće govoriti. Sva ostala braća koja su tu bila, obradovaše se jer dođe do jednomislija.« (VIII, 24) - Dionisije Aleksandrijski, iako, po filološkoj analizi (apografa i redakcije) nije priznavao da je 'Apokalipsu' sam apostol Jovan zapisao, iako je ukazivao da ne razume njen slikoviti jezik, ipak je nije odbacivao zato što je nije razumeo, sluteći da svaka njena reč ima duboko značenje.

Kada se u 'Apokalipsi' kaže da će Antihrist, Čovek Bezakonja, pre Hristovog Dolaska na celoj Planeti podići svoje kraljevstvo pustoši, i nad svim narodima vladati 3,5 godine ili 1260 dana, to tobožnji pismoznalci nekako i mogu prihvatiti, i taj eshatološki podatak ne tumače u nekom prenesenom smislu reči. Ali kada u toj istoj i čudesnoj objavi pročitaju čak šest puta da će Gospod Mira sa 144.000 Novih Izraelaca vladati na novoj Zemlji tokom 1000 godina, onda taj ukaz na hiljadu prozirnih i besmislenih načina nastoje da iskarikiraju i zabašure, jer on se jednostavno ne uklapa u njihove okamenjene misaone sheme i predrasude.

Mnogi crkveni oci i pisci koji su shvatali ili bar slutili značaj veličanstvenog 'Hristovog Otkrivenja po Jovanu', priznavali su i hilijastičku eshatologiju, očekivali su Hristovo Hiljadugodišnje Kraljevstvo Mira i Pravednosti. Tako su eshatološki milenarizam podržavali Papije Hieropolski, Justin Filosof, Montan, Meliton Sardski, Irinej Lionski ('Protiv heresa', V, 30-36), Hipolit Rimski, Tertulijan, Metodije Olimpijski, Laktantije, ... Naravno, kao što to najčešće i biva, pravi profil i domen Zlatne Hiljadugodišnjice mogli su da razumu samo istinski posvećenici u tajne Neba.

U montanističkom pokretu koji je se javio u Siriji u prvoj polovini II veka, ljudska historija je se razdeljivala na tri epohe: 'detinjstvo' (vreme starozavetnih proroka), 'dečaštvo' (evađeosko doba) i 'zrelost' (vreme otkrivanja Duha Istine). Propovedana je doktrina o hilijastičkom periodu tokom koga će Hrist vladati, Đavo biti svezan a Novi Jerusalim će sići s Neba (u Filadelfiju ili Pepuzi, gde je živeo montanistički poglavar).

Justin Filosof ukazuje da svoj veru u Hristovu Hiljadugodišnjicu deli i sa mnogima drugima, ali ukazuje da postoje i oni koji to odbacuju, te propovedaju bogohulstvo, bezbožnost i ludost. - Justin ukazuje da zna da će biti vaskrsenje i prorečene Hiljadugodišnjice u Jerusalimu /'Razgovor sa Trifunom', pogl. 80) - Takva svedočenja ukazuju jasno da je rano hrišćanstvo u biti bilo milenaristički pokret.

Latinski crkveni pisac Laktancije (Lactantius, oko 250.-330. g.), rođen na severu Afrike, čija se glavna dela Divinae institutiones, Deopificio Dei i De ira Dei odlikuju čistotom i uglađenošću jezika, takođe je hilijast: Hiljadugodišnjicu sagledava kao vladavinu Hrista i izabranih na Zemlji, nakon čega bi se Kraljevstvo Duha na Zemlji prelilo i apsorbovalo u večno, Nebesko Božije Kraljevstvo.

Najznačajniji latinski crkveni pisac Avgustin (Aurelius Augustinus, 354.-430.), iz Tagaste u Numidiji, pisac mnogobrojnih teoloških i filosofskih dela čiji stil pokazuje uticaj antičke retorike, smatrao je da je Crkva u poziciji i dobu Hiljadugodišnjeg Hristovog Kraljevstva, u kome Sveti Jedan sa svojim posvećenicima vlada. Avgustin je najpre prihvatio hilijastičku eshatologiju (poput Justina Filosofa, Irineja ili Laktantija), dok kasnije kritikuje takav pristup. Hiljadugodišnjica po njemu nije stvar budućnosti, nije eshatološka (grč.: eshatos = 'poslednje') kategorija, već je ona već počela i završiće se izlaskom Antihrista, Hristovim Dolaskom i Strašnim Sudom. Posvećujući XX. knjigu svoje 'Božije države' (De civitate Dei) eshatološkim pitanjima, Avgustin kritikuje milenarizam, uz to priznajući da je i sam u mladosti bio milenarista. Po njemu, verovati u budući Zlatni Milenijum, znači napraviti grešku sličnu jevrejskoj, gde je se dolazak Mesije iščekivao i posle pojave Hrista Božijeg. Apokaliptički broj 1.000 on alegorijsko-metaforički tumači kao simbol punine vremena i beskonačnosti. No kod starih Helena numerički simbol beskonačja nije bio broj 1.000 već 10.000 - miri(j)ada (grč.: myrios = 'bezbrojan'): 'Juda', 14; 'Otkrivenje', 'Korinćanima', I, 4:15; 'Otkrivenje', 5:11.

Glorifikujući (konstantinovsku) Crkvu kao ispunjenje najavljenog Hiljadugodišnjeg Božijeg Kraljevstva u kome Hrist vlada sa svojim svetima, Avgustin uči da je Prvo Vaskrsenje (o kome govori 'Otkrivenje', 20:5-6) duhovno vaskrsenje, a drugo je telesno i uslediće na kraju hiljadu godina. Po njemu, pobedom hrišćanstva, koje je postalo čak i državna religija (a zapostavilo da gradi Hristovu Državu), Satana je navodno već svezana u Bezdan. Tako, po njemu, Zlatna Hiljadugodišnjica više nije stvar budućnost kojoj treba težiti i kojoj se treba nadati, već je ona već aktuelizovana.

Ko bolje osmotri ukazni sklop 'Hristovog Otkrivenja' može videti da Slavni Hristov Dolazak, Hristov Dan i Sveta Hiljadugodišnjica nastupaju tek posle pojave Čoveka Bezakonja, Zveri, i njegovog Kraljevstva Laži koje traje 42 meseci. Prvo Vaskrsenje o kome se govori je Hristovo Pobedničko Vaskrsenje u kome uzimaju duhovnog udela oni koji Hrista slede svojim požrtvovanim životom; a Drugo Vaskrsenje je ustajanje Zveri-Antihrista iz Bezdana, i u tom Vaskrsenju, vaskrsenju za Drugu Smrt, uzimaju duhovno-životnog udela oni koji se klanjaju Antihristu kao Bogu, koji prihvataju i ostvaruju njegov Zakon Propasti. Hristovim Životom i Hristovom Žrtvom Satana je u Bezdanu, u Zakonu setve i žetve samo privezana, ali nije u potpunosti svezana. Biće potpuno svezana za delovanje na Zemlju tek u Hiljadugodišnjem Zemaljskom Kraljevstvu Mira. Avgustin je bio uveliko slep tvrdeći da je u njegovo vreme Hristovo Doba već uvedeno. Značajni latinski spisatelj Kiprijan (Cyprianus, III st.), koji je u Kartagini delovao kao retor, u spisu De Donate daje prikaz moralnog propadanja tadašnjeg Rimskog Kraljevstva i rimskog društva u njegovo vreme: "Gledaj: razbojnici su zaposeli puteve, a mora zatvorili gusari. Na sve strane su ratovi, logori i krvavi užasi. Čitav svet je natopljen krvlju, koja se proliva u međusobnim sukobima. Ako se ubistvo dogodi na trgu, smatra se za hrabrost. Trg i inače ođekuje od neprijateljskih povika. Tamo su uvek u pripravnosti mač, koplje i oruđa za mučenje: klešta, čekrci i vatre. Ko da zaštiti čoveka od svega toga? Gospodar?! Pa on je verolomnik i varalica! Sudija?! Pa on trguje svojim presudama! Nema straha od zakona. Što je podmitljivo, ne uliva nikakav strah." - Da li je to slika vremena u kome Hristov Duh Mira vlada?! Sam Avgustin je umro dok je kralj Vandala - Genzerik, opsedao Hipon, severnoafrički grad u kome je ovaj latinski bogoslov bio episkop, na sredini četrnaestomesečne opsade.

Oni koji su završetak 'Hiljadugodišnjice' i Hristov Dolazak očekivali da se desi između 31. decemra 999 i 1. januara 1000 godine, doživeli su veliko razočarenje. Isto kao i oni koji su 'početak' Hiljadugodišnjice računali, ne od provizorno ustanovljene godine Mesijinog rođenja, već od navodno njima poznate godine Hristovog Raspeća (33. god. ne.). Već je apostol Pavle neke hrišćane u Korintu upozoravao da su pogrešno shvatili kategoriju duhovnog kraljevanja: "Već ste zasićeni, već ste se obogatili, bez nas ste se 'zacarili', i kamo sreće da ste se /istinski/ zacarili", pa da i mi s vama carujemo."

Joakim (Joachim) od Florisa (Floris, oko 1130.-1202. g.), koji je posle hadžiluka u Palestini postao opat i osnivač rimokatoličkog reda florensa, oslanjajući se u svojim teološkim učenjima na biblijsko-apokaliptičke ukaze i slike, proglasio je da će od 1260. godine početi poslednje vreme, da će potom, sa Hristovim Dolaskom nastupiti treće Doba koje će u biti znaku vladavine Duha Svetoga. Dakle, po njemu, Božanstvo sukcesivno otkriva Svoju Moć; jedno za drugim idu: Kraljevstvo Boga Oca, Kraljevstvo Sina i na kraju Kraljevstvo Duha Utešitelja, hiljadugodišnji visoki Sabbat, Milenijum Mira. Dok je za montaniste Hiljadugodišnjica epoha budućeg seksualnog blaženstva, dotle je za Joahima od Florisa ona viđena kao doba najvećih asketskih podviga i produhovljavanja.

U svome delu Berechung der Jahre der Welt Luter trajanje zemaljske povesti svodi na šest milenijuma (saobrazno trajanju šest Jom-a Stvaranja): »Ove godine /= 1540./ broj godina iznosi tačno 5.550. Stoga treba očekivati /skori/ svršetak sveta, jer se šesta hiljadugodišnjica neće završiti, kao što ni Isus nije u grobu proveo cela tri dana.« No 1590. g., kao što vidimo, svetu nije donela od Lutera najavljeni eshatološki preokret.

Osnivač anabaptizma u Severnoj Nemačkoj i Holandiji Michael Stiefel, dok je još propovedao u baltičkim zemljama, najavljuje 1532. g. u svome spisu Ein Rechnenbüchlein vom Ende Christi da će Spasitelj doneti kraj ovome svetu 15. oktobra 1533. u 8 sati pre podne. I ovo “reformatorsko” proročanstvo donelo je razočarenje mnogima, pogotovo poljodelnicima koji su naseli pozivu, prodali svoja imanja i sakupili se da kao “siromasi” dočekaju Slavnog Gospoda.

Andreas Osiander iz Nirnberga (Nürnberg) računom je došao do zaključka da će Kraj nastupiti 1688. godine.

Teolog Johan (Johann) Bengel predvideo je kraj ovoga sveta oko polovine 1836. godine.

Melhior Hofman (Hoffman, prva polovina XVI veka), revolucionarni anabaptistički lider u donjem toku Rajne, u svojim eshatološkim "proračunima" izveo je zaključak da će Hrist doći za vreme njegovog pokolenja i osnovati svoje Hiljadugodišnje Kraljevstvo sa sedištem u Strazburu.

Pogrešno viđenje Hiljadugodišnjice imala je i neoprotestanska, adventistička spisateljica Helena Vajt (Ellen White, 1827.-1915.), koja je iznosila da će početak Hristovog Milenijuma dočekati generacija koja je doživela čuveni Lisabonski zemljotres. Ona iznosi tvrdnje da će se Hristov Dolazak zbiti 6000 godina od početka sveta; sa završetkom šestog milenijuma nastupa i Hiljadugodišnje Kraljevstvo, tokom koga traje nekakav "istražni Sud": "Na kraju sedme hiljade godina, kada se suđenje mrtvim bezbožnicima završi, Isus zajedno s spašenima napušta Sveti Grad i u pratnji anđela spušta se na ovu Zemlju." ('Rani spisi', 29l strana) - Po njenoj istumbanoj eshatologiji Hiljadugodišnje Kraljevstvo će biti na Nebu, a ne na Zemlji. U Nebu od Večnosti je bilo i biće Božije Kraljevstvo, u sve Eone. Hrist je jasno otkrio: dok Stara Zmija bude svezana u Podzemlju, u Bezdanu, na Zemlji će trajati Novo Zlatno Doba - Saeculum Novum Aureum, u kojem će sveti Životom vladati: "... Oni /iskupljeni sa stare zemlje/ će kraljevati na /novoj/ zemlji." ('Otkrivenje', 5:10) - U istumbanim i grozomornim tumačenjima ' Apokalipse' sledbenika Čarlsa Rasela (kod tzv. i tobožnjih 'Jehovinih svedoka', proturaju se besmislice da će suvladari Hiljadugodišnjice u toku Zlatnog Doba biti u Nebu i odatle kraljevati nad zemljom! Ako pogledamo 'Knjigu proroka Isaije' možemo videti da ona u bezbroj stavaka govori o zemaljskom Kraljevstvu Mira. Hrist čisti i preobražava Zemlju da bi je čisti i sveti mogli naseliti i naslediti, a ne da bi se prepustila Satani ili da bi se od nje napravila nekakva 'tamnica' za Staru Zmiju, kako je Jelena Vajt već umišljavala, pogrešno tumačeći apokaliptički simbolizam.

Jelenine provizorne konstrukcije da Hristov Milenijum počinje 6.000 godina od početka sveta izvedene su iz jednog pseudoepigrafa iz prve polovine II veka nove ere koji je naslovljen kao 'Barnabina poslanica'. Tako se u datoj Poslanici i raspravi koja se pripisuje saradniku apostola Pavla, iznosi i sledeće: "O 'suboti' se kaže u početku stvaranja /ovo/: 'I stvori Bog u šest dana dela ruku Svojih, i svrši u sedmi dan, i počinu u njemu i osveti ga.' /'Postanak', 2:2-3/ Obratite pažnju, deco, šta kaže ovim: 'Završi za šest dana'. Kazuje ovo: da će za šest hiljada godina dovršiti Gospod sav svet, jer kod Njega dan znači hiljadu godina. To mi sam On svedoči govoreći: 'Gle, Dan Gospodnji biće kao hiljadu godina'. /'Psalmi', 89:4/ Dakle, deco, 'u šest dana' to jest u šest hiljada godina, dovršiće se sav svet. 'I počinu /Bog/ u dan sedmi.' Time /hoće/ da kaže: kada dođe Sin Njegov i ukine vreme onog Bezakonika, i kada bude sudio bezbožnike i preobrazio Sunce i Mesec i zvezde, tada će s pravom počinuti u sedmi dan." (15:3-5) – Da će svet trajati nekih šest (odnosno sedam) Vekova (milenijuma), stara je zabluda u koju je verovao i znameniti bogoslov Jovan Damaskin: »Govori se, naravno, i o sedam Vekova ovoga sveta, to jest, od stvaranja neba i zemlje do opšteg skončavanja i vaskrsenja čoveka. Jer postoji pojedinačna končina, odnosno, smrt svakoga ponaosob, a postoji i opšta končina, kada predstoji opšte vaskrsenje svih ljudi. A osmi Vek je budući Vek.« ('Tačno izloženje pravoslavne vere', pogl. 15 – prevod: Stanimir Jakšić)

Protestanski pastor Miran Ask iz Kalifornije u januaru 1957. g. izjavljuje da će negde između 16. i 23. aprila 1957. Harmagedon, koji prethodi Hristovom Dolasku, očistiti svet.

Žan Leon Marko, vođa sekte ‘Vihor Davidove Zvezde’ iz Luskvila u Kanadi, predvideo je Sudnji Dan i smak sveta za 8. mart 1997.

Kalifornijska sekta zvana ‘Crkva jerihonskih truba’ predvidela je uništenje čovečanstva 14. septembra 2047. g.

Nakaradno oslonjeni na majansku hronologiju mnogi "kraj sveta" smeštaju u 2012. g.


Najbolje patrističko svedočanstvo koje potvrđuje istinitost apokaliptičkih najava o Hristovoj Hiljadugodišnjici došle su ispod pera Papija (Papias), hrišćanskog pisca (otprilike 60.-140), episkopa Crkve u Hierapolisu, u maloazijskoj Frigiji (u blizini Efesa gde je delovao apostol Jovan). U svojim mlađim danima Papije je imao priliku da sluša Gospodnje učenike, pored ostalog i apostola Jovana i prezbitera Jovana; a jedan od njih je i primio, odnosno zabeležio patmosku Apokalipsu u kojoj se govori o Hiljadugodišnjem Kraljevstvu Mira. Oko 130 godine, kao episkop, Papije je napisao obimno delo 'Objašnjenja Reči Gospodnjeg' (Logion Kyriakon eksegeseis) u pet knjiga, koje puno govore o blagodatima Zemaljskog Kraljevstva Mira. Od ti knjiga sačuvani su na žalost samo neznatni odlomci, pretežno kod eminentnog historika Eusebija Kajsarejskog. Latinski crkveni učitelj Jeronim (Hieronymus, oko 348.-420. g.) iz Stridona u Dalmaciji, u svome delu 'Slavni ljudi (De virisillustribus), ukazuje za Papija: "Papije je bio slušaoc Jovana, i episkop Hierapolisa u Aziji. Napisao je samo pet knjiga koje je naslovio 'Objašnjenja Reči Gospodnjih', u kojima se kazuje u uvodu da on ne sleduje za raznim mišljenima nego je same Apostole imao za rukovoditelje. /.../ Kažu da je on objavio judejsko predanje drugima o hiljadu godina, kome je /posle/ posledovao i Apolinarije i drugi, koji govore da će po Vaskrsenju Gospod u telu kraljevati /zajedno/ sa svetima." - Slično ukazuje za Papija i mnogi drugi crkveni pisci: Irinej Lionski u svome spoisu 'Protiv heresa' (V, 33, 3-4), Eusebije u svojoj 'Hronici' (Syncel 655, 14) te Anastasije Sinait u 'Tumačenju Šestodneva' (lib. 1) - Maksim Ispovednik čak tvrdi u svom delu 'O Crkvenoj hijerarhiji' da je Papije bio "savremenik božanskom Evanđelistu Jovanu." (7 / PG 4,176)

Pogledajmo neke Papijeve fragmente kod Eusebija, u koje ovaj umeće i svoje primedbe, odbijajući da se složi s hilijastičkim konceptima: "... Govori da će posle vaskrsenja mrtvih biti uspostavljeno za hiljadu godina telesno Hristovo Kraljevstvo na zemlji. Za ovo smatram da je on /tako/ pretpostavio pogrešno tumačeći apostolska kazivanja, ne sagledavajući ono što su oni tajno u primerima govorili. /.../ ... I mnogima posle njega postao je uzročnik /tog/ sličnoga njemu shvatanja, koji su isticali starinu tog čoveka, kao Irineju, i ako još nekome drugome koji se pokazao da misli isto tako." ('Historija Crkve', III, 39)

U Svojoj Besedi na Gori blaženstva Gospod Mira ukazuje: "Blagosloveni su krotki, jer će oni naslediti zemlju." ('Matej', 5:5) - I bezbroj drugih duhovno-skriptuarnih stavaka ukazuju da će na Novoj, svetlotvarnoj, preobraženoj, u Nebesku vibraciju uzdignutu Zemlju, živeti i moći živeti samo čisti ljudi, da će se moći utelovljavati samo čiste duše: "Idi putem čestitih i drži se staza pravedničkih! Jer samo će pravedni naseljavati zemlju, i bezazleni će ostati na njoj. A opake će zbrisati sa zemlje i bogohulnike iščupati iz nje." ('Izreke', 2:20-22, v.: 10:30) - "Satrće se zlikovci, a koji se u Jehovu uzdaju, baštiniće zemlju. Još malo i nestaće bezbožnika: mesto ćeš njegovo tražiti, a njega više nema. Zemlju će posedovati krotki, obilje Mira oni će uživati." ('Psalmi', 37:9-11; v.: 37:37-38, 10:16, 104:35) Novu, Obećanu Zemlju, daće Gospod Novome Izraelu, onima koji su je s ljubavlju podložili sebi, koji nisu ubijali i pustošili, koji je nisu trovali, koji su imali i pokazivali ljubav za svako Božije stvorenje.

Mnogi pobožnici teško prihvataju hilijastičku eshatologiju, jer im se čini da je to u suprotnosti s ostalim otkroviteljskim ukazima koji kažu da će "čestiti posedovati zemlju doveka." ('Isaija', 60:21) - Tako na primer Arhanđeo Gabriel blagoslovenoj Mariji ukazuje za Svetog Jednog koga će kao čoveka roditi: "... Daće Mu Gospod Bog presto njegovog oca Davida, te će vladati nad Domom Jakovljevim d o v e k a, i Njegovom Kraljevstvu neće biti kraja." ('Luka', 1:32-33) - Slično se iznosi i u samoj patmoskoj 'Apokalipsi': "I odjeknuše snažni glasovi na Nebu: vladavina nad svetom pripada Gospodu našem i Njegovom Mesiji, i vladaće u sve Vekove." (11:15)

Neupućeni u 'Apokalipsi' vide samo 'zbrku' i 'kontradiktornosti', pa su im naizgled 'oprečni' i stavovi gde se jednom kaže da će svetsko Kraljevstvo Isusa Hrista biti večno, a potom da će trajati 1.000 godina. Jasno je da posle Hristovog Slavnog dolaska Njegovome Kraljevstvu neće biti kraja. Jasno je da Gospod ne dolazi samo sa Svojim Kraljevstvom, već i u Svome Kraljevstvu koje su pravednici otkrili u sebi i izneli oko sebe (cp.: 'Otkrivenje', 1::6); dakle, i pre Hristovog Pojavljivanja u Slavi Nebeskoj Kraljevstvo je vladalo i postojalo u mnogim prosvetljenim pojedincima i harizmatskim bratstvima. I kada se Satana, posle Hiljadugodišnjice, opet nakratko pusti iz Bezdana, Hristovo Zemaljsko Kraljevstvo će odoleti, Grad Novi Jerusalim, Crkva svetih Životom, će izaći kao pobednik; Nebeski Oganj koji će poteći preko reči Božijih proroka, sagoreće povampirene satanske gnusobe i laži, i samu Satanu potpuno saterati u Oganj Laži. Tako se u 'Apokalipsi' za neke narode s kraja četiri Zemljina kraja, koje će Satana opet uspeti da zavede i nahuška, kaže sledeće: "I iziđoše na širinu zemlje, pa opkoliše Tabor svetih i Voljeni Grad; i siđe Vatra sa Neba od Boga i pojede ih. A Đavo, koji ih je dovodio u zabludu, bi bačen u Ognjeno i Sumporno Jezero, gde je i Zver i Lažni Prorok, i biće mučeni /plamenom vlastitih laži/ Danju i Noću u sve Vekove." (20:9-10)

Grad Novi Jerusalim, Zajednicu svetih Životom, Hristovo Kraljevstvo Novog Izraela na Novoj Zemlji, Tama neće nadvladati. Hiljadugodišnje Kraljevstvo će se preliti u Večnost: Božije Kraljevstvo, Sila i Slava vladaće u Veke Vekova na Božijoj Zemlji.

Dakle, i pre i posle Zlatne Hiljadugodišnjice nalazimo da je Božije Kraljevstvo imalo i imaće uporišta na Zemlji. Međutim u toku same Hiljadugodišnjice ono će biti najmoćnije rasprostranjeno i prisutno. Kao što će tiranska svetska vlada, gvozdena Zver, u lažno Novom svetskom poretku koji će parodirati Hristovo Kraljevstvo, vladati svim narodima, plemenima, rodovima i jezicima tokom 3,5 godine ('Otkrivenje', 13:7), tako će i Hristov Duh tokom svete Hiljadugodišnjice vladati nad svim i u svim plemenima Novog Izraela, u narodima koji se budu udostojili da nasele Novu Zemlju: "I On će stanovati s njima, i oni će biti Njegovi narodi /grč.: laoi/, i sam Bog biće s njima." (Ibid., 21:3)

Da bi čovek mogao da shvati hronolški red eshatoloških događaja o kojima govori Hristos u 'Apokalipsi', nužno je da ima sveti red u sebi, u svojim mislima i svome životu. A taj hronološki red, kaže: najpre se pojavljuje Lažni Prorok iz parodijskog New Age pokreta koji priprema put Zveri, gvozdenoj svetskoj vladi (onako kako je Jovan Preteča pripremio put Hristu Gospodu). Satana pada sa Podnebesa, odakle je Lažni Prorok spuštao Oganj Laži, i iz Bezdana podiže Zver, daje planetarnu vlast sedmorici svojih najvećih saveznika u ljudskoj odori. (Jedan od njih se na samom kraju staroga sveta, zahvaljujući demagoškoj agitaciji Pseudo Profeta, uzdiže za planetarnog monarha.) Zver se rađa iz Bezdana, podiže se satanskom silom iz mora ustalasanog svetskog mnoštva. Potom biva ranjena Hristovim Mačem Istine. Jedna od sedam glava Zveri biva isceljena Sataninom Silom, i ona vaskrsava iz Bezdana, iz Ponora Propasti: nastupa Drugi Uskrs, s kojim satanizirano ljudsko mnoštvo, pritisnuto mnogobrojnim nevoljama, ustaje strašno hulno protiv Boga. Dejstvujući preko svojih svetih proroka, Gospod razotkriva Zver i osuđuje je na Propast. Zver, Lažni Prorok i svi ljudi koji su uzeli udela u rađanju i vaskrsu Zveri, Antihrista, bivaju bačeni u Gehenu, u Ognjeno Jezero, u Grotlo Hada, u ognjene dubine Ponora Propasti. Satana i demonska država, bivaju svezane tokom Hiljadugodišnjice u Bezdan, u Zakon setve i žetve (jer na Zemlji neće biti više ljudi koji bi joj isporučivali energiju i odavali slavu), a Demonovi saveznici i brojne žrtve bivaju bačeni u dubine Zakona uzroka i posledice, u grotlo i ždrelo Bezdana, u najdublji Pakao, u Gehenu, Tartar. Tako će Slepac odvesti slepce u Jamu bolnog neznanja, ludosti i bogohulništva. Posle Hiljadugodišnjice, Satana biva na kratko opet puštena (- kratko u odnosu na historiju čovečanstva!), uspeva opet deo čovečanstva da zavede; ponovimo: samo deo, ne celo čovečanstvo (kao u vremenu Zveri); uspeva deo Zemlje da uzme pod svoju kontrolu. Prokockavši hiljadugodišnje vreme milosti koje joj je Presveti Otac dao za preumljenje i preobraćanje, Satana potom biva poražena od Svetla i svetlonoša, i za sve Vekove bačena u grotlo Bezdana, u Sumporno Jezero, gde su Zver i Lažni Prorok. Duše demona i ljudi koji se ni posle viševekovnih ('večnih'), višeeonskih muka ne budu odrekle greha, biće od plamena greha, od Laži, izjedene, potpuno uništene, rastočene. Iz duše stvorene za besmrtnost, Gospodnji Duh će se povući, jer su se i te duboko satanizirane duše potpuno odrekle Boga, i definitivno potvrdile svoju ljubav prema haosu i ništavilu, prema Laži i Zlu.

Poklonici Laži, oni koji vole i čine Laž, gledano sa pozicije Zakona uzroka i posledice, sami sebe će svezati i baciti u viševekovno tartarsko ropstvo svojom neokajanom i neočišćenom negativnom setvom posejanom u njivi života tokom mnogih Vekova i mnogih utelovljenja duše na Zemlji. Zašto se demoni svezuju u Bezdan na hiljadu godina a teško opterećene ljudske duše bacaju u Ponor Bezdana za Večnost? Zato što je krivica čoveka, koji bez ispitivanja sebe i duhova preuzima i slepo sprovodi nadahnuća paklenog ognja, mnogo veća od krivice bestelesnih, nematerijalnih inspiratora iz Hada. Da se čovek prikloni Bogu, da sluša glas Srca i reč Zakona, upliv demonske sile u materiji ne bi postojao. I sam demon bi tako, bez pomagača i žrtvi, lakše kapitulirao i shvatio da mu je jedini istinski izlaz Bog i put prema Bogu.

Motiv svezivanja nepokornih duhova u Ponor Propasti, čije ključeve drži Hrist Pobednik, nalazimo još u 'Prvoj Enohovoj knjizi'. Tako Gospod nalaže Arhanđelu Rafaelu: "Sveži Azazielove ruke i noge; baci ga u Tamu; i, otvorivši pustinju u Dudaelu, onde ga baci. Svali na njega golemo i šiljasto kamenje, i prekrij ga Tamom. Onde će doveka ostati; pokrij mu lice, kako ne bi video Svetla. A na veliki Sudnji Dan neka bude bačen u Oganj." (10:6-9) - Nešto slično se izlaže i u 'Knjizi o Tobiji', pa se kaže da je Arhanđeo Rafael svezao i okovao "pakosnog zloduha Hašmodeja." (3:17) - Tako se i u 'Svetome Otkrivenju' ukazuje da će jedan od sedam Arhanđela, sa Hristovim Ključem (1:18) otključati Vrata Hada, i u Podzemlje, Bezdan/Bezdnu, baciti nezasitu Zmiju: "I savlada Aždaju, /.../ i sveza je na hiljadu godina, pa je baci u Bezdan, i zaključa, i zapečati nad njom, ..." (20:2-3)

Odnos Bezdana i Tartara, bezdanskog grotla u kome gori, metaforično rečeno, 'sumporni oganj', možemo slikovito komparativno predstaviti kao odnos ustiju i ždrela iz kojeg nezauzdani jezik toči otrovne i kreketave laži. Zato se i u 'Apokalipsi' kaže da u Ognjeno Jezero Ponora Propasti dospevaju "svi koji vole i čine laž" (22:15), a na Kristalno Jezero Beskonačja dospevaju neporočni, oni koji su postali usta Istinitog, zvučnici Duha Istine i Života: "... I laž se ne nađe u njihovim ustima, ..." (14:5) Zato i s pravom apostol Jakov, brat Gospodnji, ukazuje da onaj ko obuzda svoj jezik, kormilo svog životnog broda, ima i izlaz u luku spasenja: "Ako ko u reči ne greši, to je savršen čovek, kadar zauzdati i sve telo. /.../ I jezik je vatra, svet nepravde; jezik se nalazi među našim udovima, skrnavi sve telo i on zapaljuje točak života, a Gehena njega pali." ('Jakovljeva poslanica', 3:2.6) U duhovnom paklu dušu bolno pale ognjeni jezici, vlastiti jezik, vlastite laži koje su navukle zlo na mnoge bližnje.

Onih, koji će zauzdati svoj jezik, koji će zajati Hristovog Belca, postati Božiji logosi, Božiji vojnici, po ukazima 'Evanđelja po svetoj Dvanaestorici' i patmoske 'Apokalipse' biće 144.000. Za njih se iznosi da će činiti dvanaest plemena Novog Izraela. Ti visoki posvećenici predstavljaju se i kao Božije Drvo Života usađeno kraj Vode Večnog Života: "... S obe strane Reke /videh/ Drveće Života koje rađa dvanaest plodova, koje svakog meseca donosi svoj plod, ..." ('Otkrivenje', 22:2) Drvo koje za mesec dana donosi dvanaest 'plodova', za dvanaest meseci donosi 144 ploda. Za hiljadu godina (12.000 meseci) donosi 144.000 ploda.

Za pobednike nad Tamom, nad Zveri i Zmijom, Gospod najavljuje bogate duhovne darove: "Onome koji pobeđuje daću da jede od Drveta Života koje je u Božijem Raju." (Ibid., 2: 7) - Hristove zvezde, kraljevi i gospodari Svete Hiljadugodišnjice, Snagom Hristovog Duha pobediće i najviše Demonove pomagače: "... Jagnje će ih pobediti, jer je ono Gospodar nad gospodarima i Car nad carevima, a s Njim su pozvani i izabrani i verni." (Ibid., 17:14) - Za Gospoda nad Vojskama koji u Svojoj desnici sve drži, Psalmista iznosi: "Znam evo: Jehova će pobedu dati Svome pomazaniku, uslišiće ga iz Svetih Nebesa Snagom pobedne desnice Svoje." (20:7) - Helenski termin za 'pobednik' glasi (h)o nikon. Numerološkim rašlanjivanjem pogledajmo koju brojnu vrednost nosi dati izraz:

O Omikron 70

N Nu 50
I Jota 10
K Kapa 20
O Omega 800
N Nu 50
Skupa: 1.000


Tokom hiljadu novih godina 144.000 pomazanika, pobednika Tame, vladaće sa Hristom koji je prvi pobedio satanski svet.

Zašto će Svetsko Kraljevstvo Isusa Hrista, Božije Kraljevstvo na Novoj Zemlji, trajati baš 1.000 godina? Poznato je da se Zemljin magnetski i geografski pol ne poklapaju: pod izvesnim neznatnim uglom magnetni kruži oko geografskog pri čemu napravi jedan obilazak za 1000 godina! To je pola Eona, jedan Božiji Dan. Jedan Božiji Izdah (Dan) i udah (Noć) u duhovnom svetu obeležavaju jedan svetlosni ciklus, jedan Eon. Vidimo da je i magnetni pol Zemlje u svom obilaznom kretanju i pomeranju određen plimom i osekom Božijeg Disanja. Apostol Petar ukazuje za Duha Večnosti: "Jedan Dan pred Gospodom je kao hiljadu godina." U vreme završnice Božijeg Udaha u eri Ribe, zemaljski svet su pogodila dva razorna svetska rata. Sa početkom inteziviranja Božijeg Izdaha u eri Vodolije (Dobu Preobraženja), nastupila je i nastupa Žetva, Veliki Gospodnji Dan, Dan Gneva, čišćenje Planete i čovečanstva. Onaj ko ne prihvata Čišćenje, njega će vlastiti negativni uzroci 'očistiti' sav lica zemlje.

Ljudi koji prihvataju put čišćenja, prosvetljenja i sjedinjenja s Duhom Života, biće i preobraženi od Duha Života, biće uzdignuti u Nebesku Stvarnost, u Dolazeće Nebo; oni će i naslediti Novu Zemlju kao Hristovi saveznici i Hristove žrtve. Kada se završi Božiji Dan u eri Vodolije, kada otpočne Noć (Udah) Satana će opet nakratko biti na slobodi. Ali njen grčeviti pokušaj da opet celo čovečanstvo okrene protiv Boga biće bedan i potpuno neuspešan.

Kraljevstvo Mira koje dolazi na ovu Zemlju onim ljudima koji čine Božiju Volju, izarašće iz srca onih koji su gladni Istine i Dobra, koji su se zaputili u Kraljevstvo Svetosti koje se nalazi u nutrini svakog čoveka. Božiji pomazanici, ljudi Duha, probudiće, osnovaće i izgradiće Hristovo Kraljevstvo na ovoj Zemlji, ono Kraljevstvo Mira koje su mnogi starozavetni proroci već najavili. I kako je Gore - biće tako i Dole. I kako je Unutra - biće tako i Vani. Miroljubivima će pripasti Kraljevstvo Mira, jer Svetlo pripada Svetlu i Svetlo privlači Svetlo.


Post je objavljen 26.05.2011. u 19:06 sati.