Pregled posta

Adresa bloga: http://blog.dnevnik.hr/znaciposljetka

Marketing

Da li ćemo svi biti spaseni?!

(Izvadak iz knjige Proročanstva se obistinjuju – Znaci poslednjeg vremena – Zašto će ovaj svet tako grozno propasti? brat Vasa – Aurora Aurea)
auroraaurea@gmail.com


Čak i iz takozvanih tradicionalističkih crkava provejavaju neke najave, koje su možda i "probni balon", da će dogmatika biti interpolirana doktrinalnom naznakom da se sve duše mogu nadati spasenju, odnosno da će svi ljudi i sve duše biti spašeni. Naravno, niko se neće spasiti (svojim snagama), ali da ći će biti spaseni (Božijim Snagama) baš svi, pa i najcrnji demoni i stara Zmija, Krvnik Ljudski?! Kao što je pogrešno učenje o "večnom" mučenju u Paklu, tako je i pogrešno ono koje glatko svima obećava spasenje.

Još je znameniti bogoslov Origen (Adamantius Origenes) učio da će nastupiti vreme apokatastaze (h apo-katástasis), vreme blaženstva kada će Bog i najteže opterećene duše privoleti Svetlu. Origen je inače učio o preegzistenciji i reinkarnaciji duše, te o spasenju svih, pa i demona. Ovaj učeni bogoslov i filosof, rodom iz Aleksandrije, živeo je otprilike 185.-254. g. Postavši 'nepodoban' u očima aleksandrijskog episkopa sklonio je se 230. g. u Kajsareju Palestinsku, gde je osnovao katehetsku školu po uzoru na onu u Aleksandriji, a u Tiru je umro od posledica mučenja. Autor je velikog broja eksegetskih, dogmatskih, disciplinarnih, apologetskih i didaktičkih spisa, od čega je tek delić njih sačuvan u latinskim prevodima. Institucionalizovana Crkva, po inicijativi imperatora Justinijana, osudila je Origenovo učenje na Petom Vaseljenskom Saboru (553. g.), takođe i u prvom pravilu Šestog Vaseljenskog Sabora (680. g.), no to nije bitno umanjilo uticaj njegove misli.

Slično Origenu, i Gabrijela Vitek (1933.-2005. g.), osnivač nemačke neobogumilske i apokaliptičko-zoofilske sekte 'Univerzalni život', učila je da će na kraju krajeva svi ljudi, odnosno sve duše, biti spasene, da će Božija Ljubav i zadnjeg demona privoleti na pokajanje. Tačno je da Bog želi da se sve duše spasu. Ali Božije Proviđenje nam ipak kaže da sve duše neće biti spasene, odnosno neće moći biti spasene, jer će se potpuno okrenuti zlu, jer njih u njihovoj tvrdokornosti na najdublja patnja neće pokrenuti promeni. Onaj koji je eonima pakosno i svesno grešio protiv Boga, ko je Zlu sebe duboko prodao, ko ne prihvata Hrista kao Gospoda i Spasitelja, kako može biti spašen?

Ako se pogledaju novozavetni ukazi, Poslanice na primer, može se videti kako se iznosi da je Bog Spasitelj sviju, osobito vernih, da će svi u Hristu biti izavljeni. Ali koji "svi"? Svi oni koji ostanu i istraju na Hristovom Putu, i svi oni koji se odreknu svojih nezakonitih dela. Oni koji ni kroz viševekovnu patnju ništa ne nauče na kraju će biti razgrađeni, rastočeni, vlastiti neokajan greh će ih izjesti i sagoreti.

Pogledajmo jedan citat iz Gabrijelinog učenja gde ona iznosi zašto svi "moraju" biti spašeni: »Ako se čovek takođe predao Đavolu, onda je deo njegovog života ipak iz Boga. Neopteretivo jezgro duše se dakle ne može promeniti. Iz toga rezultira Detinjstvo u Bogu. To jezgro bića je obavijeno onim što je Bog stvorio naime, ono je oblik duhovnog bića. Ako se ta duša ne bi vratila, onda bi nedostajala jedna zakonitost Božijeg zakona; naime, nedostajalo bi to dete koje je On u Svom Srcu ugledao i stvorio kao čisto biće, a i drži ga tako u Svom srcu. Ako se ta duša više ne bi vratila onda bi u Središnjem Prasuncu, u Prasrcu bio bio zasenjen jedan zrak, taj Detinji zrak, i tako bi Bog bio opteretiv. To Bog nije, jer On je bez mrlje (neporočan), dakle savršen. Dakle, jedna takva duša može ponovo da se vrati pod određenim okolnostima, u beskrajnom ciklusu otplaćivanja ili u više ciklusa, ali to dete se /ipak/ vraća.« (Intezivno školovanje na stupnju Volje, radio emisija od 03. 12. 1997, Prenos 24, časa) Tako je Gabrijela i prokletnicima demonima, pa i samome Luciferu, namenila "spasenje". Zlo koje je Krvnik ljudski doneo, branio i odobravao, gotovo je nepregledno i neotplativo. Onaj koji je se iz dna duše Eonima borio protiv Boga, taj će se i uvek boriti. Taj će i u otplaćivanju svojih grehova huliti na Boga, i tako samo greh na greh povećavati. – Tačno je da je Bog neopteretivo jezgro svake duše, pa i one kod demonskih snaga, jer i te duše, u krajnoj instanci, žive zahvaljujući tome što im dotiče Božija Snaga, makar i "kap-po-kap". Bog večno neće ostati u takvim tvrdokornim dušama. On će se povući iz takvih tvrdokornih duša, i one će se rastočiti, u Duh iz koga su i sazdane. Time i tako se ništa ne gubi, niti Bog ostaje u nekakvome "prokletstvu", kao što to Gabrijela hoće da predstavi i izvede.

Objasnimo to i ovako: Tačno je da Bog prebiva u svakoj duši kao Sveprisutna Snaga i kao jezgro duše; u brahmanizmu tu esencu zovu atman. Tačno je da je Bog neopteretiv. I Bog, odnosno Božansko jezgro se ne može opteretiti. Opterećuje se duša. I kad se duša bez prestanka opterećuje (kad i u otplaćivanju teško huli na Boga), da li to beskrajno opterećenje jezgro duše hoće i može izdržati? Dakako ne. Jezgro duše se povlači iz tvrdokorne duše, vraća se Bogu, a duša se rastače. Isto privlači isto: čisto jezgro Čistome Duhu. Jasno je da se u čistome Nebu ni jedna duša ne može razgraditi. Tu i ne dospeva nijedna nečista duša (iako Gabrijela uči da su demoni, radi vrbovanja, i tu mogli, po principu reciprociteta izaslanika, slati svoje glasnike Tame). Sve teško opterećene duše se rastaču van Neba, u plamenu vlastitog neočišćenog greha.

Za Satanu, Krvnika ljudskog, Gospod kaže da je grešio od početka, dakle još na Nebu dok je bio. Zato se on, sa svojim najvišim pomagačima naziva i Stara Zmija.Satana je dakle grešio milionima i milijardama godina. Njegov greh je nepregledan. Njegov greh je prestražan, nezamislivo jeziv. I pod svojim titanskim grehom on je strahovito deformisao svoje duhovno telo. Deo krivice za sva stradanja u čovečanstvu, za patnju koju trpe životinje, za hladnoću i vrelinu koja nas sve mori, krivicu delom snosi i lažni Svetlonoša, jer on je svojim nedelima i svojom vbracijom proizveo i povukao, i on održava takav poredak zla i patnje, boreći se protiv Boga. Sva zla koja je proizveo i povukao deterministički, Satana će morati jednom da "odgleda" pred Bogom. I mislimo li da će on, kad mu Bog predoči sva zla za koja je kriv, da će on priznati svoju krivicu i pokajati se?! I čovek, za neki teži greh, često ne želi da prizna svoju krivicu i teško dolazi do pokajanja, a kamoli najcrnji demon koji je se eonima svesno borio protiv Boga, dakle bez da ga neko drugi podgovara i huška na zlo! Ko svesno čini zlo, on do slobode od greha može doći samo bolnim otplaćivanjem svoga duga. Tu nema milostivog pokajanja i oproštaja, već samo batine, biča. I Satana će u vatri ispaštanja morati Vekovima da "odužuje" svoj dug. Ali da li u Paklu, odnosno Čistilištu, odužujemo svoj duševni dug, svoju karmu, tako što ćemo se hulno ljutiti na Boga, umesto da mu ponizno zahvaljujemo što nam je omogućio da bar kroz patnju dođemo do slobode? Satansko je u kotaču i u mreži u kojoj joj više niko ne može pomoći.

»I ako se pravednik jedva spasava, gde će se pokazati bezbožnik i grešnik?« ('Prva Petrova', 4:18)


Post je objavljen 26.05.2011. u 19:03 sati.