Pregled posta

Adresa bloga: http://blog.dnevnik.hr/znaciposljetka

Marketing

Da li su sekte za sve krive?

(Izvadak iz knjige Proročanstva se obistinjuju – Znaci poslednjeg vremena – Zašto će ovaj svet tako grozno propasti? brat Vasa – Aurora Aurea)
auroraaurea@gmail.com


Svedoci smo trenda da se po novinama plasiraju razni feljtoni o sektama, da se organizuju razne tribine na kojima 'referenti i stručnjaci' za sekte, zajedno sa 'Hristovim namesnicima' nastoje da ubede građanstvo kako bi društvo 'cvetalo' kad ne bi bilo sekti, kultova i manjih verskih zajednica. Kad bi zavirili studioznije u povest i potrazili ko je doprinosio bujanju sektanskih shvatanja i organizacija, ko je svojim brutalnim i rigidnim aktima i postupcima prizivao i provocirao nastanak raznih heretickih struja, tajnih zavereničkih kultova, buntovnog satanizma, ko je stvorio teren za pojavu protestanske kvazireformacije, slobodnog zidarstva i mondijalizma, videli bi da je to zapravo bila crkva Imperatora Konstantina, Rimokatolička i Pravoslavna crkva, veroispovesti koje ni po imenu nisu Hristova Crkva!

Da je takozvana Crkva bila istinska Hristova Crkva, Hristovo Bratstvo, da je prenela Hristovu Baklju među sve narode, kao što je Spasitelj naložio i pozvao, da li bi danas imali islam, lažni bramanizam, lažni budizam, daoizam kao planetarne religije? Da li bi bujale sekte (kojih samo u Americi ima nekoliko hiljada!), okultno-satanisticki kultovi, protestanske i neoprotestanske denominacije?! Da li bi Laž i Zlo mogli da opstanu pored Svete Istine i Svetog Dobra? Ali umesto Mača Istine, lažni hrišćanin je paganskim narodima, Istoku i Južnoj Americi doneo samo krstaški mač, omču i plamen lomače. Da je 'Crkva' bila Božija Crkva, zar danas opet ne bi imali Raj na Zemlji? Ali državna i podržavljena, institucionalizovana i despotski hijerararhijski postavljena Crkva, kao i sve zanesenjačke i pogromaške ideologije (boljševizam, fašizam, masonstvo, mondijalizam) htela je raj bez Boga i bez Božijeg Zakona, i uvek je u takvom somnambulnom angažmanu pravilia haos, pakao i nove podele i trvenja. S jedne strane su bile pogubne podele a s druge strane lažna i sirova ujedinjavanja, koja danas uzimaju najvećeg maha, jer sve gnusno, u novom satanskom poretku treba da se ujedini protiv Neba i Hristove Crkve.

Danas institucionalizovana Crkva svakoga koji žigoše i proziva njenu spaljenu savest, rigidnost, dogmatsku zaslepljenost, proklinje i predstavlja sektantom. Ono što su u Srednjem veku bili 'heretici', i ‘veštice’, sad trebaju biti 'sektaši': mete za progone i diskreditacije. A progoni se najčešće organizuju iz straha za svetovni ugled i moć, da bi se otupela žaoka svake kritike i da bi se skrenula pažnja sa raznih skandala crkvenih dostojanstvenika koji se za hrišćanine po imenu krajnje nedostojno ponašaju. One istinski programski destruktivne sekte, kao što su skinhedsi, službenoj crkvi ne smetaju ni malo. Onaj ko ne ume da razotkrije nečije laži i zablude u Svetlu Istine, čija reč ne nosi Snagu (jer ne živi u Svetoj Snazi), taj i preduzima progone drugih, izvrće ruglu i kleveće sve oponente. 'Crkvi' godi da napada neoprotestanske sekte (ukoliko već ne može da ih pridobije za svoje himeričko-babilonske ekumenske projekte!), koje umišljavaju da stradaju za Hrista, koje na taj način postaju još tvrdokornije, još više vezane za svoje doktrinalno-dogmatske laži i materijalističke smicalice nastale pervertivnim tumačenjima mnogo puta redigovane Biblije. Takođe, napadaju se razni buntovni satanski kultovi, koji i ne skrivaju svoj profil, da bi se skrilo da veći satanizam vlada u oficijelnim crkvama pokrivenim plaštom 'Hrista'. Veliki broj satanskih kultova nije nastao na izravnoj pobuni protiv Boga, već je izveden iz revolta protiv gnusnog, nehrišćanskog i nečovečnog ophođenja onih koji su se izdavali da kao predstavljaju Boga. (Većini ljudi je teško da se ugledaju na Hrista i da Hrista slede, da Ga imaju za uzor, već gledaju na reči i dela tobožnjih Hristovih namesnika, i na osnovu toga i donose svoj sud o Hristu i Bogu. Kako sveštenik vernika ne upućuje u domene zakona ispaštanja i trpljenja, zakona setve i žetve, time ni u tokove reinkarnacije, pod sudbinskim udarima neupućen čovek još više ustaje protiv Boga i postaje plen destruktivnog kulta.)

'Crkva' ne vodi računa o moralnom prosvećivanju verujućeg naroda, već samo o održavanju svoje kulne moći u narodu i u državi. Ona ne radi na duhovnome buđenju naroda, već ga porobljuje nudeći mu samo ceremonije (koje su najvećim delom besmislene i izvedene iz paganstva), procesije, hadžiluke, prazne predstave, obožavanja tobožnjih svetaca, ... Zasićen takvim ispraznostima crkveni hrišćanin se lako okreće opsenama koje nudi okultizam, spiritizam, satanizam, Nju Ejdž Pokret ... ne bi li doživeo i našao nešto 'novo' i duhovno 'zasićujuće'. Da li je mera svega Hrist i Hristov Zakon, ili tradicija, kult, ceremonija? Ko tradiciju, ljudska predanja i ljudske običaje stavlja iznad Hrista, on pokazuje da ne poznaje Hrista i Njegovu volju, pokazuje da Sveti Jedan nije središte njegovog života i njegovih životnih stremljenja. Mnogi žive u zabludi da je veličina pred Bogom pripadati tradicionalističkoj religiji; veličina je pripadati Bogu u prahrišćanskoj religiji i ispunjavati istinski Božiji Zakon. A principi i život ranih hrišćana gotovo da i nemaju nikakvih dodirnih veza sa vrednostima i stremljenjima današnjeg crkvenog hrišćanstva kome je bog kult, kip, mammon, nacija, trbuh, knjiga ili dogma.

Tobožnjoj Crkvi povremeno gorko zasmetaju oni koji joj zavodnički preuzimaju i raspršuju slepo stado: razni gatari, šamani, magovi, kvaziiscelitelji, čitači sudbine, ... – iako u biti sa njima imaju zajedničkog gospodara i inspiratora, Antihrista. Pa gde su preovladajućoj Crkvi proroci i vidovnjaci, da se verujući narod ne bi 'morao' obraćati raznim gatarima koji koriste ljudsku nesreću i slepilo? Da crkvenjaci žive kao bogougodnici, zar bi im Bog uskratio svoje visoke darove, koji su danas, u vremenu velikih nevolja, baš najpotrebniji? Misli li tobožnja Crkva, kao i protestanske sekte, da je biblijsko slovo, koje tumače na svoj ograničen ljudski način dovoljno moćno da bi se njime mogli suprostaviti raznim okultističkim prevarantima i koristoljubcima?

Protiv koje drustvene pošasti, kojeg trenda izopačavanja vrednosti, kojeg zastranjivanja, koje manipulacije sa ljudskom svešću je 'Crkva' odlučno i borbeno ustala??? Samo povremeno plašljivo podigne glas protiv prakse nepromišljenih abortusa, ...

- Zašto ne podigne glas protiv raznih autokrata, autoritarnih režima i globalističkih projekta koji su u službi mammonskog kapitala? Zašto ne osudi osvetničko-pogromašku i terorističku politiku i praksu države koja sebe naziva Izrael a nastala je na palestinskom tlu kroz terorizam? Zašto se osudi suradnju sa terorističkim državama kao što su Judeo-Amerika i Izrael?

- Zašto ne ustane i ne osudi ludovanja navijačkih huligana? Zašto ne osudi profesionalni sport koji je sav u službi mammona i satanske slave?

- Zašto ne ustane protiv prakse transplantacije ljudskih organa, protiv presađivanja organa životinje na čoveka, protiv trgovine vitalnim organima? Nije li to sve protiv Božijih zakona datih za prirodu?

- Zašto ne podigne svoj glas protiv genetskog inženjeringa i proizvodnje genetski modifikovane hrane, koja je sva protiv Božijeg reda u prirodi, koja je u službi izgradnje starog ‘Novog’ (satanskog) poretka u svetu?

- Zašto ne žigoše raspojasan život velikog dela omladine po bučnim i treperavim diskotekama i i restoranima za hedonističku razudanu zabavu? Zašto ne osudi razne subkulturne manifestacije, koncerte žestoke i satanske muzike, koje su u biti narko-seanse? Zašto ne osudi razne satanske, motociklističke i orgijaške manifestacije, razne kobasicijade i slaninijade ..., manifestacije duša opsednutih satanom čulnosti koje se takmiče ko će više da poždere i da ispije alkoholnog pića? (Možda zato što i sama oko svojih ‘sakralnih’ objekata organizuje vašarsko-satanske populističke 'smotre'?)

- Zašto ne osudi andergraund 'umetnost', prostakluk, nasilnistvo i ludilo koje se toči preko filmskih projekata? Zašto ne pozove građanstvo da svekoliko bojkotuje sve nevaspitne i nakazne filmske projekte? Zašto žestoko ne osudi gnusni homoseksualizam koji sve više gura iza paravana novog liberalnog 'umetničkog' filma? Zašto ne osudi pornografiju koja se, pored interneta, sve više plasira i preko kriminalnih kablovskih televizijskih mreža?

-Zašto ne osudi trend da mnogi ljudi u svome sebičnome strahu ulici prepuštaju svoje dojučerašnje kućne ljubimce? Zašto ne osudi i ne prozove one koji uzgajaju životinje za dobijanje krzna i mesa, koji prinose krvne žrtve bogu-trbuhu?

- Zašto ne osudi ludovanja mladih vandala sa petardama i bučnom pirotehnikom, i ludovanja starijih vandala sa vatrenim oružjem? – Zašto licemerno osuđuje neke ratne angažmane a s druge strane ima akcije u industriji oružja? – Zašto uzima u zaštitu mnoge očigledne ratne zločince? – Zasto podstiče prijemljive ljude i strukture moći na osvetu zbog zločina počinjenih u prethodnim ratovima? (A to čini onaj ko ne poznaje dubine zakona setve i žetve!)

- Zašto ne osudi hijerahije autoritarne moći i drastične socijalne razlike, drastične razlike u platama i penzijama, koje se ničim osnovanim i razumnim ne mogu pravdati? Zašto ne osudi partijsko jednoumlje koje ukazuje na duhovnu porobljenost narodnih predstavnika svetovne vlasti?

- Zašto 'Crkva' ne ustane protiv bezobzirnog zagađivanja životne okoline i prirode? Zato što spoljašnja prljavština ne smeta onome koji se valja u unutarnjoj, duševnoj prljavštini, koji ne vidi da će ekološki nemar povući velike katastrofe, ekonomsko-privredna i politička previranja i turbulencije!

Zašto 'Crkva' ne želi Đavolu da se 'meša' u njegove prevare i mutne poslove, zašto ne želi gromko i odlučno da ustane protiv zla? Zato što đavo ne isteruje đavola, zato što vrana vrani oči ne vadi! Zato što je za nju njeno i Satanino carstvo "Božije Carstvo"!

Onaj koji ne veruje u Božiju Moć (- satanizam je već vera u Sataninu moć i eshatološku pobedu), taj i ništa odlučno i ozbiljno ne preduzima da se nešto lažno slomi, da svet krene na bolje. A ko ne veruje u Božiju moć, i ko ne želi da učini ni najmanji korak u pozitivnom pravcu, on pokazuje da veruje u svemoć Satane, i živi u očekivanju da Bog i 'neko drugi' treba da uradi ono što je njegova prva dužnost. (Kada se ništa pozitivno ne preduzima i ne čini na nekom planu, jasno je onda da zlo postaje sve veće i veće, i na kraju izgleda 'nepobedivim'!) I, ko je tu najdrastičniji satanista? Kad se ne želi napraviti ni najmanji korak u pravcu Svetla, onda i Mrak izgleda 'jak i nepobediv', ... A 'nepobediv je' zato što tobožnji hrišćanik ne radi na tome da Hristovom Snagom i čistim životom pobedi ono nisko i sebično u sebi, zato što ne ume da razlikuje Dobro od Zla, zato što ne želi promenu i preispitivanje, zato što je opijen svetom privida? 'Crkva' ima na raspolaganju medije, ima upliv na prosvetni sistem, i gde su njeni etičko-preporoditeljski rezultati u društvu? Zašto kriminal, korupcija, beda, pošasti bujaju? Da li je satansko u svojoj propetosti toliko jako ili je 'hrišćanin' isuviše slab, jer je odbacio u srcu Duha Jakosti? Zašto 'Crkva' pred Zlom ćuti, a ako i bojažljivo progovori, zašto to nema nikakvog pozitivnog odjeka i efekta? Zato što ta reč ne nosi Snagu. A ne nosi Snagu zato što iza te reči ne stoji zakonit život i Hrist.

Oni koji se bore protiv 'ispiranja mozga' koje se praktikuje u raznim sektama i izvitoperenim kultovima, treba prvo da osmotre sebe i vlastiti balvan u oku, da vide kakvim i kojim lažima, idolopokloničkim predstavama, predrasudama, gnusobama im je napunjen mozak, da vide pogubne misaono-vrednosne sheme kojima robuju, i koje ih vode u propast zajedno s onima koje su vezali i vezuju za sebe, da vide koja sila kroz njih živi i za koga oni žive: za Hrista Boga ili za satanski svet? Svako ko se ne bori protiv vlastitih slabosti, on ulazi u borbu protiv svog bližnjeg, projektujući na njega svoje negativnosti i nastojeći da u njemu razgori ono negativno. I ko se bori protiv drugog, on propada i propao je, jer Hrista nema na svojoj strani.


Post je objavljen 26.05.2011. u 19:00 sati.