Pregled posta

2. poglavlje - Let's go!

Probudila me zraka sunca koja je škiljila kroz glupe zavjese, okrenula sam se na drugu stranu i pokušala spavati, no uzalud. Moja sova, Luc kljucala je po mojim rukama dok ja nisam obratila pažnju na nju. Pogledala sam Lucinu nogu, primijetila sam zavezano pismo, malo veće debljine i očito teško za njenu bolesnu nogu. Uzela sam pismo i otvorila ga. Unutra su bila 3 pisma, pismo dobrodošlice, popis knjiga za petu godinu školovanja i pismo koje je kod mene probudilo posebnu znatiželju.



Pogledala sam s nevjericom u pismo i razmišljala o tome kako sam potpuno zaboravila da se ove godine biraju prefekti domova. Čula sam buku u dnevnom boravku koja me prenula iz razmišljanja no nisam obračala pažnju i nije mi palo na pamet da silazim jer po naravi nisam bila nešto pretjerano znatiželjna, ali u međuvremenu mi je dosadilo ležanje na krevetu i sišla sam dolje na doručak.

Kada sam izašla iz sobe, izašao je i Albus. Prošla sam uz njega kao da ga nisam primijetila.

-Sam...- rekao je tiho

Ne želim komunicirati s njim!

Prosiktala sam i stala.

-Samie, ne možeš me zauvijek izbjegavati.- rekao je

-To ti misliš.-

Krenula sam po stepenicama ali me on uhvatio za ruku i zaustavio.

-Znam da misliš na to.- prošaptao je

NE!

-Oprosti, ne znam na što misliš.- hladno sam odgovorila

-Znaš!- reko je malo glasnije od šapta

-Nemam pojma!- rekla sam i krenula dalje

Znala sam i predobro na što Albus misli, samo što sam to sječanje potiskivala u sebi, ne dozvolivši mu da izađe na površinu, od dana kada je nastalo i nemam nikakvu namjeru to promjeniti

-Ali zašto?- pitao je

Okrenula sam se pogledavši u njegove krupne, sjajne, zelene oči. Pogriješila sam s tim postupkom jer se u meni probudila želja.

Ne smijem. Pametni uče na svojim greškama. Ne budi glupa Lizzie.

Nisam mu odgovorila jer sam krenula dolje. Čula sam šapat, šapat koji je meni bio razumljiv i razgovjetan, znala sam što je rekao prije nego što su se vrata zalupila. Znala sam jer če me progoniti dok ču postojati. Neće mi dati mira.

Ne dok ne odem odavde.

***

Toliko o velikom odmoru

-Minnie! Ustani! Zakasnit ćemo zbog tebe!- uporno se derala Lily

-Kvragu! Koliko je sati?-

-Pa 15 do 10, s tim da ti još nisi ručala, ni obavila sve kaj trebaš- rekla je mrzovoljno

-Dobro! Dobro! – rekla sam i skočila sa kreveta da se obučem, upravo sam skinula majicu i stavila grudnjak kad je netko uletio u sobu

-Mama vam poru... Oh! Samo si ti.- bio je to Albus

Navukla sam majicu i pogledala ga.

-Reci.-

-Niš kaže mama da požuriš malo, tako da stigneš doručkovati.- rekao je i napustio sobu.

Gotova sam, idem doma!

Sišla sam dolje i na brzinu prožvakala topli sendvič, popila malo kave i krenula na kolodvor. Bilo je čudno koliko se toga dogodilo preko praznika i koliko je promjena nastalo zbog toga. Albus i ja još uvijek nismo pošteno razgovarali.

Vjerojatno ni nečemo

Nasmijala sam se na svoju pomisao, tako da su me ovo troje čudno pogledali a ja sam razmišljala samo za sebe.
Kad smo stigli na kolodvor pola mojeg društva je već bilo tamo, Scorpius, naravno El i Dana, Ozzie, Bella, Nette i Luc.

-Pa, vidim svoje, tako da.- rekla sam okrečući se prema Ginny i Harryu

-U redu onda, budi dobra i probaj... ne prekršit sva pravila- počela je Ginny s Harryevim završetkom

Nasmijala sam se i uputila pogled perma Lilly, Rosie, Jamesu i Alu.

-Vidimo se unutra.- rekla sam, poljubila Ginny i krenula prema svojim prijateljima

Prestani me gledati! Prestani!

Elbereth sam prišla s leđa i zagrlila je silinom koja je nadopunjavala ova dva mjeseca razdvojenosti, Scorpy me zagrlio i poljubio tik do usana, nasmijala sam se, Dana me zagrlila i kratko poljubila, dok su mi Bella i Nette luckasto mahnule glupirajući se. Ozzie me također zagrlio i zatim se široko osmjehnuo.

-Evo i naše spavalice.- rekao je

-Ciaos ekipos.- rekao je Starz

-Idiote.- rekla je Dana i ušla u vagon.

Ozzie i Scorpius su prasnuli u smjeh, Nette i Bella su se cerile a ja sam blagim nezainteresiranim tonom upitala

-Kaj je sad opet bilo?-

I dobila odgovor odmahivanje rukom. El se nakesila.

-Daj pun kotlić mi vas je, idemo zauzet mjesto.- rekla je Nette

Ozzie i Scorpius su opet prasnuli u smjeh pa zatim krenuli za damama.
Sjeli smo u zadnji kupe koji od prvog dana pripada samo nama. Ja sam obukla pelerinu jer sma se sjetila da se moramo javiti glavnim prefektima. Malfoy me zadovoljno odmjeravao.

-Znao sam da ćeš je ti dobiti.- rekao je dok je pričvrščivao svoju značku na svoju pelerinu.

Nasmijala sam se, izašla van i krenula prema kupeu glavnih prefekata. Tamo su bili Ruta i Anthony iz Hufflepuffa, Dakota, stvarno simpatična cura i neki nepoznati dečko iz Rawenclava te naravno Albus i Rosie iz Griffindora. Nisam obračala pažnju na Albusa, dok sam Rosie htjela puknut šaketinom na dobri stari bezjački način, i odslušala sam sve što su nam glavni prefekti govorili te napustila kupe bez ijednog pogleda upučenih njemu, dok on svoj nije skidao s mene.
Nisam ni shvatila da smo se tamo zadržali i više od sat vremena. Kad sam ušla u naš kupe, Bella je bila udubljena u neku knjigu, Dana je zurila kroz prozor dok je Starz bio doslovce zaljepljen na nju, El je nešto čitala i pričala sa Ozziem, a Lucius je zabavljao Nette

-Hej Luc, odakle ti u ovim krajevima.- pozdravio je Malfoy svog najboljeg prijatelja zagrlivši ga

-Pa eto, zalutao sam. Bok Lizz.-

-Hej Zabini.- pozdravila sam i sjela do Elbereth.

-Koga treba tuć?- pitala sam El

Pogledala me zbunjeno.

-Kaj je bilo draga?- pitala sam

-Oh, ništa, gledam ove debile i divim se njihovoj glupoči.- rekla je sa širokim smješkom. Sa lažnim smješkom.

-Ako ti tako kažeš- rekla sam uzvrativši osmjeh

Ali ti i ja još nismo gotove.

Ostatak putovanja nam je prošao u šali, zafrkanciji i zabavi. Kad smo stigli u Hogwarts, Malfoy i ja smo morali malo asistirati prvašičima no i to je prošlo, poslušali smo razvrstavanje, pljeskali svakom novom Slytherinu, i naravno dobro večerali. Nakon toga smo poslušali još par ravnateljevih riječi, te napustili Veliku dvoranu.

-Ajmo prvašići, sljedite nas.!- vikao je Malfoy

Odveli smo ih do tamnica gdje se nalazila naša društvena prostorija. Objasnili smo im princip ulaska i rekli lozinku: Novo doba. Ukratko, informirali smo ih o svemu, ja sam odvela djevojke do ženskih spavaonica, a Malfoy dečke do muških.
Vratili smo se u društvenu prostoriju, bacila sam se na trosjed do Elbereth i naslonila glavu na njeno rame. Promatrala sam Luciusa i Ozzia. Zafrkavali su neke djevojke s treće godine. Primijetila sam da se Nette neobazire na to, ona se konkurencije nije bojala, jer je znala da je savršena. Pogledala sam je malo bolje. Njeni grimizno crveni uvojci kose padali su njenih laktova, imala je preljepe crte lice, sama po sebi bila je prelijepa. Pjevušila je nešto ispod glasa. Nisam bila dovoljno blizu da čujem melodiju, ali sam to shvatila po njenom zanesenom pogledu.

Nastao je muk u mojem društvu. Nemoguće.


Post je objavljen 05.05.2011. u 09:43 sati.