Marketing
NAOBLAČI LI SE, OSTAĆEŠ SAM
Stiže nam lepo upakovan idiotizam: između subote 26. i nedelje 27.3 ako nemate atomski kontrolisane satove moraćete onima kakve imate da udarite nokat! I, naravno, da promenite navike pre no što stigne listopad kada ćete opet morati da menjate biološki ritam.
Predsednik Rusije Dmitrij Medvedev (poslaću mu depešu podrške) početkom februara 2011. pametno je prelomio: da u svojoj zemlji ukine letnje i zimsko računanje vremena. Rusija će 27. marta pomeriti sat unapred kao i u ostatku Evrope, ali na jesen neće vratiti vreme unatrag, kao što čine ostale evropske države. Francuska, koja je bila vatreni pobornik ideje da postoje letnje i zimsko vreme, sada se s isto toliko žara bori protiv takve budalaštine.
Proteklo je više od četrdeset vekova od časa kada je čovek počeo da prati trošenje vremena. Toliko je star i zanat izrade sunčanih satova. Iskonski merioci vremena behu sunčani i mesečevi, zvezdani, vodeni, vatreni, peščani i drugi zadivljujuće domišljato izvedeni satovi. Onog časa kada je čovek utvrdio nešto što je danas nesporno – da se dužina i smer senke menjaju s protokom vremena – počelo je zlatno doba sunčanih satova. Nekad neophodni, sunčani satovi su danas retki do čuđenja, ali, za znalce istorije hronosa i prolaznosti – dragoceni. Najstariji, poznati, zapis o sunčanim satovima je – gde bi drugde – u Bibliji, u 20. glavi Knjige o carevima, ali nalazi staroegipatskih sunčanih satova iz 13. i 15. veka pre naše ere, stvarno vreme nastanka pomeraju u mnogo dublju prošlost od biblijskog pomena.
Kalugerosi ne mare za prolaznost: sunčani sat u Studenici
Ma kako izgledao jednostavan sunčani sat izaziva divljenje jer je silno znanje matematičara i astronoma ugrađeno u prividnu jednostavnost. To potvrđuje i početkom 16. veka uvođenje predmeta o sunčanicima, kao deo matematičkih studija, na univerzitetima u Vitembergu, Tibingenu, Pragu i Gracu. Osim dnevnog vremena sunčanici isprva pokazuju letnji i zimski solsticij, kasnije i tako profane i narcisoidne podatke poput položaja zodijaka, a zaboravnog vlasnika može da podseti i na rođendan. Šta će savremeni sunčani sat pokazati zavisi od umešnosti i znanja graditelja i mašte naručioca.
Gruba podela sunčanika je na vertikalne i horizontalne. Obično se zaboravlja na prenosive sunčane časovnike. Zanimljivi su i stepenišni sunčanici kod kojih pri izlasku Sunca senka pada na rub gornjeg stepenika, pa postpuno opada da u podne nestane. Popodne se senka pojavi u donjem delu zapadnog stepeništa, odatle raste, da pri zalasku Sunca dotakne ivicu gornjeg stepenika.
Sunčanici su doživeli zlatno doba kada su počeli da se nose kao privesci. Praćenje mode, eto, nije dosetka savremenog potrošačkog društva. Indijski hodočasnici nosili su u Benares ašade, drvene sunčanike: osmostrani štap od 160 santimetara s urezanom skalom. Doznati koliko je sati nije bilo moguće jednostavnim, ovlašnim, pogledom na sat, ma šta to značilo: bilo je neophodno znanje geografske širine.
Seljački sunčani sat je primitivan način da putnik dozna okvirni čas: levu ruku onaj znatiželjnik što do vremena drži okrene dlanom prema gore; palac je pokazivač senke. Dužina senke, u odnosu na ostale prste, označava trenutni čas.
Sunčanik u Valjevu
U Srbiji, koja najmanje drži do sunčanika kao da je modna ludost, pa ide tako daleko da već podignute poruši, gotovo na prste jedne ruke mogu se nabrojati gradovi sa sunčanim satovima: Zemun, Kraljevo (sat na obdaništu pokazuje kada će roditelji doći po decu), Sombor, Valjevo (podseća na rođendane Desanke Maksimović, Nikole Tesle, Milutina Milankovića i Jovana Cvijića), Prokuplje, manastir Studenica (najstariji kod Južnih Slovena, 12. vek) i Tronoša.
Pre neku godinu je u drevnom Smederevu izgrađen ogroman, asketski, trg: nikome nije palo na um da bi jedan sunčani sat, uz minimalno ulaganje, kad već nigde nema hlada ni koliko od palidrvca, doneo mnogo zadovoljstva i udahnuo dušu tom prostoru. Ponekad se zaboravimo, omalovažavamo lepotu, mudrost pa i smišljeni hedonizam renesase.
Sam svoj hronometar u Virovitici
Pesnici su pevali o sunčanim satovima. Latini su im posvetili mnoge mudre krilatice i igre reči; savremenici ih omalovažavaju. Na gradskoj većnici u Lajpcigu poruka na sunčanom satu je Mors certa, hora mortis incerta (Smrt jer izvesna, smrtni čas neizvestan) što je prvi stih 75. Mikelanđelovog soneta. Na sunčaniku jedne bolnice čitamo Afflictis lentae horae (Bolesnicima vreme teče sporo), mada ni poruka Vulnerant omnes, ultima necat (Svi ranjavaju, poslednji ubija) nije optimistična. Brojim samo vedre časove (Horas non numero nisi serenas) poverava prolazniku tekst na sunčanom satu u Jardin des Plantes u Parizu a i naslov ovog teksta pozajmljen je od sunčanika.
Sunčanik u Prokuplju
Sunčani satovi su uvek atraktivni pa je takav, vertikalni, na zgradi Sokolane u Prokuplju napravljen na inicijativu nevladine organizacije Magelanov oblak. Izgradili su ga profesor Milutin Tadić (čuven po kursevima matematičke geografije), apsolvent geografije Aleksandar Simonović i postdiplomac astronomije Aleksandar Valjarević uz podršku Vlade Jovanovića, direktora Direkcije za izgradnju Prokuplja.
Pored sata ispisana je severna geografska širina i istočna geografska dužina Prokuplja, a tačka merenja je crkva Svetog Prokopija; svetac je zaštitnik grada.
Profesor Tadić je za sunčanik dobavio indijske brojke iz Amerike. Garancija za svaki sunčani sat, nemog brojača vremena, jeste pet milijardi godina kada će, računa se, Sunce početi da gubi energiju.
Volim sunčane časovnike zato što im ne možete zapovedati kako da računaju vreme. Nema letnjeg i zimskog računanja, nema kerefeka: vreme je jedno, ćudi je nebrojeno. A budalama se broj ne zna. I kao što, tvrde, da je rekao Ajnštajn: kosmos i glupost su bezgranični. I, vele, dodao je: za glupost sam siguran. To dokazuje i dvojako računanje vremena.
Kada bi imalo smisla imati dvostruke aršine za računanje vremena to bi svaki petao znao i po tome se ravnao.
Petao obično drži zatvorene oči kada peva, ali kako će sada: ako zažmuri podmetnuće mu pesmu o vremenu
Post je objavljen 25.03.2011. u 17:09 sati.