Pregled posta

Adresa bloga: http://blog.dnevnik.hr/sitnaknjiga

Marketing

ŠTA ĆEŠ OVDE?!



Izgleda da gubim korak s vremenom. Govorili su nam da smo svi jednaki. Naravno, to je proklamovao i Ustav, dakle tačno je, osim kada nije tačno. To otvara neke dileme, posebno kada se sudarimo s činjenicom da postoje ljudi koji su imuni na sve osim na bolest i smrt. Tako da ima nade; vremenom će postati jednaki sa smrtnima.

Biće mi i dalje nejasno: kako je moguće da jedna budala ima imunitet, niko ne sme popreko da je pogleda, a druga budala nema imunitet i može svako da se na takvoga ostrvi.

Naravno, prva budala iz priče je poslanik, tzv narodni, druga je običan čovek, tzv čovek iz naroda. Poslanici su s Marsa, obični ljudi iz p.m. Žene, poslanici, u Srbiji, takođe su s Marsa.

U Indiji bi mnogi običan čovek pripadao kasti nedodirljivih, ali nipošto imunih, u Srbiji je nedodirljiv svaki poslanički buzdovan, naročito oni koje su drugovi u osnovnoj školi odlikovali egzotičnim neobično tačnim nadimcima iz životinjskog carstva. Takvi su sada, pretežno, predstavnici naroda u Skupštini.

Ne znam, ali mogu da pretpostavim, pa i zamislim kako bi se presamitio kontrolor u gradskom prevozu kad bi kojim neverovatnim slučajem natrčao na narodnog poslanika, bez karte, razume se. Najpre – mislim da se svakojake beneficije poslanicima podrazumevaju pa i vožnja za džabaka – situacija je nemoguća: poslanici imaju dodatak na odvojeni život (od naroda), imaju gratis hotelsku kost i konak, ako baš luduju za gradskim prevozom (da oslušnu narod) besplatnu teleportaciju, tako da nema teorije da kontrolor zatekne poslanika u prevozu pa je nezamisliva misija da bi se takav švercovao. A kada bi se desilo nedesivo, pošto je to prekršaj za koji nije prevdiđena višegodišnja robija, pozvao bi se na imunitet. To je rampa za pristup poslaniku.

Ne treba zanemariti činjenicu: poslaniku je pasoš – potpis. Što god mu se prohte: potpiše, što je dokaz da priznaje trošak, a ima ko će to da plati. Jasno.


Zato sada roditelji traže da njihovi potomci bezuslovno upišu koju hoće školu bez provere znanja. Ko je, recimo, proveravao psihičku sposobnost budućih poslanika. Niko. I šta im fali: ništa sem – mozga. Što bi pred decu stavljali prepreke poput prijemnog i slične gluposti. Omogućimo im da napeduju. Možda bi najcelishodnije bilo da se škole ukinu.

Mada, ima i racionalnih tendencija.

U dnevnim novinama baš gledam kako dreči reklama: Šta ćeš ovde? Završi Megatrend i – pali!

Setih se mog prijatelja. Nije mogao krajem prošlog veka da se oženi krasnom Slovakinjom jer je tadašnja Češkoslovačka nepopustljivo tražila da đuvegija prvo plati što je država uložila u školovanje te lepotice, a posle neka je vodi kud ih noge nose.

Poželjno je pre no što otadžbini okrenu leđa da se domognu poslaničkog mandata i imuniteta. Prvo će im omogućiti da se ekonomski osamostale, imunitet im daje optimizam: što god urade – nema odgovornosti.

Napred u nove pobede.




Post je objavljen 10.03.2011. u 15:08 sati.