knjiga koju bih vam preporuchio da prochitate (kao da se ovaj blog pretvorio u priruchnik za knjige, odjednom !?)
na zadnjim koricama knjige pishe (c/p);
Prema legendi, klinovi kojima je Isus Hristos bio prikovan za krst nestali su nakon Njegovog vaskrsenja. Jedan je umetnut kao deo u kruni, drugi je stravljen na vrh koplja, a treci je pretopljen u sechivo macha... Onaj ko bude imao u posedu ove tri stvari zavladace svetom. Ista legenda kaze da se treca sveta relikvija nalazi na Balkanu, na jugu zemlje koju potresa gradjanski rat, u gradu gde je rodjen Konstantin Veliki.
U prolece 1939. Hajnrih Himler poklonio je Adolfu Hitleru mapu sa ucrtanih shest pravaca u kojima bi trebalo da se krecu istrazivanja drevne arijevske proshlost.
Jedan od tih pravaca pokazivao je na Srbiju.
Pet godina kasnije, u Nishu, oficir SS Hajnrih Kan uspeva da pronadje lokaciju mesta koje krije tajne velikog rimskog imperatora. Mach za kojim Hitler toliko zudi nalazi se ispod temelja antichkog Naisa, u zbirci oruzja oznachenoj kao KONSTANTINOVO RASKRSHCE. Ali na putu koji Kan treba da predje, isprechice se dvojica ljudi: zagonetni chetnichki major Nemanja Lukic i komandant odbrane grada - bavarski plemic Oto fon Fen. U isto vreme, pored bombi koje saveznici bacaju sa neba, Nish potresa serija stravicnih ubistava... U ludilu rata to naizgled nikog ne uzbudjuje, ali jedna drevna rech moze se chuti kako je tiho izgovaraju vojnici na mrtvoj strazi, ta rech je VAMPIR. U noci kada saveznichki bombarderi budu zapalili nebo iznad Nisha nodokuchiva zudnja odveshce u podzemlje one koji nemaju shta da izgube. U mrak gde sijaju ochi boje purpura, ka mestu gde se seku granice dva sveta, ka KONSTANTINOVOM RASKRSHCU.
(www.konstantinovoraskrsce.com)
ono zbog chega je mene knjiga odushevila je spominjanje mesta (kafana, ulica, fudbalskih ili nogometnih klubova, arheoloshkog nalazishta, prikaza terena ..), dogadjaja (operacija "dunavski vilenjak", saveznichka bombardovanja, povezanosti komunista, saveznika chetnika, okupatora..), trupa, jedinica (grupa armija F, feldkomandantura 809 - Nish) i ljudi koji su stvarno postojali i njihova fuzija sa realistichnim prikazima ljudi i dogadjaja kako bi se isprichala jedna filmska pricha.
a vecina ce ljudi (iz razlichitih razloga) radije pogledati dobar film nego prochitati odlichnu knjigu.
od samog pochetka nije tajna da je visoki oficir u sluzbi njegovog kraljevskog visochanstva - vampir. Medjutim major Nemanja Lukic tokom chitanja otkrice josh mnogo stvari o sebi.
a i ostali likovi su maestralno razradjeni.
necu da kvarim radnju (pretpostavljam da cete pozeleti da prochitate knjigu) pa necu otkrivati bitnije stvari, ali ipak zelim da podelim svoje odushevljenje chinjenicom da pukovnik fon Fen iz nekog, samo njemu znanog razloga, odluchuje da ne ubije vampira.
zbog chinjenice da su poglavlja pisana kao scene iz filma (prekidaju se na zanimljivim mestima, u trenucima pre razreshenja dogadjaja) nisam saznao zashto je ostavio ubicu u zivotu dok pisac nije odluchio da to otkrije (takodje na filmski nachin, nakon shto se vrata zatvore a ochi zasijaju u mraku)
upozorenje; Digresija!
evo i malo zavirivanja u knjigu (o5 c/p (opet copy/paste..
inache "o5" se i danas retko koristi kao sms ili chat skracenica a mogu da se pohvalim da sam je sam izmislio josh pre otvaranja ovog bloga. inache nedavno sam je video u dnevnoj shtampi u chlanku u kom 'prevode' net/sms skracenice (kojima se naravno ne zna poreklo), medju, takodje retko korishcenim domacim skracenicama; "skk=shta koji kurac(wtf?)" i sl)..
enivej evo malo citata iz sredine knjige.. hmm, kad bolje razmislim i "enivej" sam 'izmislio';
- 2003. kada bih ukucao "enivej" u googlu pojavljivao se samo ovaj blog.. little did I know (ni slutio nisam) koliko ce ta zajebancija da nas koshta..
negde u to vreme svi su se zezali sa ispisivanjem stranih/eng rechi onako kako se chitaju (npr; litl did aj nou) i to je bilo smeshno samo zato shto je glupavo (kao stho mislim da je sluchaj sa korishtenjem "W" gde mu mesto nije)
- i dokle nas je to dovelo;
do toga da 'nepismeni' novinari u dnevnoj shtampi isuvishe revnosno poshtuju Vukovu krilaticu; pishi kao shto chitash a chitaj kao shto je napisano, pa dobijamo krajnje glupe strane 'prevode' kao shto su "vindovs", "prajm tajm", "ajpod", "i-mejl"..muka mi je i da nabrajam, a mislim i da zaglupljuje.
- shto nas je o5 dovelo do toga da se takve stvari pojavljuju i u knjigama, i to ne petparachkim.. pa tako chitam ime firme (npr); bels antoen finajnshl konsultejshn, pri tom nigde ne navodeci kako glase u originalu. i tako u vecini knjiga, ljudi, firme, ulice, everything.
- pristalica sam toga da se nazivi pishu u originalu, eventualno u zagradi [vitichastoj, po mogucnosti] napisati kako se to chita
- smorih sa ovom digresijom, ali i tako pishem jednom godishnje- jebi ga );
evo i malo c/p iz knjige;
Shturmbanfirer (*eto o chemu govorim gore, ako nekog baaash zanima kako se chita ovaj SS chin u rangu majora valjda ce se malo potruditi da sazna, koliko se secam i vermaht se do 2000. u svim knjigama navodi kao wehrmacht! dakle;)
Shturmbanfirer Hajnrih Kan pridje stolu i lupoi petama uz kratak nacistichki pozdrav.
"Pukovniche Fon Fen, ovde sam da protestujem", reche odluchno.
"Zaista? Pa protestujte."
"Vashi ljudi su se oglushili o naredjenja koja sam im izdao!"
"Kada sam poslednji put proveravao, ja sam bio na chelu ove fledkomandanture, a ne vi. Dakle, mojim ljudima direktna naredjenja izdajem ja.. i niko vishe."
"Zashto ste onda pustili iz zatvora poruchnika ilgnera?"
"Zato shto je moj oficir. U mom garnizonu. Pod mojom komandom... I u mom zatvoru. Znate, ja sam staromodan chovek... Volim da su mi oficiri na slobodi, a u zatvorima banditi i lopovi."
"Ilgneru je trebalo da se sudi po kratkom postupku."
"O, je li? A ko bi se onda brinuo o nabavci goriva? Vi?"
"On je prekrshio rasni zakon!"
"Zar? Shta je to tachno uchinio?"
"Zatekao sam ga kako u jednoj od centralnih gradskih ulica deli deci bombone."
"Uh... Pa to je stvarno strashno. Za svaku osudu."
"Medju tom decom bilo je i Cigana."
"Njih smatrate osobitom opasnoshcu po Rajh?"
"Oni su niza rasa!"
"Razumem. .. Nizim rasama ne bi trebalo davati arijevske bombone. Mogu da pokvare zube."
"Vi mi se podsmevate, pukovniche."
"Ne, bash naprotiv.. Divim se vashoj revnosti u sprovodjenju rasnog zakona, majore."
"Shurmbanfirer."
"Svejedno."
"Nije svejedno. Vermaht i Shucshtafel nisu isto. Nikada nece biti isto."
"Slazem se. Ko josh ne bi zeleo da bude uobrazeni pripadnik elite u crnoj uniformi? To je san svakog Nemca. Kad smo vec kod toga... Jeste li ovde u Nishu nashli neku arijevku da je oplodite? Ne zaboravite na vashu svetu duznost."
(...)
Oto fon Fen zamishljeno uzdahnu.
Zatekao je sebe kako pokushava da se seti koje je boje bila ograda porodichnog letnjikovca na Shvarcvaldu. Bela? Zelena?
(...)
Imao je problema da u misli dozove secanje na sve ono shto je ostavio iza sebe. Kao da je zivot otpocheo onog trenutka kada je firer krenuo da pokori svet.
(...)
Vojska kojoj je pripadao kao da se preko noci izmetnula u armiju duhova, jer je svakog jutra na radnom stolu zaticao mape sa bataljonima i divizijama mrtvih nacrtanim u obliku crvenih i crnih pravougaonika.
Rat je izjednachavao sve ljude.
Dodushe, ne onako kako je to firer zeleo.
Umesto u jednom velikom arijevskom carstvu, oni su postali sjedinjeni u stradanju.
Zato u tom ratu odavno vishe nije bilo vrline. i nije bilo chasti, samo sirove zelje da se ostane ziv.
(...)
Ili da bude ono shto jeste.
Zapovednik u porazenoj vojsci.
Plemic bez dostojanstva.
Nesiguran chovek u nesigurnim vremenima.
"Kada se vratim, prefarbacu ogradu u belo...", promrmljao je jedva chujno.
Shef obavesthajaca Rihter podize glavu sa papira u koji je bio zagledan.
"Neshto si rekao pukovniche?"
Oto fon Fen odmahnu glavom i mahinalno popravi nabor na svojoj uniformi.
"Nishta, malo sam se zamislio."
Rihter slegnu ramenima i nastravi da ishchitava zgusnute redove izveshtaja.
Pukovnik posegnu za flashom treshnjevache koja je stajala na stalazi levo od radnog stola.
Kako se izgovara ona srpska rech?, pomisli.
Onda nasu sebi u chashu tamnu tekucinu koja je mirisala na voce.
Vampir?
EPILOG;
(...)
*
Preko 170 brodova nemachke crnomorske flote potopljenih u operaciji "Dunavski vilenjak" i dalje se nalaze na dnu Dunava kod Prahova. To je najopasniji deo za plovidbu po ovoj reci. Pukovnik Oto fon Fen, jedan od glavnih oficira za izvrshenje ove operacije, poslednji put se pominje u dokumentima vezanim za nju.
Gradsko poverenishtvo za utvrdjivanje ratnih zlochina formirano u Nishu krajem 1944. godine proglasilo ga je ratnim zlochincem.
*
Chetnichki oficir Nemanja Lukic za kojim su vlasti FNRJ posle rata raspisale poternicu nije nikada pronadjen i deportovan.
*
Svetislav Petrovic Nishavac je posle rata, od 1946. do 1956, bio chlan ansambla Narodnog pozorishta u Nishu. Poshto mu nije prijalo da svira za novu vlast, odustao je od tog posla i harmoniku svirao ponekad, svojim prijateljima i boemima u kafani. Pricha se da je umalo zapao u nevolju kada je negde u novinama video sliku Aleksandra Rankovica, tadashnjeg shefa Udbe, i to prokomentarisao rechima; "Eve ga abadzija!" jer ga je pre rata upoznao kao abadzijskog shegrta na vasharu u Kraljevu.
*
Istrazivachki institut Anenerbe prestao je zvanichno da postoji 1945. I pored ogromne kolichine materijanih dokaza i svedochenja pojedinaca, vecina visoko kotiranih chlanova SS Anenerbea nikad nije odgovarala za svoje zlochine. Mnogi od njih uklopili su se u posleretno drushtvo i bez ikakvih posledica nastavili sa civilnim zivotom i nauchnim radom iako su neposredno pre Drugog svetskog rata i tokom njega pruzali podrshku nacistichkoj doktrini rase i krvi i dali njenu "nauchnu" interpretaciju, i na taj nachin bili sauchesnici u istrebljnju miliona nevinih ljudi.
*
Uprkos naporima arheologa i istorichara, niko do danas nije uspeo da dokaze postojanje macha cara Konstantina. U akademskim krugovima sve cheshce se moze chuti teorija da se radi o romantichnoj legendi vezanoj za Gral i Longinovo koplje. Spekulativna knjiga koju je 2001. objavio nemachki pubilicista Teodor Kestner na osnovu podataka iz ratnog dnevnika svoga oca dozivela je nesuspeh i brzo pala u zaborav.
*
Tokom saveznichkih bombardovanja Nisha u Drugom svetskom ratu, u vrlo kratkom periodu ubijeno je oko petsto civila. Pored Nisha, bombardovani su i Beograd, Kragujevac, Leskovac, i drugi srpski gradovi... a Podgorica je maltene sravnjena sa zemljom.
Nijedan saveznichki pilot niti vojni komandant nikada nije odgovarao za ove ratne zlochine.
*
Arheoloshko nalazishta Medijana nadomak Nisha, koje se prostire na povrshini od chak 40 hektara, i danas je u najvecoj meri neistrazeno i zapushteno
*
Prilikom kopanja podzemnog prolaza u centru Nisha pochetkom devedesetih godina proshlog veka pronadjena su dva ogromna kostura. Ubrzo nakon raspada SFRJ i pochetka gradjanskog rata, gubi im se svaki trag
Njihova dalja sudbina ostala je nepoznata.