Ujutro sam prva bila budna. Pogledala sam na sat. 6 sati. Pokušala sam ponovno zaspat, ali nije me išlo. Ustala sam se, umila se, oprala zube, istuširala sam se i obukla. Obukla sam najdraže, žute hlače, crvenu majicu na Mickey Mouse-a i zelene starke. Dok sam se obukla i oni su se ustali.
Nastala je totalna zbrka oko organizacije. Jednostavno nismo bili sposobni za to. Sudarali smo se po hodnicima, trčali i provjeravali zadnje sitnice kao muhe bez glave. Ona malena curica nas je samo prestrašeno promatrala sa vrata svoje sobe grlieći nekog čupavog plišića.
Spustili smo se u predvorje i poredali svoje kofere u kolonu. Potpuno smo odsjekli jedan dio predvorja od drugog. Podigli smo 'Floridski zid'.
Lizzie je predala ključeve naših soba na recepciju. ''Usput, u sobi 67 se dogodila nezgoda. Mislim da vam nešto nije uredu s instalacijama.''
''Kakva nezgoda?!'' povikao je recepcionar za nama, ali mi smo već bili na izlazu.
Odmah smo uhvatili taksije, opet četiri - dva za naše stvari, dva za nas.
Mahala sam Disneylandu dok smo se vozili pokraj njega. Mogu se kladiti da sam vidjela Mickeya kako mi je odmahnuo!
Brzo smo stigli na aerodrom i ja sam odmah problijedjela.
Bill me uhvatio za ruku. ''Ne brini se. Ima kisika.''
''Aha...'' promucala sam.
Sjela sam opet kraj Billa.
''Kisik. Tu je. Moj, tvoj, susjedov... Ima dovoljno.'' sprdao se Bill
''Da. Samo se ti sprdaj. Kad mene infarkt strefi, smijat ćeš se i bolje.'' rekla sam.
''A daaj. Neće ti bit ništa. Kako smo došli ovde, tako ćemo i doma.'' smirivao me.
Let je započeo.
''O ne. STRIKOOO! Spasi mee! Bill. Bill?!'' drmnula sam ga, a on se trznuo. Bio je stavio mp3 u uši.
''Ha?'' Skinuo je slušalice s ušiju.
''E neš. Ne, ne. No mp3. Forbbiden.''
''Uz uvjet da ti ne paničariš toliko.''
''Ummmmmm...''
''A çunçe moje. Oke. Evo, nemaa.'' Izgasio je mp3 i omotao slušalice oko njega.
''Dankee.'' rekla sam i poljubila ga nespretno preko naslona za ruke.
''Bolje?'' upitao me.
''Zapravo...ne.'' rekla sam i ponovo počela paničariti.
Podignuo je naslonjač i približio me k sebi.
''Sad?''
''Mmm.... Možda.''
Sad me približio još više i poljubio. ''Saaaad?''
''Umm. Da.''
''E lijepo. Sad prestani paničarit i spavaj.''
Naslonila sam glavu na njegovo rame. ''Mislim da neće bit problema.'' nasmijala sam se i stvarno zaspala.
Sanjala sam oblake i na njima one zastrašujuće klaunove. Proganjali su me i ja sam bježala skačući s oblaka na oblak. Zatim je ispred mene proletio avion na kojem je gigantskim slovima pisalo 'Florida' i skoro me pokupio. Izgubila sam ravnotežu i propala u oblak. Našla sam se na nekoj livadi, ali od magle nisam vidjela puno. Okrenula sam se i vidjela more. Počela sam plivati i doplivala sam do nekog malog otočića. Ništa mi nije bilo jasno. Zbunjeno sam još lutala po snu kada se scena promijetila i našla sam se u avionu. Spavala sam, a Bill me budio. Avion je padao.
''Sophie...'' dozivao me Bill. ''Sophie?''
''Aaaa! Avion padaaa!''Još pod dojmom sna sam počela vrištati.
''Sophie, avion ne pada!''
''Kako znaš?'' upitala sam prestrašeno.
''Jer smo sletjeli?'' rekao je i nasmijao se.
Izašli smo iz aviona i ponovo je slijedila procedura mog ljubljenja tla. Dočekali su nas Georg i roditelji svih ostalih. Izgrlili smo se, a to nas je tako zabavljalo da smo se iz fore počeli i međusobno grliti.
Ukrcali smo se u auta i cijela je kolona krenula prema Franklinu. Izgledali smo kao predsjednička pratnja. Nisam mogla dočekati doći natrag. Ipak, kod kuće je najljepše. Kako smo se rastajali tako smo si mahali kroz prozor. Posljednju sam pozdravila Katie prije no što sam ušla u kuću.
''Kako je dobro vratiti se!'' povikala sam i odmah zavirila u hladnjak jer sam bila očajno gladna.
Tom me gledao s vrata. ''Prasice.'' Zezao me dok sam ja rezala salamu i kruh.
Izbeljila sam mu se. ''Nemoj slučajno tražiti malo!'' priprijetila sam mu nožem.
''A daj...Baš sam gladan.'' Primakao mi se. ''Dobro, neću tražiti malo. Tražit ću puuuno!'' Zgrabio je sve što sam narezala i složio si sendvič.
''Tom! Vraćaj to! MOJE!!!'' počela sam trčati za njim i sendvičem po kući.
''Znate, djeco, nimalo mi niste falili.'' Georg je promatrao naše proganjanje.
''Volimo i mi tebe!'' povikala sam mu, još u trku za Tomom.
Kuća je izgledala uredno prije no što smo došli. Ali sada je izgledala kao da je ponovljen napad na Hirošimu. Georg se samo ogledao oko sebe. Sjeo je i nastavio nas gledati u nevjerici, nije očekivao da to njegova 'dobra dječica' to mogu napraviti.
''OK!'' povikao je zaustavivši nas. ''Ovo izgleda kao Hirošima!''
''Prije ili poslje?'' Nacerila sam se.
''Sophie.'' Prekorio me. ''Natjerat ću te da sve središ.''
''Uuuu...Georg je nešto opasan.'' Rugao se Tom.
''Tom! Vi ste, blizanci, stvarno nemogući.''
''Kad će večera?'' upitala sam iznenada.
''Lazanje???'' Tom ga je pogledao u iščekivanju.
''Ok, što se upravo dogodilo? Kad smo mi prešli na temu jela?'' Stajao je zbunjeno a Tom i ja smo već ponovno pretraživali hladnjak. Našli smo paket smrznutih lazanja i pratili upute za spremanje.
''Temperatura od 180°? Kako se to postavi?'' Tražila sam nekakvu naznaku na pećnici.
Georg se progurao pokraj nas. ''Dajte mi to.'' Brzo je sve namjestio i lazanje su se grijale. ''Postavite stol.'' Rekao je uz izdah. Čuli smo ga kako je promrmljao za sebe: ''Prestar sam ja za ovo...''
Nasmijali smo se i krenuli po tanjure i pribor.
''Gotovo!'' povikao je Georg nakon pola sata.
Cijelu je kuću već ispunio miris lazanja i Tom i ja smo slinili nad tanjurima pogleda prikovanog za pećnicu. Georg je uzeo rukavicu i izvadio lazanje na stol. Lijepo nam je podijelio svakome po komad, a mi smo navalili kao da nismo ništa jeli ovih tjedan dana.
''Onda? Kako vam je bilo?'' upitao je.
''Mhmm!'' promrmljao je Tom među zalogajem. ''Odlično!''
''Tomu je često falilo zraka.'' Značajno sam se nasmiješila prema njemu.
''A nije da si ga i ti imala na pretek.'' uzvratio je udarac
''Da, ali sam ga barem imala više od tebe.'' izbeljila sam mu se
Taman kad mi je nešto krenuo reći Georg ga je prekinuo.
''Vi ste nemogući. Ja idem, posao zove.'' rekao je s oduškom ''*Hvala Bogu*.'' ovo je rekao malo tiše. Ja i Tom smo se samo nasmijali.
Georg je ubrzo otišao i nas dvoje smo ostali sami u cijeloj onog ogromnoj kući.
''Kako ćemo mi sami živjet u novoj kući. Neće bit zabavno.'' rekla sam iznenada.
''Ali, mi nećemo bit sami. Mogu se kladit da će Bill bit 24/7 kod nas.''
''Khmm. A kao Sammy neće cijelo vrijeme bit s nama u kući?''
''Da. Ahm. Dobro, dosta. Nećemo o ovome. Idemo, druga tema. Hmmm. Kako si?'' rekao je i puknuo od smijeha kad je shvatio kako je glupo pitanje postavio.
''Oke, svijestan si koje je ovo glupo pitanje bilo, jel da?''
''Da. Nego, ajmo mozgu, smisli ti temu. Da čujem.''
''Moj mozak, umm, baterije, prazno, dućan zatvoren. Ne ide baš...''
''Agrh. Ajde oke, ja ću.'' rekao je i namjestio neku smiješnu pozu razmišljanja da sam pala na pod.''Idemo van?''
''Zvat ćemo ostale?'' upitala sam
''Da. Ajde ti nazovi Sammy, Katie i Lizzie, a ja ću ostale.'' Rekao je i počeo birati Andyev broj na telefonu. Slijedila sam upute i okrenula Lizziin broj.
Za 10-ak minuta svi smo ponovno bili skupa.
Post je objavljen 21.02.2011. u 14:04 sati.