Pregled posta

Neprežaljena ljubav

Moran i ja svoju pricu ispricat, toliko san danas ljubavnih postova procita, da jednostavno moran (zelin) i ja svoju pricu podilit s vama...
Huh...bilo je to prije 10-ak godina, jedan prijatelj (od sad cemo ga zvat prika) me pozva kod sebe u stan (starci nisu bili doma) da se malo zajebavamo, popit kavicu, zapalit koji joint i tako ubit dan. Bilo je lito oko pet popodne, pazi mene, pet popodne, al tako je bilo, ja ga pitan ko ce jos doc, on meni, jedna prijateljica (odsad cemo je zvat Maja) i par prijatelja, vecinu njih znan vrlo dobro, iz kvarta su, i ajde dobro doc cu za jedno po ure kazen ja njemu. Prije nego san krenia odlucih zapalit jedan jointich, onako solo reda radi (bila je to takva zivotna faza di bi ja njih dnevno zapalia 15-20-ak ) i dovrsin ja ritual pa krenuh kod prike po jos, iskreno to mi je bia i glavni razlog zasto uopce iden kod njega, da se dobro udimin jer nije da smo bili ono nesto super prisni prijatelji, al da sad ne skrecen previse sa teme, dodjoh ja kod njega, pozdravih ekipu, Maju nisan nekako odma ni primjetia, ustvari nisan se po dolasku ni upozna odma s njom (sad moran odma i objasnit zasto je ona bila tu, nju je pozva taj moj prika jer je bija zaljubljen u nju i tu se tribalo nesto dogodit izmedju njih, valjda, bar je on tako zamislia, a ja stvarno nisam zna tada nista o njegovom naumu, niti mi je on ista natuknia ili spomenia o tome sta namjerava ) i razvali se ja po fotelji, prika kuva kavicu, mota se pusika, i onako mi laganini cakulamo o svacemu i nicemu, napusena posla, a Maja ni rici, vidin ja sramezljiva cura do boli, ja je pogledan onako u prici, a ona se rumeni cila, obrazi joj ko dvi crvene jabuke, ali to je nesto preslatko kako se ona zarumeni, i znan da ce ovo sad zvucat umisljeno, ali ja znan i uvjeren san i dan danas da san ja jedini koji je moze navest da se tako slatko zarumeni ma koliko se ona trudila da to prikrije, al ne moze, to je visa sila. Opet skrecen, amo mi dalje, skuva prika kavicu, pridruzia nan se, pripalili mi joint, a Maja ode na balkon (Maja ne pusi travu,a ja ni to ne znan u tom momentu) a mi zavrtili krug-dva, i kad je frulica opet dosla do mene, ja in kazen nek oni pripale drugi a ja cu na balkonu dovrsit sta je ostalo od ove frulice. I izadje je na balkon, a sunce taman onako na zalasku, ma divota, pridjoh ja Maji i nudin joj joint, ona kaze ne pusin ja to, sad ja malo zbunjen, sta od trave, sta zbog cinjenice da je cilo ovo druzenje bilo u biti u svrhu napusavanja, al dobro to nije sad ni bitno, pruzin ja njoj ruku da se upoznamo, nasmijen se kako se samo ja mogu nasmijat, a ona opet ko jabuka rumena,jos ono sunce na zalasku joj obasja lice, divota jedna, nesto neopisivo, ja gotov, puls 180, ruke se znoje, zaljubia se taj isti momenat i gotov san, nema vise nazad, mozda smo progovorili jos par rici, nemogu se sitit jer san se upravo tada zaljubia, uglavnom, sad, jel' sekundu, jel' dve, ne znam...(reka bi Djole) ljubio sam Maju na balkonu strasno, beše mirisna k'o majska ruža. Rekla mi je konačno, al' ne suviše kasno,kako nema brkatog muža, a ni momka!
Taj momenat, ni da obolin od alzhimera, necu nikad zaboravit, to je bilo to, ono sta neki cekaju cili zivot i ne dozive, ja jesan bas tada na tom balkonu kod prike, koji je bija ludo zaljubljen u tu istu curu, al jebiga ko mu kriv,nije mi nista reka, ima je prilika za nesto pokusat koliko je tija, ali nije, i zato prika, u buduce carpe diem!
Priku vise necemo spominjat, idemo mi dalje sa pricom, ja i Maja smo se odma pokupili i napustili zabavicu uz neki lame izgovor kako ona mora doma, a meni kao dosadno pa odo i ja, ljubazno san se zahvalia na "gostoprimstvu". I tako dosmo nas dvoje, zagrljeni u setnjicu, setali smo satima, a cinilo se ko da su minute prosle, imali smo miljun zajednickih tema, u biti ona nije mogla doc do rici koliko san ja laja, al jebiga ipak san bija pod utjecajem opijata, i dopratih ja nju do kuce, kiss za laku nokich, i odoh i ja svoj kuci, koja je udaljena jedno po ure od njene (to ce bit posli bitno u prici), cili sritan, neopisivo sritan, ej ljudi, osjeca san se ko da mi je narasta cvitich nasrid glave od srice!
Dodjoh doma onako umoran od setnje, zbunjen od trave, i naravno opijen od ljubavi, uvalih se odma u krevet i utonuh u san u sekundi, naravno sa Majon u mislima... Sutra jutro, da napomenem da nismo imali mobitele ni ja ni ona, i isto da napomenem da cu sad ubrzat pricu, necu sad svaki dan prepricavat, tako da se netribate bojat kad ce ovo zavrsit , dakle da nastavimo, prvo jutro nase veze, zoven ja na tel, javi se mama, ja se predstavin, pristojno i kulturno imenom, malo propitkivanja, ko si, sta si, bla bla, uglavnom bezbolno je to proslo, sa mi moju Maju na tel, dogovorimo se kad cemo se nac i di, i tako je proslo i slijedecih 10-ak dana i sve je bajno i krasno, ljubav buja u nama, raste nemilosrdno iz dana u dan, ma divota, san snova, ali ja san volia tu i tamo cvaknit "bombon" i otic na party, i nije to bija toliki problem jer ja san bija malo divlji i tesko me bilo kontrolirat, a i bija san malo stariji od nje, 5-6 god razlike, tako da je ona morala ranije kuci, a ja kad dodjen dosa san, kuci, nekad je to znalo bit i tek sutradan, ali njoj to nije smetalo, zamislite moje srice, iman curu koja me voli bezuvjetno, ne brani mi izlaske od jutra do sutra, ma nevjerovatno nesto, ali nuspojave partijanja su pocele stizat na naplatu, i ja san postaja sve vise i vise nezainteresiran za sve drugo osim ecstasya, moglo bi se rec pomalo ovisan (ko je prova zna o cemu prican), ali ne za Maju, sa Majon u mislima san svaku vecer isa spavat i budia se ujutro, u biti i dok san bija nabrijan san samo o njoj prica, vec san pomalo isa na zivce svima oko sebe.
I sad dolazi do zapleta, ja i Maja sidimo na klupici jednu vecer, i kaze ona meni da bi triba malo prestat s tim bombonima, naravno bila je u pravu, i ja san se slozia s tim, ali nisan bas presta, i kad bi ona saznala, ja bi se posua pepelom i ona bi mi oprostila, i tako mnogo puta... (suze mi idu na oci dok se prisjecan ovoga )
U medjuvremenu su njezin otac i brat saznali za mene, i nisu imali najbolje misljenje o meni, a i bia san na losem glasu, tuce se, drogira se, brat joj je cuja i neke price o meni, kad bi je nazva, a javia bi joj se otac, odma bi mi poklopia slusalicu, al ja uporan pa bi zva ponovo sve dok se ona ne javi, a nju naravno te sve price i njihovo misljenje o meni, nisu zanimali ni najmanje, mi smo se slipo volili i to niko nije moga pokolebat!
Vrime je prolazilo, miseci su prolazili, ona je mene volila do boli, bizala od kuce, kroz prozor u srid noci, ma kad god bi ja dosa, ona je nasla nacin da izadje iz kuce i da mi dotrci u zagrljaj, svadjala se sa ocem non-stop radi mene,malo zapostavila i skolu, ali bili smo nezaustavljivi, a ja san i dalje radia sranja i konzumira exove...
I onda se dogodilo, nisan vise moga izdrzat, pekla me savjest, ona se svadja sa svima radi mene, a ja i dalje radin sranja, prekinia san snjon prvi put, sa nekim glupim razlogom, jebiga kako ce "faca" rec da mi je krivo sta je prcan u mozak, a nisan vise moga joj to radit i prekinia san, a volin je i dalje isto ko i prvog dana, al mi je ex sjeba mozak i tesko je bilo vise nalazit opravdanja i lagat joj da cu prestat, a znan da necu, da nemogu...
Izdrza san par dana dok je nisan nazva, nazva san je i dosla je odma, leteci, i naravno pomirili smo se, iako smo znali i ja i ona da se nista nije, i da se nista nece prominit vezano za moju ovisnost, ali ljubav je bila neusporedivo jaca od te spoznaje, tih par dana bez Maje, ja san bia devastiran, mene nista nije zanimalo, agresivan, nadrkan do boli, napravia nered u par kafica, ma lud ko kupus, bila mi je u mislima od..do...
Malo posli navedenih dogadjaja, dosa i taj dan da moran u vojsku, to je bilo ajme meni, ko ce to sad izdrzat muku ti isusovu , al sta je tu je, ispratila me, isplakali smo se i dobro je, necu bit toliko daleko, bar u pocetku, izdrzat cemo, volimo se do boli... Prva postaja, temeljna obuka mi je bija Sinj, to je nekako proslo, 3 mj. Druga postaja, specijalisticka obuka u Splitu, isto 3 mj; juhu, niko sritniji od mene, svako malo izlazak i doma san non-stop, ali ja cin san dosa u Split, opet san sa ekipon, opet exovi dostupni, opet sranja radin, opet prekidamo, (ja, idiot, opet prekidan sa istom pricom ko i prvi put) meni zivot opet postaje pakao, opet radin sranja, pizdarije sa vojnom policijon, unistavan se na sve moguce nacine, za kaznu dobivan prekomandu u Ploče zavrsna obuka 6mj, a Ploče su u pizdi materinoj od Splita, nekih 150 km, za mene predaleko, al opet sta je tu je, u ovoj fazi ja i Maja nismo u vezi vec nekih 15-20-ak dana, ja ludin moran u Ploče, a nisan je vidia ni cuja, ludin, ispaljujen na zivce, fali mi do boli, a bus ide iz vojarne, tako da joj ne mogu javit ni di iden, ni nista, u glavi mi horor!
Dosli u Ploče, cim san uvatia priliku, nazoven je, malo se ispricamo, ali nista od pomirdbe jos, i tako prodje nekoliko dana. I jedne veceri, bia na strazi, dosadno mi, Maja mi u glavi od jutra do sutra, i odlucin ja njoj napisat pismo, raspisa se do besvjesti, sve napisa sta mi bilo na srcu, pokaja se, prizna kakvo san djubre bia, molia je da mi oprosti, stvarno dugo pismo,ko sta ce i ovaj post bit, i nakon par dana, oprostila mi, mojoj srici nema kraja, moran izac iz vojarne sta prije, i naravno ja pobiga iz vojarne i na prvi bus za Split, napokon se vidili izgrlili i ljubav je opet cvala, ali moran nazad u vojarnu, dok jos nisu poslali vojnu policiju po mene...
Po povratku u vojarnu san naravno najeba, zabrana napustanja kruga vojarne do daljnjeg, sta cu sad, opet san lud ko kupus, i jednu vecer ja opet na strazi, a bila je to "mrtva straza" (to znaci, da imas bojevu municiju i mozes pucat, ako nekog cujes, a neodaziva ti se na upozorenje da stane i predstavi se) i meni ko grom iz vedra neba, padne na pamet sta da napravin, reprtira pusku i rafal u zrak, uzbunia cilu vojarnu, zivi nered nasta, dosli po mene odveli me do dezurnog zapovjednika, a bilo je oko 2-3 sata ujutro, on me pita sta je bilo, ja izmisljan pricu kako mi se prividjaju neki ljudi i bla bla, i on me posalje spavat, ujutro dolazi moj zapovjednik i pocinje me maltretirat, prijeti mi da cu odsad svaki dan cisti sobu, da san papak, ovo ono, uglavnom vridja i priti, meni puca film uziman metlu i bum po kostima zapovjednika, (otud nadimak LudiSplitjo) salju me u doktora, a ovaj u psihijatra, naravno u Split, ja presretan, sve ide po planu, dolazin u Split kod psihijatra, ovaj mi uspostavlja dijagnozu, psychoneurosis reactiva, sifra F42, dobivam 7 dana kucne njege, jesss, upalilo je lud san, ali san u Splitu 7 dana!!!
Ja i Maja uzivamo, volimo se i sve je opet super, ja usput i dalje radin sranja i konzumiran sta god mi dodje pod ruku, vracan se u vojarnu, izdrzin par dana i gotovo, ne mogu vise bez nje ni dana izdrzat!
Novi plan, ima san u ruci komadic metala (stara ozljeda na radu) i odlucin da to moran izvadit iz ruke, iden u doktora i objasnjavan mu da me to pocinje smetat i da ocu to operirat, lazen naravno, to mi je bilo u ruci godinama i nije mi smetalo, a naravno operacija je u Splitu! I on mi daje uputnicu i salje me u bolnicu, juhu, opet uspia plan i opet san na putu za Split, dolazin u bolnicu, podvrgavam se tom rutinskom zahvatu, i posli toga me salju u stacionar u Lori, (to je ona vojarna u kojoj san bia prije Ploča) naravno Maja mi dolazi u posjete i sve je opet super, ali tu dolazi do pocetka kraja...
Jedne veceri, Maja i par njenih prijateljica dolaze u stacionar, kao malo cemo pijuckat neko jeftino vino i malo se zajebavat, ali ja, debil, gutan raznorazne tablete i razvaljujen se nenormalno, kraden ljudima tablete po sobama, samo da se puknen kako bilo da bilo, one dolaze, pijemo, i naravno, ja natabletiran u kombinaciji sa pomenutim vinom divljan po stacionaru ko izbezumljeni manijak, ona to sve trpi, a vec su svi i pomalo pijani, ja odlazin u jednu od praznih soba u stacionaru, onako razvaljen i izvalin se na krevet, u to u sobu upada njena "prijateljica" i gadljivo mi se nabacuje, skida se i pocinje skidat mene, ja iako totalno razjeban, odbivan je i govorin joj da nemogu to napravit Maji, (ko god kaze da mu se "dogodilo" jer je bija pijan, LAŽE!!!) ma koliko pijan i natabletiran i pri nezdravom razumu bija, i izlazin iz sobe i ulazin u drugu, u kojoj Maja, vidno pririta, govori kako ja nju ne volin, i kako ce se bacit sa prozora, a ja iz neznan kojeg razloga, govorin joj da nek se baci, ona gotova, brizga u plac i urla po stacionaru, probudila svo dezurno osoblje u stacionaru ukljucujuci i zapovjednika, ja lud, sta sad, uzmen je u narucje i doslovno trcin niza skaline sa njon u rukama, ona vice da, citiram: "sta ja mogu kad volin narkomana" na sav glas, zapovjednik nas vidi, ja nekako objasnjavam da je pijana i da nezna sta govori, i iznosin je iz stacionara i stavljan je u onaj veliki pitar sta inace ima po ulicama, ako znate na sta mislin, ali nije to ni toliko bitno sad, uglavnom poljubin je i moran nazad, zavrsit cu u zatvoru na kraju koliko san vec sranja napravia u toj vojsci....
I od tog dana su odnosi malo zahladnjeli, ona zna da smo ja i njena "prijateljica" bili sami u praznoj sobi, ali nezna sta se, ni jeli se ista dogodilo, uglavnom vrime prolazi, ja san nekako odradia tu vojnu obvezu do kraja i usput se ostavia svega, ali svega, vise ni travu nisan pusia, a kamoli sta drugo, cist ko suza! (i tako je evo vec 10-ak god)
Znaci gotova je vojska, cist san, i nedugo posli izlaska iz vojske, jedan dan nazoven Maju da dodje do mene, na kavu i da pogledamo film, (pripremia ja Jerry Maguire sa Tomom i Rene) ona naravno, dosla odma, sad, jel' sekundu, jel' dve, ne znam, posli nego je stigla, ljubio sam Maju strasno, i opet je mirisala ko majska ruza, i opet smo skupa...
E sad, jednog dana, nedugo nakon sta smo se pomirili, ona je bila sama doma i zvala me da dodjen i prespavan kod nje, bija je i jos jedan "zaljubljeni" par s nama, i ja dosa, sve je bilo super i bajno i krasno dok nismo isli lec "spavat", ona je bila i vise nego spremna da mi se preda, ali dogodilo se nesto nevjerovatno, trazila je od mene da joj recen da je volin, samo to i nista vise, i reka san, i nisan laga, volia san je vise od icega, ali nisan moga nista napravit, neznan kako, neznan zasto, u meni se probudila neka griznja savjest zbog svega sta je prozivila sa menon, i ima san osjecaj da cu je iskoristit ako vodin ljubav s njon, jednostavno nisan ima srca to napravit, za nju bi to bija prvi put, izgubila bi nevinost, a ja san ima griznju savjest iz neznan kojeg razloga i nije se nista dogodilo, ja nju volin, zaspali smo zagrljeni i zaljubljeni, ali ljubav nismo vodili....
Sutra dan san jo upozna i brata, vidia je da ja i nisan tako los kako je on mislia, skuva san rucak (teleci rizot) i svi su bili odusevljeni, vec su se i njeni tribali vratit doma i tako je zavrsia taj vikend...
Kad san dosa doma stalno san vrtia film u glavi zasto me pece savjest, koji mi je kurac, mozda neka apstinencijska kriza ili nesto, ni dan danas neznan sta mi je tada bilo u glavi, uglavnom nije bilo dobro i, nakon 10-ak dana, ja odlucin da cu prekinit sa njon, al ovaj put ozbiljno, tako da mi se vise nikad ne vrati, (i bogami uspia san, i dan danas se kajem) nazva san je da se nadjemo i reka joj da san je onu noc u stacionaru, sa njenom "prijateljicom" privarija, iako nisan, (to vec znamo) al tada je meni bilo u glavi da je to jedini nacin da je udaljin od sebe, i da jedino tako, kad je opet nazoven, nece odma doc i pomirit se smenon, bilo je to strasno, ona je bila slomljena, razocarana do boli, ja jedva uspjevam ostat pribran i odlucan u svojoj namjeri da udaljin od sebe osobu koju volin i dan danas vise od icega, i to je bija kraj....
Nedugo posli toga ja san odselia iz Splita, vjerovatno bas radi nje, da ne buden u njenoj blizini, jer vjerovatno bi joj reka istinu, i opet bi se pomirili, sta bi mi bilo nesto najpametnije da san napravia, al nisan....
Nasa san neku curu koju nisan volia ni izbliza ko moju Maju, zivia kod nje 6 godina u Tribunju, (malo misto, 5 km od Vodica) u bit nisan zivia nego san izgubija 6 god zivota, bila ljubomorna kucka, koja me na kraju privarila sa kolegom, s kojim je radila u hotelu, spakova san 6 godina zivota u 20 minuta u auto i otisa iz Tribunja u Vodice, al necu vise o njoj, nije vridna mojih rici...
Uglavnom otisa san i zivim u Vodicama ko podstanar, nisan se tija vracat u Split, jer me je odi veza posal, koji nije bija los, ali ono sta je bitno je da smo, u medjuvremenu, Maja i ja opet uspostavili kontakt, nakon dugo-dugo vrimena, jedne veceri ona mene nazove, ja odusevljen, sam san, zivin sam, a i ona je bila sama, i nagovorin ja nju da dodje do Vodica, a tek je bila polozila vozacki, i bila je noc, i nije joj bilo svejedno vozit do Vodica, nije imala iskustva, ali je dosla, ta cura je nevjerovatna, andjeo bez krila, i sad mi u pricu, nadoknadjujemo puste godine, naravno reka san joj i znala je istinu, o "prijateljici" i da se to nikad nije "dogodilo", ja san joj reka da je jos uvik volin i da je nikad necu prestat volit, (i necu) prespavala je kod mene, u istom krevetu smo spavali, i bilo je malih njeznih dodira, ali nisan tija zurit, bilo me strah, boja san se da ne buden prenapadan, da to obavin pomalo kako triba, razgovorom, al izgleda da san opet bija u krivu, mozda da san odma napa tu vecer...a ko zna..., uglavnom nisan i sutr ujutro smo pricali i ja san pokusava na sve nacine da je uvjerin da zelin samo nju i nikoga vise, a ona je bila neodlucna, bilo bi komplicirano, kaze ona, ja u Splitu, ti u Vodicama, a ja vec ocajan, zelin je vise od icega na ovome svitu, vec se to pomalo i vidilo na meni, uglavnom ostali smo nedoreceni i ona je morala nazad u Split, na posal, i otisla je...
Slijedecih par dana ja san bija lud, nenormalan, sla joj poruke, jednom rijeci, udavia je do boli, i to mi je bila velika greska, ispalo je da san ocajan, a ne zaljubljen... I opet smo se malo udaljili, al onda se javia njen brat da bi dosa kod mene na par dana, malo na more i cura mu je tribala doc u Vodice, pa tako kod mene se nasli, ma moze, kazen ja, i dodje on, isprican mu ja cilu ovu pricu i sve, al nece on da se misa u to, i dodje mu cura i nagovorimo mi Maju da dodje malo i ona, i dosla, bila je to divota, malo ih vodia po plazama, zabava, bilo je lipo, bas lipo, al Maja se neda nikako, ja sve nekako mic po mic oko nje, al ne ide, i od Maja, mora radit...
Par dana posli toga, katastrofa, brat joj ima prometnu, tu kod mene u Vodicama, srica njemu i curi nista, a auto totalka, cura na bus i otisla doma u Rijeku, a njemu ja ponudin da cu ga ja odvest u Split, nema smisla da ide busom, a i ja cu usput vidit Maju, ma moze, dogovorili se sa Majom di ce mo se nac i dobro, ja oden, dok se on sprema, do zlatarne i kupin prsten, brat joj ne zna nista o tome, stigli u Split na dogovoreno misto, Maja vec tamo, ceka nas, sidnemo, narucimo pice, i onda bum, ja ko iz topa izvadin prsten, stavin ga na stol i odma joj kazen da taj prsten ne dolazi sa nikavim obavezama, da je to jednostavno poklon za nju, i nemoze ga odbit, to je za sve sta je prosla s menon, brat joj u soku, ne moze virovat da san to napravia i to isprid njega, sad je i on vec na mojoj strani, podrzava me, ja joj jos jedan put tu u srid kafica govorin da je volin i da cu je uvik volit, i da je nikad nisan ni presta volit, ali je ne silin na nista, pustan je da razmisli o tome, znan da je komplicirano, ali kazen joj, da san spreman dat otkaz isti sekund i vratit se u Split, samo da bude opet moja, njoj neugodno, em isprid brata, em u srid kafica, i ja je opet pustan, ne inzistiran na odgovoru, neka razmisli, pozdravljan ih i odlazin nazad u Vodice, i potajno se nadan...
Nakon par dana mi se javila i rekla da nece bit nista od toga, da jednostavno ne osjeca vise to sta je nekad bilo, i da se i ona prominila, i da ne moze opet prozivljavat sve sta se dogodilo, rekla mi je da su joj tribale godine da me zaboravi, da zaboravi sta je osjecala prema meni, i da sad toga vise jednostavno nema, ja san razumija sta mi oce rec, i nekako san se pomiria sa cinjenicom, da san u stvari ja te osjecaje zatomia u njoj, toliko san se trudia da je udaljin od sebe, dok smo jos bili skupa, da se na kraju to i dogodilo, sam san kriv i dan danas nakon toliko godina se kajen zbog toga, za nicim u zivotu ne treba zalit, to je moja filozofija, ali za Majon zalin i uvik cu zalit, i bas zbog toga znan da i dan danas ona mene voli, zakljucala je te osjecaje negdi duboko u sebi, u neki tamni kutak u srcu, al tu su zakljucani i nikad nece nestat, a ja to vidin na njoj kad god se vidimo, jer jos uvik kad se nasi pogledi susretnu, ona porumeni ko jabuka, i samo ja mogu izazvat to rumenilo na njenim obrazima, ja i niko vise...

Eto ljudi, znan da je ovo naporno za citat, ovoliki post, al to je najkrace kako san moga opisat svoju neprezaljenu ljubav...
Ljudi moji, zdravi i veseli bili, do sljedeceg citanja!

Post je objavljen 15.02.2011. u 01:59 sati.