Pregled posta

Adresa bloga: http://blog.dnevnik.hr/mormonskasekta

Marketing



Džozef Smit


Sastavljač 'Mormonove knjige'

U svome “Veruju” koje sadrži 13 stavki, Crkva Isusa Hrista svetaca poslednjih dana (ustanovljena 6. aprila 1830.), čije je od 1844. g. sedište u Solk Lejk Sitiju (Salt Lake City, američka država Utah) pored ostalog ispovedaju i svoj sakralno-skriptuarni katalog: »Verujemo da je 'Biblija' Reč Božija u onoj meri u kojoj je ispravno prevedena. A verujemo da je i 'Mormonova knjiga' Reč Božija.« (Član 8) The Book of Mormon je prvi put, na engleskom jeziku, objavljena 1830. g. Navodno ju je u američkoj državi New York (oktarijski okrug, izvan Palmire, kod sela Manchester), vođen 'anđelom' Moronijem (koji mu je se prvi put javio 1823. g.) pronašao i 1827. g. preuzeo Džozef Smit (Joseph Smith) Mlađi, sakrivenu i ispisanu na zlatnim pločicama, a zatim i pred 'svedocima' obelodanio. Vođen 'Duhom', sa starohebrejskog preveo ju je na engleski jezik. Godine 1837. 'božanski glasnik', koji je vodio Smita koji je hteo i trebao 'reformisati' hrišćanstvo, uzeo je sebi zlatne ploče na kojima je bila ispisana 'Mormonova knjiga', odnosno zbirka od 15 knjižica; tako je predložak 'ispario'. Očigledno je da on nije ni postojao, i da je mladi Smit sam izmislio i 'Bibliji' pridodao i svojih 15 knjižica, na osnovu kojih je i nastala mormonska Hristova crkva svetaca poslednjih dana. Kasnije je izmislio još jednu knjigu-objavu – 'Dragoceni Biser' (1851. g.), koju i neki mormoni ne prihvataju.



Džozef Smit Mlađi

'Mormonova knjiga' navodno opisuje Božije ophođenje sa jevrejskim narodom na tlu Amerike od oko 600. g. se. do 421. g. ne. Navodno ti Jevreji potiču iz vremena judejskog kralja Cidekje; oni su se uputili na Zapad ponevši sa sobom sakralne spise. U ratovima su se kasnije istrebili (da je tako to bi i arheologija potvrdila), ali su ostali njihove knjige ispisane na zlatnim pločicama. (Pisanje na bakrenim i glinenim pločicama se susreće kod starih Jevreja, na zlatnim – nigde. Iza priče o "zlatnim pločama", kako neke Smitove korespodencije pokazuju, krije se zapravo njegova žudnja za zlatom; po nalogu nekog duha tražio je zlato, a kada ga nije našao utešio je se izmišljanjem priče o pronalasku "ispisanih zlatnih ploča". Jedan od ključnih "svedok" istinitosti 'Mormonove knjige' - Martin Harris, u svome pismu datiranom sedam meseci posle publikovanja 'Mormonove knjige', prenosi prvobitne Smitove reči o iskopavanju koje je dovelo do "zlatnih ploča": »Ja sam to dobio zbog čarolije. /.../ Jedan stari duh mi je rekao da kopam i tragam za zlatom, ali kada sam kopao sledeće jutro, duh je sebe pretvorio u belog daždevnjaka na dnu jame i mlatnuo me tri puta ...« Čitajući magijske grimoire možemo videti kako oni demonima stalno daju moć pokazivanja gde se nalazi zakopano blago. "Čarobnim profetskim kamenom" Smit je tražio zakopano blago i zakopano Sveto Pisanije. - Čudesni duh je se kasnije, u literalnoj prezentaciji za javnost, "pretvorio" u anđela Moronija!)

'Mormonova knjiga' tobože sadrži puninu večnog Evanđelja koje je Spasitelj predao nekadašnjim žiteljima Amerike; u biti to su Smitove literalne izmišljotine koje reflektuju i neka protestanska bogoslovska pitanja. Smitova Knjiga se tekstualno uveliko oslanja (25.000 reči) na King James Prevod (iz 1611. g.) koji sadrži mnoga pogrešna i opskurna prevodilačka rešenja. Stoga je i 'Mormonova Knjiga' morala tokom decenija da pretrpi mnoge tekstualno-ukazne dorade i promene (3.000 njih od prvog izdanja!), što baš i nije karakteristika za neki "sveti tekst" koji je "preveo prorok" Smit!

Po Smitovoj Knjizi Isus Hrist je, posle svoga Vaskrsenja, pohodio Ameriku i među Nefitima postavio dvanaest apostola; Gospod je mogao da pohodi samo Svoje učenike, koje je još za vreme zemaljskog života uputio u istinsku reč. Kada je došlo do rata između Nefita i Lamaita, Nefiti su bili poraženi. jedan od preživelih Nefita – Mormon, napisao je celu hroniku od Egera do njegovih dana, da bi je potom njegov sin Moroni zapečaćenu pohranio na brdu Kumorah, gde ju je Smit “pronašao”. Iako se 15 knjižica 'Mormonove knjige' pripisuju različitim 'drevnim' autorima, stil literalnog izlaganja im je isti i vidi se da potiče ispod jednog pera, od jednog čoveka.


Sukob sa braćom masonima

Spiritista Smit je inače rođen u Mančesteru (Batavija, država Njujork); kad je iz Palmire (Njujork) izbačen, sa svojim sledbenicima je se uputio Ohajo, no i odatle je najuren. Potom je stecište našao u gradiću Novu (država Ilinois). Koliko su tamošnji mormoni bili duhovno “trezni” najbolje pokazuje to što su mnogi bili članovi masonskih loža. I sam Smit, sa svojim bratom, postao je mason. Neke mormonske ceremonije su stoga i obojene masonskim simbolima i predanjima. Povodom pitanja monogamije izbili su sukobi između mormona i s druge strane tamošnjih hrišćana i masona koji nisu bili mormoni. Mormonske kuće su se našle na meti pogromaškog pohoda. U tom pustošenju 1844. g. razjarena masa je ubila “poslednjeg” Božijeg proroka – Džozefa Smita. Smitov naslednik Brigam Jung (Brigham Young), koji je imao 53 žene i 57 dece, zatražio je posle tih krvavih dešavanja da svi mormoni napuste masoneriju, ili će u protivnom biti eskomunicirani. Mormonima je od strane njihove “crkve” bilo zabranjeno da pristupaju masoneriji. I sama Velika loža Jute (gde su se mormoni potom prebacili, i koja je tada bila u sastavu Meksika), sve do 1984. mormonima, koje je obeležavao i rasizam (verovanje da su zločesti nebeski duhovi na zemlji dobili crnu kožu), nije dozvoljavala da prime njenu inicijaciju, da pripašu masonsku kecelju. – Inače, godine 1850. sa svojim progoniteljima mormoni su se obračunavali i vatrenim oružjem.



Kako su od belih Izraelaca postali crveni Indijanci?

Po mormonskoj “historiji”, prilikom rasejavanja naroda i oholih graditelja Babilonske Kule, oko 2250. g. se., potomci Jareda, Enohovog oca, pretpotopnog patrijarha (‘Postanak’, 5:15) stigli su preko Evrope u Severnu Ameriku. Kada je među njima izbio rat, sam Bog ih je pomirio, uputivši im proroka Egera, koji je njihovu povest napisao na zlatnim pločama a potom ih sakrio. Negde oko 600. g. se. nešto pre razaranja Jerusalima pod Novobabiloncima, jedna jevrejska porodica je se spustila u Južnu Ameriku, te se potom podelila na pobožne Nefite (koji su pronašli Egerovu skrivenu hroniku i prorokovali čak i o Hristovom dolasku) i bezbožne Lamaite, koji su za kaznu od Boga dobili bakarno-crvenu boju kože. U takve fantastične konstrukcije samo duboko nerazuman čovek može poverovati! Egzaktna nauka nam kaže da su Indijanci potomci mongoloidne rase a semita. Uklapanje “izgubljenih plemena” Izraela u mormonsku nakaradnu i lažljivu doktrinu, njihovo “preseljavanje” u indijansku, predkolumbovsku Ameriku, samo je jedan duboko bezuman zahvat čoveka koji je time pokazao da nema Božijeg straha i da uopšte ne veruje u Boga. Jer Bog se ne da varati, i Gospod će sve skrivene laži razotkriti i otkriti prekrivenu istinu. Zvanična i egzaktna historija uopšte ne ide u prilog mormonskog učenja.


Američki “Sion”

U svome Kredou mormoni deklamuju: »Verujemo u doslovno sabiranje Izraela, u obnovu Deset Plemena i da će Sion (Novi Jerusalim) biti sagrađen na američkom kopnu, ...« (Član 10) – Tako i mormoni, poput mnogi protestanskih zanesenjaka duvaju u rog koji podržava terorističku i subverzivnu državu zvanu Izrael, koji i dalje u Izraelu vide “izabrani narod”. Za prvootkupljene (14:3) svete Božije služitelje u ‘Apokalipsi’ (poglavlje 7) se uistinu kaže da pripadaju na dvanaest plemena Izraela; ali tu se misli na novi Izrael, na duhovni Izrael, na one koji vrše Isusove Zapovesti (12:17). Telesni Izraelci ne slede Isusa, već su danas, kako vidimo, mnogo više naklonjeni Antihristu, kako je i Isus već najavio: »Ja sam došao u Ime svoga Oca, i ne primate me. Ako drugi dođe u svoje ime, njega ćete primiti.« (‘Jovan’, 5:43) Za Božiji Sion, viđen pred Božijim Prestolom u zajedništvu sa anđelima nebeskim, kaže se da će ga činiti sveti ljudi izabrani iz svih naroda, plemena, rodova i jezika: »Potom videh, i gle, mnogi narod koga niko nije mogao izbrojati, od svake narodnosti i plemena i naroda i jezika, gde stoje pred prestolom i pred Jagnjetom, obučeni u bele haljine sa palmama u rukama svojim. I vikahu snažnim glasom govoreći: “Spasenje pripada Bogu našemu, koji sedi na prestolu, i Jagnjetu.” ('Otkrovenje', 7.9-10) – Pre nego što će se Božije Kraljevstvo rasprostreti na celu Zemlju, Bog će iz svakog zemaljskog naroda podignuti svoje svete služitelje, proroke i videoce koji će Mu pripremiti Put, koji su našli i kroz zakonit život ostvarili Kraljevstvo u sebi.


Krštavanje mrtvih
4) KRŠTENJE: Jedna sasvim nedvojbena doktrina mormonske crkve je
krštenje umrlih rođaka. To ne samo da uvećava prestiž mormonske crkve
kao jedine agencije kroz koju se čovjek može spasiti, nego osposobljava
mormone da postanu, bar djelomično, spasitelji svojih mrtvih rođaka.
Mormoni to dokazuju ovako: Pošto je krštenje osnova za spasenje, a mnogi
su umrli prije nego što je crkva bila izmijenjena Josefom Smithom, izgleda
neizbježno da će mnogi umrli, biti izgubljeni. Kao obično, mormoni tvrde da
živi mogu biti kršteni u zamjenu za umrle – to je za one koji su umrli bez
znanja o izmijenjenom, obnovljenom evanđelju.

Iz ubeđenja da krštenje vodom samo po sebi čisti i oslobađa dušu, kod nekašanjeg konstantinovskog sveštenstva proizišla je zabluda i nakaradna praksa koja je tražila da se čak i mrtvaci krštavaju, kako bi navodno time izbegli pakao; sabor u Hiponu iz 393. g. tu praksu proglašava nevažećom i nepotrebnom: »... Ne treba krštavati one koji su umrli.« ('Zbornik pravila Afričke crkve', prav. 54) Krštenje čoveka ne zavisi od toga da li je on mladić, tridesetogodišnjak ili oronuli starac, već od toga koliko je duhovno poučen i opredeljen za život u Hristu, koliko živi u pokori i Svetosti. Kod mormona je obnovljena takva zabluda; oni daju sebi pravo da i mrtve krštavaju. Tako su i na primer “krstili” pogromaša Aleksandra Velikog, veruju da je on pred Bogom ispravan lik. Tako i "krštavaju" i "spasavaju" i svoje umrle rođake, jer bez krštenja nema ulaska u Božije Kraljevstvo. Tako su našli način da "spasavaju" i one koji su živeli pre Josipa Smita i njegove "Crkve", koji je zajedno sa Oliverom Kauderijem (Cowdery) "primio" Aaronovo i Melhicedekovo sveštenstvo iz ruku Jovana Krstitelja!?

Valja znati da su prvi Smitovi sledbenici praktikovali mnogoženstvo. Danas se ono nešto ređe susreće među njima, tek među fundamentalistima.

Mormoni sklapaju i večne brakove među mrtvima, veruju u večnu ustanovu braka. Brak važi samo za ljude u ovostranom, materijalnom životu. Svrha braka je pre svega rađanje dece i njihov zajednički odgoj. Anđeli ne rađaju decu, pa se tako i ne žene i ne udaju. Slično važi i za rastelovljene duše: ni one ne mogu rađati decu. Čiste duše se povezuju prema svom vibracionom mentalitetu. One se tako mogu povezati i sa svojim nekadašnjim zemaljskim bračnim partnerom, ali to više nije “brak” u pitanju.


Sumanuti mormoni

Kao i svaka sekta, i mormoni su počeli da se dele. Fundamentalni mormoni zadržavaju prvobitnu i dosta nakaradnu mormonsku doktrinu koja odobrava i poligamiju, dok reorganizovani mormoni (Josefiti), kojima je sedište u Independence-u (Missouri) odbacuju knjigu 'Dragoceni Biser', krštenje za mrtve, nebesko venčanje, učenje o mnoštvu bogova koji vladaju drugim planetama, ...


Post je objavljen 10.01.2011. u 20:22 sati.