Pregled posta

Adresa bloga: http://blog.dnevnik.hr/gabrijelavitek

Marketing

Da li je Isus jeo meso?

Pošto kao ‘prorok’ nije bila dosledan vegetarijanac, Gabrijela uči da je navodno takav bio i Isus. Ona uči da ga je čak i Poslednje noći, na Pashalnoj večeri uzeo od suseda da ih ne bi uvredio? Da li ona zna da restriktivni judejski kult uopšte nije dozvoljavao prenošenje pečenih ostataka pashalnog jagnjeta iz kuće u kuću? Da li je pročitala u ‘Protoevanđelju’, da je Gospodu, odnosno Njegovoj majci, iz Neba naloženo od Neba da On nikada ne treba da uzima mesa i žestokog pića: 2:7? Da li ona zna da u prahrišćansko Bratstvo nakon izlivanja Duha Obilja niko nije mogao da bude primljen ukoliko je jeo mesa i bio čulno zavisan od takve nezakonite ishrane: 91:8?! Život Jakova Pravednika i terapeuta-hrišćana to najbolje pokazuje.

U knjizi 'Ovo je Moja reč' Gabrijelin inspirator tvrdi da je Gospod navodno materijalizovao ribe iz energije Zemlje, a u objavi 'Pred pobedom stoji borba' da je to činio neposredno iz Božijeg strujećeg Duha? Nije li to oprečan ukaz? Nije li istina da Gospod nikada nije materijalizovao nikakvu nezakonitu i mrtvu mesnu hranu? Pa čak i vino koje je sakramentalno uzimao, kao posvećenik, Nazaren, konzumirao ga je obavezno pomešano sa vodom.


Da li Zakon setve i žetve važi i u Onostrano?

Gabrijela uči da se bića na Zemlji i u Prednebesima mogu opterećivati duševno, a u Podnebesima ne mogu, slično kao što se čovekova duša ne opterećuje u snu? (Ona inače uči da između materijalnog Univerzuma i Nebeskog Kraljevstva postoje četiri delimično materijalna sveta – Podnebesa, i tri Prednebesa.) Da li je to logično? Da li to uče one duše koje ne žele da priznaju i da vide da nezakonito utiču na ljude i da će to jednom morati da otplate? Ako se navodno dezinkarnirana duša "ne opterećuje", kako su se onda opteretili takozvani pali duhovi? Ako neka duša opseda nekog čoveka i goni ga da počini ubistvo iz osvete, zar ona ne krši Božiji Zakon (Zapovest ‘Ne ubij’!), zar se ne opterećuje ispošljavajući i razgorevajući zlo? Jer sve je energija i rad, delovanje? To se i u ‘Univerzalnome životu’ stalno ponavlja! Uči li Isus da neko ko u neznanju i u bunilu greši neće biti uopšte ‘šiban’? Demoni se po Gabrijeli ne utelovljuju, a u Podnebesima se 'ne opterećuju' što god radili i preduzimali, pa znači li to onda da su oni 'bezgrešni'? Na koji način će se onda oni svezati u zakonu setve i žetve? A kako se onda ‘svemirci’, koji stoje na još finijim ravnima, mogu opterećivati duševno?!

Dalje, u ovome ‘pokretu’ uči se da se dela i karma čoveka zapisuju u kartotekama materijalnih planeta i astralnih planeta Podnebesa. Da li po logici stvari to znači da ono što rade duše iz Podnebesa biva zapisano u kartoteku Zemlje, njenu Akaša, Eter Hroniku? Uči se da je kartoteka astralnih planeta prepunjena? Kako onda nije prepunjena kartoteka Zemlje koja od početka sve beleži a čovečanstvo greh na greh gomila?


I protiv egzaktne nauke ...

Gabrijelin inspirator uči da Zemlja sve više i više ubrzava rotaciju, naučnici da je usporava. Njen inspirator u ‘Poljima zračenja’ kaže da plima i oseka ubrzavaju rotaciju zemlje, a fizičari da je usporavaju zbog sile trenja. Gde je tu istina?
U gorepomenutoj objavi uči se kako su krateri i doline u Zemljinoj kori nastali bombardovanjem odcepljenih delova delimično-materijalnih planeta: Satana je navodno u zemlji postavljao negativno zračeća polja (kako bi na Zemlju oborio duhovna bića koja su imala nešto višu vibraciju, i tako omasovio svoje carstvo) koja su svojim zračenjem kontaminirala te suptilnije planete, i dovodila do odcepljivanja delova sa njih, koji su potom obasipali Zemlju. Najveći broj kratera na Zemlji i Mesecu nastao je jednostavno zbog gravitacionog privlačenja krhotina planete koja je postojala između Marsa i Jupitera, i koja je se nekada raspala. Tu je i sada veliki asteroidni pojas.


Kad i gde je izlivena Podupiruća Snaga?

Gabrijela uči da nam je Hrist doneo Spasenje izlivši na Golgoti Svoga tekućeg Duha, i ugradivši po iskru od Njega u naš četvrti centar svesti koji pulsira uz srce. Da li je Crkvi Duh Istine i Utehe izliven na Golgoti ili tek nakon vaznesenja Gospoda? Da li je Sinovljeva Snaga od večnosti naglašeno prisutna u našim grudima, u ugaonom, četvrtom centru svesti, ili tek od Golgote? Da li poznajemo snagu i uticaj Sataninog žalca u našoj duši?


Pouke u seni Raselovih svedoka

U 'Proroku'  13 Gabrijela kaže: »Ne piše li negde da je Biblija Božija objava i da joj se ne sme oduzeti niti jedna reč, niti jedna jota«? Da, to piše u traktatima koje dele takozvani Jehovini svedoci (koji prave svoje verzije Biblije i koji u svojim provizornim prevodima novozavetnih kodeksa domeću ono što im prija), koji završne opomene i naznake iz ‘Apokalipse’ (22:18) generalizuju na celu ‘Bibliju’. Da li Gabrijela pod uticajem propagande Raselovih svedoka polako odbacuje i Hrista kao Boga, odričući da Njemu pripada Slava i Čast, kao što se i uči u ‘Apokalipsi’ (5:12)?


Da li će se i u Kraljevstvu Mira ratovati?

U radio prenosu osmog časa školovanja na stupnja Volje, da bi ilustrovala Zakon setre i žetve, Gabrijela najavljuje da će se na balkanskim prostorima možda za 50 godina opet voditi ratovi, a s druge strane (na kraju objave 'Polja zračenja') njen inspirator kaže da Gospod treba doći oko 2000. godine. Po toj logici, u Božijem Kraljevstvu Mira trebali bi opet da tutnje ratovi? Ili Gabrijela samo govori o Hristovom Dolasku u Slavi, a ne veruje u njega srcem? Inače, po Gabrijeli, i u Hiljadugodišnjem Kraljevstvu Mira, koje treba da zahvati celu Zemlju, biće ‘mrlja’, naseobina koje će naseljavati nedovoljno čisti ljudi.


Solarni ili lunarni kalendar?

Gabrijela odbacuje solarni kalendar i podelu godine na 12 meseci, pa kaže da će u Kraljevstvu Mira na zemlji važiti lunarni kalendar? Ali ‘Apokalipsa’ nešto drugo kaže: da će i kalendar Nove Zemlje imati 12 meseci (22:2), da će to biti solarni kalendar, jer kako bi se onda mogle svetkovati Božije svečanosti Božić, Uskrs, Vaznesenje, Preobraženje, koje se vezuju za početke godišnjih doba i prividni obilazak Sunca oko Zemlje.


Anđeli bez pojasa

Gabrijela u’Unutarnjem putu Stupnja Reda’ tvrdi da muški anđeli ne nose pojas preko svojih svetlotvarnih haljina. Zašto onda proroci Hrista (Sina Božijeg) i Arhanđele vide opasane: ‘Otkrivenje’, 1:13, ‘Danilo’, 10:5? Inače, u belim lanenim haljinama, koje su nosili prvi hrišćani i svi sveti redovnici (terapeuti, nazareni, eseni) Gabrijela vidi licemerstvo i težnju da se nešto sakrije.


Ko će ih ugasiti?

Gabrijelin inspirator u ‘Poljima zračenja’ kaže da podzemna negativna zračeća polja Zemlje (koja teosofi vide kao blagoslovena mesta) treba da ugase sami ljudi. Zašto potom onda (u istoj objavi-knjizi) iznosi i to da će Hrist na kraju ipak sam ugasiti negativna uporišta prilikom svog Dolaska, Dolaska koji neće biti poput munje, već će se protezati na duža vremenska razdoblja?


Da li su pastiri 'starešine'?!

Iako i ‘Protoevanđelje’, i starozavetni 'Proroci' i Pavlove 'Poslanice' govore o pastirskoj službi, Gabrijela izvodi učenje da ni jedan čovek ne može biti duhovni pastir. Pogledajmo kako Gospod preko Jeremije osuđuje nemarne pastire: »Jao pastirima koji upropašćuju i raspršuju ovce paše Moje – reč je Jehovina.« (23:1) – Po Gabrijeli pastir je uvek Hrist. Ona reč 'pastir' zamenjuje rečju 'voditelj'. Tačno je da je Hrist-Duh u prvoj instanci Pastir, ali pastiri su i oni ljudi koji žive u Njemu. A ko živi u Bogu, kroz toga Bog i može da vodi svoj narod. Vaskrsli Gospod apostolu Petru ukazuje: »Napasaj stado Moje.« – Dakle, On mu zapravo kaže: budi verani marljiv pastir u Meni.

Pavle se takođe osvrće na prve velike služitelje koje je postavio Hrist Spasitelj: »I On je sam dao jedne za Apostole, a druge za Proroke, jedne za Evangeliste, a druge za Pastire i Učitelje.« ('Efescima', 4:11) – Ako se pogleda ‘Protoevanđelje’, koje Gabrijela formalno priznaje, a komentarima često banalizira i izvrće, da se primetiti da Gospod govori o dvanaest Apostola, dvanaest Proroka, dvanaest Evangelista/Učitelja i dvanaest Pastira (17:4-5). Njih je Gospod, izabravši ih i krstivši ih, poslao među 12 plemena Izraela da šire Radosnu Vest i da organizuju Hristove Crkve.

Gabrijela zamemaruje i ne razume značaj četvorostruke harismatsko-starešinske službe iz koje je rođena Crkva. Rekli smo, da su za nju Pastiri ustvari ‘starešine’, ‘presbiteri’. Ona ne razlikuje svete harismatske službe koji su u početku davali majčinski, jerusalimski Pontifikat Crkve (pastirsku, apostolsku, proročku i evangelističko-učiteljsku), od hijerarhijsko-dostojanstveničkih sveštenih činova (episkop, presbiter, đakon) pojedinačne lokalne crkve.


Da li će se sve duše spasiti, vratiti u Nebo?!

U ‘Evanđelju po svetoj Dvanaestorici’ Hrist, Gospod Mudrosti, ukazuje da će se tvrdokorne i teško opterećene duše jednom razgraditi, da će se ugasiti, da će ih neočišćen greh izjesti, te da će se Duh iz njih povući. Zašto Gabrijela to negira, pa usvaja Origenovu doktrinu da će sve duše biti zasigurno spasene, te kaže da će i demoni jednom dospeti u nekakva evoluciona polja Neba (a Zemlja je polje usavršavanja i upotpunjavanja duša!), kako bi korigovali svoja deformisana tela?! Kako nešto nečisto i nesavršeno može da uđe i da se zadrži u Božiju Čistotu, Lepotu i Savršenstvo? Tačno je da će sve duše biti izbavljene: sve pravedne, sve koje su prihvatile Zakon Života, sve one koje su se odrekle Laži i Zla!

Dakle, po Gabrijeli, vodećem proroku u '‘Univerzalnome životu', uči se se da će na kraju krajeva svi ljudi, odnosno sve duše, biti spasene, da će Božija Ljubav i zadnjeg demona privoleti na pokajanje. Ona ponavlja ono što je nekada Origen učio, i zbog toga bio osuđen.

Tačno je da Bog želi da se sve duše spasu. Ali Božije Proviđenje nam ipak kaže da sve duše neće biti spasene, odnosno neće moći biti spasene, jer će se potpuno okrenuti zlu, jer njih u njihovoj tvrdokornosti na najdublja patnja neće pokrenuti promeni. Onaj koji je eonima pakosno i svesno grešio protiv Boga, ko je Zlu sebe duboko prodao, ko ne prihvata Hrista kao Gospoda i Spasitelja, kako može biti spašen?

Ako se pogledaju novozavetni ukazi, Poslanice na primer, može se videti kako se iznosi da je Bog Spasitelj sviju, osobito vernih, da će svi u Hristu biti izavljeni. Ali koji 'svi'? Svi oni koji ostanu i istraju na Hristovom Putu, i svi oni koji se odreknu svojih nezakonitih dela. Oni koji ni kroz viševekovnu patnju ništa ne nauče na kraju će biti razgrađeni, rastočeni, vlastiti neokajan greh će ih izjesti i sagoreti. U 'Protoevanđelju' (67:15) Gospod ukazuje: »A svirepi i nesposobni za ljubav otići će u vekovnu kaznu, i ako se ne pokaju, biće sasvim izjedeni; a pravednici i milosrđem puni otići će u Život i Mir Večni.«

Pogledajmo jedan citat iz Gabrijelinog učenja gde ona iznosi zašto svi "moraju" biti spašeni: »Ako se čovek takođe predao Đavolu, onda je deo njegovog života ipak iz Boga. Neopteretivo jezgro duše se dakle ne može promeniti. Iz toga rezultira Detinjstvo u Bogu. To jezgro bića je obavijeno onim što je Bog stvorio naime, ono je oblik duhovnog bića. Ako se ta duša ne bi vratila, onda bi nedostajala jedna zakonitost Božijeg zakona; naime, nedostajalo bi to dete koje je On u Svom Srcu ugledao i stvorio kao čisto biće, a i drži ga tako u Svom srcu. Ako se ta duša više ne bi vratila onda bi u Središnjem Prasuncu, u Prasrcu bio bio zasenjen jedan zrak, taj Detinji zrak, i tako bi Bog bio opteretiv. To Bog nije, jer On je bez mrlje (neporočan), dakle savršen. Dakle, jedna takva duša može ponovo da se vrati pod određenim okolnostima, u beskrajnom ciklusu otplaćivanja ili u više ciklusa, ali to dete se /ipak/ vraća.« (Intezivno školovanje na stupnju Volje, radio emisija od 03. 12. 1997, Prenos 24, časa) Tako je Gabrijela i prokletnicima demonima, pa i samome Luciferu, namenila ‘spasenje’. Zlo koje je Krvnik ljudski doneo, branio i odobravao, gotovo je nepregledno i neotplativo. Onaj koji je se iz dna duše Eonima borio protiv Boga, taj će se i uvek boriti. Taj će i u otplaćivanju svojih grehova huliti na Boga, i tako samo greh na greh povećavati. – Tačno je da je Bog neopteretivo jezgro svake duše, pa i one kod demonskih snaga, jer i te duše, u krajnoj instanci, žive zahvaljujući tome što im dotiče Božija Snaga, makar i ‘kap-po-kap’. Bog večno neće ostati u takvim tvrdokornim dušama. On će se povući iz takvih tvrdokornih duša, i one će se rastočiti, u Duh iz koga su i sazdane. Time i tako se ništa ne gubi, niti Bog ostaje u nekakvome ‘prokletstvu’, kao što to Gabrijela hoće da predstavi i izvede.

Objasnimo to i ovako: Tačno je da Bog prebiva u svakoj duši kao Sveprisutna Snaga i kao jezgro duše; u brahmanizmu tu esencu zovu atman. Tačno je da je Bog neopteretiv. I Bog, odnosno Božansko jezgro se ne može opteretiti. Opterećuje se duša. I kad se duša bez prestanka opterećuje (kad i u otplaćivanju teško huli na Boga), da li to beskrajno opterećenje jezgro duše hoće i može izdržati? Dakako ne. Jezgro duše se povlači iz tvrdokorne duše, vraća se Bogu, a duša se rastače. Isto privlači isto: čisto jezgro Čistome Duhu. Jasno je da se u čistome Nebu ni jedna duša ne može razgraditi. Tu i ne dospeva nijedna nečista duša (iako Gabrijela uči da su demoni, radi vrbovanja, i tu mogli, po principu reciprociteta izaslanika, slati svoje glasnike Tame). Sve teško opterećene duše se rastaču van Neba, u plamenu vlastitog neočišćenog greha.


Da li je Hrist sveprisutan u
Četiri Očeve Snage ili u Četvrtoj Snazi?

Gabrijela priznaje Sedmerostrukog Duha Božijeg. Priznaje i da On ishodi iz Svetog Dvojstva. Čak i tačno naziva to sveto Dvojstvo: Pra-Ljubav i Pra-Mudrost. (To je na primer i Emanuel Svedenborg otkrio.) No sve posle toga kod nje je haos. Umesto da Pra-Ljubav kao Iskonski Princip označi kao Pozitivnu, Mušku Snagu, ona je predstavlja Ženskom Snagom, a Pra-Mudrost 'Muškom'. Sedam Zraka koji ishode iz Svetog Dvojstva ona označava kao: Milosrđe, Ljubav, Strpljenje, Ozbiljnost, Mudrost, Volja i Red. Paradoksalno u toj sistematizaciji i opservaciji je to što se i Bazična i Ishodeća Snaga nose isto ime: Ljubav, odnosno Mudrost.

Ljubav je Dajući, Muški, Pozitivni, stvaralački Princip u Bogu. Mudrost je Primajući, Ženski, Negativni, Održavajući/Noseći Princip u Bogu, svetom Dvojedinstvu. To kaže i ‘Protoevanđelje’ (koje Gabrijela formalno priznaje a tumačenjima često unakazuje), i ‘Biblija’, i logika. Mudrost, tačnije Pra-Mudrost je ta koja je diferencirana iz Pra-Ljubavi. I Hrist, Duh Mudrosti, Logos Božiji, manifestovan je iz Pra-Ljubavi i Pra-Mudrosti (Premudrosti).

U 'Izrekama' Sveta Mudrost kaže: »Gospod Me je imao kao Počelo Svoga dela, kao najraniji od Svojih čina, u Pra-Doba; oblikovana sam od Večnosti, od Iskona, pre nastanka zemlje. Rodih se kad još nije bilo pradubine, ...« (8:22-24 ) – A u ‘Sirahovoj knjizi’ Sveta Mudrost govori: »Pre Vekova, odiskona, On Me je proizveo i neću prestati doveka. Pred Njim sam služila u Svetom Šatoru i potom se nastanila na Sionu.« (24:9-10, v.: 1:4-10.19, 24:3-6) – U 'Knjizi Mudrosti' se iznosi za Družbenicu Ljubavi: »... Ona je Dah Sile Božije i čist okvir Slave Svemogućeg. /.../ Ona je odsev večne Svetlosti i ogledalo čisto dela Božijeg, i slika Njegove Dobrote. Jedna je, a može sve, i ostajući u sebi sve obnavlja.« (‘Mudrost’, 7:24-27) – Hrist o Duhu Mudrosti govori kao o Svojoj Majci. I drugo, i u grčkom i u hebrejskom naziv za mudrost (Hohma, Sophia) je imenica ženskog roda, a i to puno kaže. Ljubav je najviša Snaga. Kao takva ona je Muško Načelo. Mudrost je izvedena iz Ljubavi. To i pripovest o stvaranju Eve iz Adama donekle potvrđuje.

Po Gabrijeli Hrist je Duh koji je sveprisutan u Krilu Mudrosti: Red, Volju, Mudrost i Ozbiljnost – Vatru, Vodu, Zemlju i Vazduh. Njen ispirator u objavi 'Impersonalni i personalni Bog' kaže: »Jedna trećina pozitivne Pra-Snage je Sinovo Nasleđe, zbog čega je Sin Suregent Beskonačja. Ova jedna Trećina Pozitivne Pra-Snage je pretežno u četiri Bitnosti Boga: Redu, Volji, Mudrosti i Ozbiljnosti.«

Ako pogledamo 'Otkrivenje' 5:6 vidimo da se Hrist-Jagnje slika sa 7 rogova. Dakle, On zrači 7 svetih Snaga, a ne četiri. Po Gabrijeli Hrist kao impersonalni Duh je jedna trećina Pozitivne Snage (a Pozitivna Snaga je po njoj dvaput veća od Negativne: što je apsurd), odnosno Hristova Snaga čini 2/9 celokupne Snage.

Ako pogledamo ‘Protoevanđelje’, možemo videti da se Hrist prikazuje kao Neko na kome počiva šest Zraka: »I šest Zraka mogahu se na Njemu opaziti.« (46:6) Dakle On je jedan od Sedam Snop-Zraka. Dakako ne Prvi, ne ni Sedmi, već Središnji, Četvrti, Ugaoni. Ne naziva li se Gospod slikovito i Ugaoni Kamen? Od sedam Zraka (Očeve, Majčinske i Sinovljeve Snage) Bog-Sin je Središnji Zrak, Četvrti Zrak, čija boja je smaragno zelena. No kako svaki Zrak sadrži sve Ostale Zrake (Sin je u Ocu i Otac je u Sinu), to i Hrist ima i zrači ostale 6 zrake: tri Očeva Zraka i tri Majčina Zraka. Tako se uspostavlja potpuna simetrija.

Gabrijela uči da nam je Hrist doneo Spasenje izlivši na Golgoti Svoga tekućeg Duha, i ugradivši po iskru od Njega u naš četvrti centar svesti koji pulsira uz srce. Da li je Duh Istine i Utehe izliven na Golgoti ili tek nakon vaznesenja Gospoda? Da li je Sinovljeva Snaga od večnosti naglašeno prisutna u našim grudima, u ugaonom, četvrtom centru svesti, ili tek od Golgote? Da se Hristova Snaga najače oseća u četvrtom centru svesti, koji se nalazi u grudima uz kičmu, to je poznato i u monaškom isihazmu, gde se molitva radi sa koncetracijom na grudi i srce. Gabrijela uči da je u četvrti centar svesti Hrist kao Spasiteljska Snaga prisutan tek od Golgote, ... Gospod je, međutim, od večnosti moćno prisutan u četvrtom centru svesti i u četvrtoj Božijoj Snazi, odnosno kao četvrta Sveta Snaga. Pošto je On Središte svega, to je i Sve za Njega. Svet je stvoren za Njega, i kroz Njega, i svet Bog spašava kroz Njega. I On je Sve u Svemu, jer i Otac-Majka Princip je u Svemu Punina.


Da li je "Ne ubij!" bezuslovna Zapovest?

Da se pripremiti da Gabrijela iz nemačkog Vircburga, Božiju zapovest ("Ne ubij" – "Ti nećeš ubiti" – "Ne trebaš ubiti") interpretira kao bezuslovnu dužnost, apsolutni imperativ, slično kao i u đainizmu. Čak i pravi neke terminološko-formulacione egzibicije, pa hoće dokazati da 'Ne ubij' i 'Ne umori' ne ukazuje na isto. Tačno je da je ova Zapovest izvitopereno shvaćena i u judaizmu, i u islamu i u otuđenom hrišćanstvu. Najčešće u naboju 'Ne ubij pravednika', 'Ne ubij vernika', 'Ne ubij saplemenika', ... Ideja zapovesti je 'Ne ubij u agresiji' (što opet ne znači da se u svakoj 'odbrani' može ubiti ...), 'Ne ubij namerno', 'Ne ubij iz užitka', 'Ne ubij iz pakosti', 'Ne ubij iz bezobzirn osvete', ... Čovek nema pravo namerno, pakosno, s užitkom da ubije ni drugog čoveka ni životinju. Da bi se 'Ne ubij' ispravno razumelo treba datu Zapovest iz Dekaloga tretirati u svetlu Dvanaest Hristovih Zapovesti, Dvanaest Vratiju Novog Jerusalima. Tako u Prvoj Zapovesti Sveti Jedan Božiji kaže: »Ne oduzmite život nijednom stvorenju radi užitka ili radi vaše dobiti; niti ga uz to mučite!« A u Devetoj Zapovesti Hrist Bog kaže: »Pazite i štitite slabe, i one koji su ugnjeteni, i sva stvorenja koja trpe nepravdu!«

Svaka Zapovest se treba gledati u svetlu svake druge Zapovesti, jer Bog, Zakon Života, je Sve u Svemu. Ako čovek sudbinskim vođstvom bude doveden u situaciju da zaštiti slabog i nemoćnog, koji je smrtno ugrožen, bilo od životinje ili agresivnog, izbezumljenog čoveka, on ima pravo da ubije u odbrani i zaštiti. Ako vuk navali da zakolje ceo tor ovaca i jagnjadi, zar će trezven čovek reći: »Neka uradi to slobodno, nesmem ga zaustaviti i ubiti.« Ako navali potom na nemoćno dete zar će trezven čovek reći: »Moje je da nikog ne ubijem, pa ni besnog vuka.« – Naravno, ako čovek čisto živi i moli za Božije vodstvo, verovatno neće ni biti doveden u situaciju da bilo koga ubije, pa ni da bi zaštitio drugog.

Pitanje je da li čovek treba u samoodbrani ubiti? Ako razbojnik navali na nekog, da bi posle njegove likvidacije potom ubio i mnoge nemoćne ljude oko njega, decu, ženu, čovek treba u tom slučaju zaštititi sebe, da bi i porodicu i nemoćne mogao zaštititi od neumoljivog razbojnika. – Čovek ne treba da uzima učešća ni u takozvanim i tobožnjim odbrambenim ratovima, u kojima se umesto naroda štiti samo vlast i režim.

Kada je oko 1975. godine počela da "proriče" Gabrijela nije poznavala 12 Isusovih Zapovesti koje se daju u 'Evanđelju po svetoj Dvanaestorici': upoznala ih je tek 1887. godine. Međutim, ona se na njih ni danas ne osvrće, i dalje Deset Zapovesti date preko Mojsija na svoj način tumači i prezentira bez njihovog povezivanja sa Isusovih Dvanaest Zapovesti, koje Mojsija produbljuju i objašnjavaju.


Post je objavljen 10.01.2011. u 18:56 sati.