Pregled posta

Adresa bloga: http://blog.dnevnik.hr/gabrijelavitek

Marketing


Da li je Satana kapitulirala?!

Po učenju Gabrijele iz Vircburga, Satana, Protivnik Božiji, pre 2.000 godina je kapitulirala, zagrlila Hristov krst, i priznala svoj poraz, jer nije uspela da osujeti Hristovo Delo Spasenja. Paradoksalno je da se jedan demon može 'predati' dok još ima sledbenika i poklonika među zavedenim ljudskom mnoštvom. Satana je grešila od početka, i težina njenih silnih grehova teraće je da greši do kraja. Osim toga, ona je otpala po svojoj vlastitoj volji, a ne po kušnji, i utoliko teže može doći do pokajanja.

Ničeg paradoksalno ne nalazimo u pokajanju onog ko ide Božijim putem, već u naprasnom 'pokajanju' onoga ko je od početka grešio, koji je milijarde ljudi i milijarde anđela okrenuo protiv Boga. U 'Poljima zračenja' Gabrijelin inspirator kroji priču kako je Satana i posle 'pokajanja' i 'kapitulacije' još neko sa demonskim poglavarima paktirala i dogovarala kako da što više oduže Hristov Dolazak.

Svako ko greši u neznanju može se pokajati jednom. Međutim, ko svesno greši, nezaveden, on greši protiv Duha Svetog, i za njega nema pokajanja i oproštaja. On može svoje grehe samo da otplati, bolno da iznese do poslednje pare. I onaj ko se istinski pokaje, on je dobio snagu da više ne čini stare grehe.

Po Gabrijeli, posle 'kapitulacije' Oca Laži, sedam najstarijih demona u Pobuni, preuzeli su vođstvo demonskom državom, i jedan od njih, nastavio je da deluje pod Sataninim imenom, odnosno preuzeo tron u državi smrti. Satana je danas, navodno, na putu prema Bogu i Njegovom Kraljevstvu. (Ništa neće biti čudno ako u objavama, pored ‘Hrista’ i ona počne otvoreno ‘učiti’!) Naravno, to je samo jedna od opasnijih priča za 'zabavu' i obmanjivanje, ...

Pogledajmo kako se u veličanstvenoj 'Apokalipsi' (koju Gabrijela nipošto podrobnije nesme ni da pokuša tumačiti), opisuje dijabolički punkt koji rukovodi državom smrti: »Velika aždaja, crvena kao vatra, sa sedam glava i deset rogova, a na njenim glavama sedam kruna.« (12:3) – Ko je ta 'velika, ognjena aždaja' ako ne Satana, Krvnik ljudski, Antihrist, Stara Zmija? Ko su sedam njenih glava? To su sedam njenih kneževa, baala. Ko su deset 'rogova'? To su deset njenih vojvoda, savetnika. Za Satanu, njene kneževe i njene vojvode, kaže se da vuče trećinu nebeskih zvezda, trećinu otpalih anđela. I Stara Zmija je mnoge nemarne anđeoske stražare nad čovečanstvom, nadglednike nad Zemljom, pridobila za sebe, odvratila ih od služenja Bogu i čoveku. I ti nemarni posmatrači, Žena Prokletstva, Hijerarhija Pseudomudrosti, zavodnički su doneli čovečanstvu plod prokletog znanja: naučili su ljude da pustoše, da prave oružje i ratuju, da prinose krvne žrtve, da širi nesreću razne vrste.

Šta dalje kroji o Satanini Gabrijela odnosno njeni inspiratori iz Podnebesa ...? Ona uči da je se Satana planski, kad je se Isus rodio, utelovila u mušku formu, no u Herodovom pokolju male dece, i sama je stradala. A drugde, ona uči, da demonsko carstvo nije prepoznalo Hrista Božijeg, sve dok se On nije utelovio. Ako je Satana tek po Isusovom utelovljenju videla da je se On utelovio, kako je onda mogla znati kad će se Isus uteloviti, da bi se i ona sa njim utelovila?! Logičko i komparativno razmišljanje lako razbija Gabrijeline proizvoljne konstrukcije.

U spisu 'Isusov život simbol za čovečanstvo' Gabrijelin inspirator iznosi, predstavljajući se kao 'Hrist': »Kada sam ja, Sin Božiji stupio na takozvane satanske hijerarhije Svetlost u mom duhovnom telu je bila pokrivena, sve do najmanjeg detalja.« Dakle, demoni Hrista kao Boga nisu prepoznali sve do Njegovog rođenja u Betlehemu. U ‘Poljima zračenja’ stoji već druga priča: Satana zna kada će se Hrist roditi, pa se zajedno s njim rađa, kako bi Mu bolje oponirao na zemlji.


Da li je Satana mogla mučiti Isusa?

Gabrijela utelovljenog Hrista Božijeg hoće prikazati kao dušu koja treba pobediti Tamu u sebi. Kakvu Tamu je prečisti Gospod rođen od čistih roditelja mogao doneti sa sobom, kad u njegovoj duši nikada nije zapisan nijedan greh? Gabrijelin inspirator opisuje kako je Isus u mladosti navodno bio mučen od satanskih sila: »Godine propovedanja su otpočele nakon jednog života koji se danonoćno bori sa silama Tame. Tama je htela da spreči razvoj Sina Božijeg. Svim raspoloživim snagama se ona danonoćno obrušavala na mene da bi sprečila izvršenje Spasenja. /.../ One /- satanske snage/ su me mučile danju i noću, često sam spavao samo sat ili dva. Ujutro bi moje telo, ubijeno od groznice ležalo na postelji. Često je iz mojih usta dolazilo samo još neko krkljanje.« ('Pred pobedom stoji borba').

Da bi satanske sile nekog mučile taj neko mora da ima greh, opterećujuće žudnje i ropske strasti u sebi. Satana ne može da muči onog ko je se posvetio Bogu, ko radosno nosi teret zakonitog življenja, jer samo istovetnosti se privlače. Svetom čoveku Satana može da pravi velike probleme i smutnje, delujući na ljude oko njega, može i da pokušava da mu indukuje negativne misli, ali ne može da ga muči.

Ako bi Satana mogla da muči Hrista, koji je prečisto živeo, bez svetskih žudnji, onda bi ona bila veća od Boga. Satana polaže pravo i uticaj samo na onog ko živi za satanski svet. I takav čovek podložan je satanskim 'radostima' i satanskim, paklenim mukama.

Za Isusa Gabrijelin ispirator u gore pomenutoj objavi – ‘Pred pobedom stoji borba’, kaže da je On u znoju lica svog zarađivao Svoj hleb, a s druge strane uči se da pravednici tako ne moraju zarađivati svoj hleb. Da li to znači da Isus nije bio pravednik, čestit čovek, božiji miljenik?! Neki ‘pravednici’ uistinu mogu na ovome svetu lagodno da zarade svoj hleb služeći Staru Zmiju.


Da li je Isus-dete često posećivao Hram?

U istom spisu – 'Pred pobedom stoji borba', Gabrijelin inspirator dalje iznosi, pripisujući Isusu reči: »Kao dete sam s vremena na vreme sa Marijom odlazio u Hram.« – Te reči predstavljaju teško nepoznavanje judejskog kulta. Deca su za Pashu mogla da hodočaste u Jerusalimski Hram tek kad bi uzeli 12 godina života, odnosno postali podložni Mojsijevom Zakonu. Osim toga između Nazareta, gde je Isus živeo, i brdskog Jerusalima, nije malo rastojanje, da bi neko pešice 'često' išao u Hram.


Da li je apostol Pavle "razbio" prahrišćanstvo?!

U Protoevanđelju, koje se u 'Univerzalnome životu' koristi delom falsifikovato i prekrojeno, možemo pročitati sekvencu gde Gospod Svome namesniku Petru, najavljuje ustajanje Svog jednog velikog propovednika: »I ustaće još jedan, i on će poučavati mnogim stvarima kojima sam vas Ja već učio, i raznosiće Evanđelje među neznabošcima sa velikom revnošću.« (89:9) – Očigledno je da Hrist ovde najavljuje pojavu revnosnog apostola neznabožaca ('Galatima', 2:9.19 – Savla, koji je se preimenovao u Pavle ('Mališa') iz Tarsa Kilikijskog. Gabrijelin inspirator, koji je uzeo da na svoj način protumači ‘Protoevanđelje’, međutim ne želi da prizna da je ovim rečima Gospod najavio apostola Pavla, pa ovaj ukaz simbolično i emfatički tumači, kao da 'jedan' zapravo označava 'mnoge' koji će delovati jedinstveno u Hristovom Duhu posle Njegovog vaskrsnuća.

U '‘Univerzalnome životu' je primetno nastojanje da se sav Pavlov opus sroza i proglasi 'ništavnim'. Takav trend je već i ranije postojao, javljao se, kao i da se izmišljava neko ‘Pavlovo hrišćanstvo’ koje je se razlikovalo od ‘Hristovog’. U Gabrijelinoj objavi 'Hijerarhija učiteljâ i Žrtva na Golgoti' apostol Pavle vrlo problematično predstavlja: »Savle je u prahrišćanstvu postao prvim uzrokočnikom nesuglasica. On je na početku svoga poučavanja dao prvi povod za krivotvorenje mog /- Hristovog/ nauka. Tako su se u prvobitnim zajednicama pojavila neslaganja. Proročka reč, božija reč, počela se povlačiti, počelo je tamniti bistro, omatajuće svetlo koje je prvobitne zajednice jačalo i podupiralo. /.../ Nejevreji su se domogli Hristova nauka i dalje ga izgrađivali na temelju Savlovih, rimskim načinom mišljenja obojenih izjava. Savle je postao Pavle tek nakon svog duhovnog preobraženja.«

U ‘Univerzalnome životu’, se dakle, uči da je apostol Pavle, koji je 'bio' i uzrok i povod za razbijanje ranog hrišćanstva, navodno tek na kraju svoga života doživeo istinsko preobraženje i tek dosta kasno postao istinski Hristov služitelj; dakle nakon pisanja brojnih Poslanica koje su navodno reflektovale njegovu rimsku borbenu čulnost i vlastoljubivost, koje tobože predstavljaju miks Hristove reči i rimskih sentenci.

Dakako i sam revnosni Apostol je dokazivao da i sam još uvek trči prema Savršenstvu, da delimično poznaje Istinu i delimično prorokuje ('Korinćanima', I, 13:9). Tačno je da on često nastupa kao rimski građanin, tačno je da je njegova misao dosta bliska rimskom stoicizmu (- poznao je da je se pojavio i pseudoepigraf koji je predstavljao tobožnju prepisku između apostola Pavla i rimskog stoičkog filosofa Seneke), no njena srž je ipak duboko hristocentrična. U ‘Univerzalnome životu’ se jednostavno velikim delom ne razume Pavlova misao, i Pavle se optužuje i za ono što ‘jeste’ i za ono što nije kriv. Problem sa realnim odslikavanjem Pavlovog lika i njegovih dela izrasta iz činjenice da nam originalna 'Dela apostolska' (koja verno govore o njegovom obraćanju i ekspedicionalizmu) nisu sačuvana, i to što mi danas nemamo autentične Pavlove poslanice, već njihove redakcije i interpolacije.


Šta označava "padanje zvezda"?

Kako se u '‘Univerzalnome životu' mogu različito i vrlo suprostavljeno tumačiti pojedini evanđeoski ukazi, dobro pokazuje sledeći primer. Ukazujući na znake Svoga Slavnog Dolaska, Gospod je najavio velike fenomene izražene kroz pomračenje Suna, potamnjenje Meseca, i padanje meteorita. U davnini oni su nazivani i 'zvezdama padalicama', za razliku od 'zvezda stajačica' i 'zvezda lutalica' (planeta).

Tako Gabrijelin inspirator u 'Ovo je Moja Reč' iznosi: »"Zvezde će padati s neba" znači: Moćni meteori padaće na zemlju. I na taj način promeniće se odgovarajuće i planeta Zemlja. Mora će sebi potražiti druge bazene. Visoke planine će nestati, a nastaće nova brda i doline. Zemlja će u ukupnoj svojoj slici postati pitomija.«

Ovo izlaganje se po ukaznoj noti može prihvatiti kao relativno prihvatljivo. Međutim u povučenom spisu o svemircima, 'I braća iz delimično materijalnih područja ‘Univerzuma služe u Delu Spasenja Isusa Hrista’, koji navodno predstavlja diktat bića iz letećih tanjira, u Petom kontaktu se kaže: »... Gospod reče: "Sunce i Mesec će potamneti i zvezde će pasti s neba". To je slikovito rečeno i znači: ukupna materija će se opet skupiti i profiniti. Iz te mase će tada nastati nova, čista Zemlja finije materijalnosti".« Vidi se da se ovde 'padanje zvezda' tumači potpuno kataklizmički: navodno kao stapanje planetarih masa, da bi potom došlo do diferencijacije novih planeta. A gde bi takvu kataklizmičku promenu mogao da preživi i jedan čovek. Ko bi nasledio i naselio Zemaljsko Kraljevstvo Mira koje je Gospod najavio i koje će podići?


Da li će nas 'spasavati' svemirci iz letećih tanjira?!

U objavi o takozvanim letećim tanjirima stoji ukaz da nekakvim bićima iz Prednebesa, bićima koja su finije vibracije nego duše Podnebesa, trebaju letelice kao zaštita od Zemljinog gravitaciono-magnetnog polja da bi dospela do nas ljude? Kako onda dospevaju do Sirijusa, gde navodno imaju 'svoje baze' sa letelicama, kada Sirijus ima puno jače gravitaciono polje od Zemlje?

Fenomen pojave NLO-a, odnosno 'letećih tanjira' manipulativno koriste mnoge sekte, da bi prikazale kako sve navodno znaju o njima, kako su u kontaktu sa svemircima, kako deluju po njihovim instrukcijama. Na svemirce se, kako vidimo, poziva i 'Univerzalni život', doduše sada ne toliko jako kao što je to bilo dok su bili u razvojnom povoju.

Tako se u ‘Univerzalnome životu’ uči da će svemirci sa svojim letećim tanjirima kada dođe vreme velikih katastrofa, nastupiti sa Hristovim odobrenjem i podrškom u Poduhvatu Spasavanja voljnih ljudi i životinja. Oni će 'spasavati' o Hristov Slavni Dolazak, te na kraju ere Vodolije, posle Hiljadugodišnjeg Kraljevstva Mira, kada će, po ‘Univerzalnome životu’, Zemlja uz velike kataklizme doživeti dematerijalizaciju i rasprskavanje. Tako se u turbulentnoj objavi 'Pripreme za raspadanje svih zgusnutih oblika ...' kaže: »Takozvani vasionski brodovi ili vazdušni sateliti će se delimično spuštati na ovu Zemlju, dok će drugi opet ostati u vasioni. Bića slična čoveku, braća sa drugih delimično materijalnih sunčevih sistema koji se nalaze u različitim u jedno energetsko polje u koje ljudi mogu prodreti i oni će delovati na ovoj Zemlji da bi spašavali ili da još raznoliki život, kao što su na primer ljudi i životinje, usmeravaju na svoju telepatsku snagu. /.../ I za duše životinja će biti pripremljeni visoko razvijeni vasionski sateliti koji će na odgovarajuće planete dovoditi isključivo životinje i duše životinja.« – Apsurdno je da nekakvi svemirci (pored anđelâ čuvarâ), pored fizičkih tela ljudi i životinja izbavljaju i odnose i njihove nematerijalne duše. U ‘Univerzalnome životu se uči da svemirci duše nekih ljudi, dok oni spavaju, odnose na više vibracione ravni. Zna se ko vodi i upućuje rastelovljene voljne duše: anđeli čuvari. A duše, nematerijalne tvorevine, ne mogu nositi nekakva delimično materijalna svemirska bića. Naravno, po učenju ‘Univerzalnoga života’, svemirci će samo one ljude i samo one duše iz Podnebesa, koje su duhovno uznapredovale, moći obuhvatiti i privući svojim telepatskim snagama, odnosno preneti u svoje brodove i satelite. Ostale će katastrofe progutati.

Evo šta se još kaže o 'spasavanjima' ljudi u režiji svemiraca, kojima se pripisuju sledeće reči: »Nama je dopušteno iz magnetskih virova i haosa spasiti voljne ljude i za Planetu vezane duše i koliko je to moguće preneti ih na još sigurne planete. Mnogi će se tokom putovanja moći očistiti, jer velikim delovanjem Svetla, odnosno snage Duha, moguće je brzo čišćenje, ali samo kod onih duša i ljudi koji su već na ovoj Zemlji prošli odgovarajuće duhovno školovanje.« ('I braća iz delimično materijalnih područja Univerzuma služe u Delu Spasenja', Peti kontakt) – Dakle, saznajemo da će za teleportacijom spasene ljude postojati i druge, sigurne planete, na koje će se moći prebaciti. A s druge strane se uči da je Zemlja jedina planeta na kojoj postoji potpuno materijalni život, uči se da je se ona zgusnula pod uticajem negativnih misli otpalih bića koja su postala ljudi. A ko je 'zgusnuo' i napravio te druge, za 'život podesne' planete na koje će se biti preneti ljudi?!

Takvo spekulativno i robusno tumačenje koje uvodi 'spasitelje svemirce' zapravo negira Duha Preobraženja, Božijeg Duha. Ako Božiji Oblak, Božiji Duh, preobrazi i uzme u višu vibraciju voljne i etički izgrađene ljude, pa oni su samim tim zaštićeni od materijalnih dešavanja i kataklizmi, poput ognjenog pustošenja, o kojem govori apostol Petar u svojoj 'Drugoj Poslanici’.


Kako to da 'prorok' ne razume Isusovu dvojnost?

U 'Evanđelju Dvanaestorice' na koje se poziva i 'prorok' Gabrijela, o Hristu Božijem se govori kao o Sinu i Kćeri Božijem, kao o Onome koji otvoreno utelovljuje Princip Oca, Ljubav, i prikriveno Princip Majke, Svetu Mudrost. Tako se u verzu 64: 8 kaže: »... Iziđe /iz Neba/ ljubljeni Sin, Božanstvena Ljubav, i ljubljena Kći, Sveta Mudrost.« – Neupućenima, poput Gabrijeli to izgleda kao da se radi o 'dva' bića, 'dve' osobe. Međutim, kad se pogleda celina teksta jasno je da se misli na jedno biće, Hrista Sina koji je istovremeno i Kći, dvojno biće, onako kao što je Otac istovremeno i Majka. Tako u verzu 19:5 Isus za Sebe kaže: »... I niko, sem Sve-Roditelja, ne zna Sina koji je /i/ Kći.« Slično se iznosi i u 44:14, te u 51:2. (Naravno, u evanđelju ‘Univerzalnoga života su dati ukazi redukovano, bez termina 'kći' dati.). 'Kći' stoji jedino stavku 64:8. I tu Gabrijela, u svome egoteizmu, vidi sebe, 'utelovljenje Božanske Mudrosti'. Tumačeći dati redak njen inspirator nadugačko ukazuje na ranije 'veličanstvene' Gabrijeline inkarnacije, prikazuje je kao 'sišlu Mudrost'. Zapitajmo se: na konkretnom historijskom planu gde su te 'presudne inkarnacije'? Gde je se to Gabrijela utelovila u starozavetno vreme kao eminentan Božiji prorok u ženskoj formi? Nigde i nikada! Radi se o priviđenjima i glupim prevarama.


Post je objavljen 10.01.2011. u 18:55 sati.