Kakva je ova kratka priča o nama
ona je oduvijek svjetlost,ja sam znao bit tama..
Ona je zvijezda na širokim nebesima mojim
i samo me ona predivna smije zvati svojim..
U njenim plavim očima čista ljubav spava
ja se budim znajuć da ona je ona prava
I njeni su pogledi topli,plavi i bez greške
samo ona može olakšati moje dane teške..
Lagano me u zagrljaj skupi, svako moje zrnce
smiri moje nemirne leptiriće i one slatke trnce
Slatkim poljupcima svojim ispunjava moje biće
s njom u mislima baš svako mi jutro sviće..
I sve dok me voli ja sam prepun sreće
uvjeren da nitko me tako voljeti neće
Krenem u dane nove bez imalo straha
jer ona je ta što me ostavlja bez daha..
Post je objavljen 17.12.2010. u 20:45 sati.