Stjecajem životnih okolnosti, iskustvo tu - iskustvo tamo, naišla sam i na jedno meni potpuno novo. OK, imala sam ja i ranije veza, prekida, razvod iza sebe itd. no da ne duljim. Prvi put u životu naišla sam na čovjeka koji se nakon godinu dana prekrasnog odnosa jednog dana odlučio više ne javiti na telefon i sutradan jednostavno poslati e-mail u kojem kaže... hmm... sad bih citirala da nisam obrisala... No, uglavnom, raskida. Ne radi druge nego jer ga je zaboljelo nešto što je sa strane čuo iz razgovora mojih roditelja a bilo je vezano uz njega. Preciznije, protiv njega. (Da se razumijemo, ja sam s roditeljima porazgovarala, raščistila stvar, maksimalno ograničila komunikaciju s njima s ciljem da se takve stvari ne ponove itd., dakle, iako se na starce ne bi trebalo u njegovoj 41.-oj i mojoj 36.-toj obazirati, eto, učinila sam to radi njega, ali i radi sebe.)
Uglavnom, zovem ga, nekoliko puta, niti jednom se ne javlja, na (pismeno) pitanje zar mi nema hrabrosti pogledati u oči i čuti mi glas - ne odgovara...
'Ajde, pucajte s komentarima!
Nakon prvih 10 komentara koji me obore s nogu, obećajem objaviti cijelu priču, ako ništa, onda barem kao upozorenje drugima da se ne opeku na muškarce bez brkova... pardon, bez muda. Koji lepršaju od jedne do druge tražeći udomljenje kako bi pobjegli od kuće i posesivne majke ALI izbjegavajući svaki eventualni oblik odgovornosti za bilo što (e, ovo je sad skoro pa citat).
Shoot girls! And boys, ako se osjećate prozvanima! ;-)
Post je objavljen 28.10.2010. u 19:45 sati.