eh, da, dobrih namjera, kako za koga, za njihovo dupe. ja imam sa jednom takvom poslovnih problema, mater mi može biti i šest mjeseci je bila posve normalna osoba, a odjednom se pretvorila u nešto, nešto... nešto!
i dalje se drži finom, ali kad ju lovim na fore i nefore, pokazuje kandže. iscuclala nas (mene i moje inozemno nadređene osobe) i sad se pravi fina, draga, pomaže, ali je sve malo usporeno zbog nekih raznoraznih pitanja i situacija, i oteže nam cjeloupno poslovanje, odugovlači. pa se sad svi pitamo, da li je žena uistinu toliko potkovana kontaktima svugdje i svagdje na svakavim položajima, pa očekuje još love, ili je jednostavno zaglibila i iskopala jamu sama sebi.
mada, logično bi bilo, da zaista ne može pomoći, da pobjegne glavom bez obzira, ali ona je još uvijek tu, zove, zivka, ispijala bi kave, upada mi nenajavljena na posao i slične stvari.
no nije da je samo prema nama takva, i prema ostalim suradnicim postaje takva, od svih poslova koje je trebala završiti, samo se izmotava. a i dalje i njih zivka, pije kave s njima i redovito im se pojavljuje na prethodno nedogovorenim sastancima.
mislim da vam je već jasno da ne budem napisala o čemu se radi, jer ipak sam vezana klauzulom o poslovnoj tajni. a i da nisam, radim tamo, nisam cinkaroš. koliko god me cijela ta situacija frustrira, i zbog toga mogu izgubiti posao, ako odluče odustati od svega i zatvoriti firmu.
sutra ću biti pametnija, kad prespavam, kad se vodstvo korporacije tamo tamo daleko nasastanči i donese neke odluke. kada ću znati na čemu sam. nadam se najboljem, mada iz ove situacije nema tak skorog izlaska! samo polakog i bolnog. nadam se ne previše..
zadnji mail je poslan, gotovo za danas. nemam više snage, sad konačno mogu prema krevetu!
Post je objavljen 11.10.2010. u 22:13 sati.