Pregled posta

Adresa bloga: http://blog.dnevnik.hr/sotonaidemoni

Marketing

Svi koji žive u bezakonju, isporučioci su i dobavljači su energije paklenim duhovima. Dakle oni koji ubijaju, koji čine nasilje razne vrste, koji bludniče, koji čine pakosti i gadosti razne vrste, koji izrabljuju svoje bližnje, koji pustoše i zagađuju zemlju i životnu okolinu, koji muče i kolju životinje, koji jure za ugledom i čašću, izvrnuti bogovi koji robovski potčinjavaju druge i mrze i nauđuju svima onima koji ne dopuštaju da im “uređuje” život, koji grabe sve višlje lestvice hijerarhijsko-institucionalne moći, kojima je bog trbuh i mammon. Što više energije dobiju od razuzdanih ljudi, to su demoni operativno moćniji, to mogu komotnije zavoditi nove ljude i jačaju svoje uporište u borbi protiv Boga.

Njihova je preokupacija da čoveku što više suze svest bezakonjem, alkoholom, drogom, neodmereno dugim spavanjima ili nesanicama. Oni nemarnome i neupućenome čoveku razbijaju životni ritam, od noći mu prave dan a od dana noć. Kao što Bog može koristiti san da u čoveka udahne ono pozitivno, tako ga i demon može koristiti za destruktivna nadahnuća. A sve opet zavisi od toga kakav život čovek vodi i kako se postavlja prema poukama iz Istine, koliko mu je očišćena svest i prenatrpana podsvest.

Energija sa kojom rade demoni je niskovibratorna, grehom prepolarizovana duhovna energija. To je energija koja postaje sve inertnija i tromija. A to kazuje da Demon sa njom sve teže može da izvede ono što hoće postići u ovome svetu. Tako će se on sve više svezivati, pogotovo kada se deo njegovih žrtvi probudi za zakoniti život a deo preko raznih nevolja i katastrofa bude uzet iz zemaljskog života. On tu negativnu energiju samo preraspodeljuje: uzima je od jednih - 'malima', i prenosi je drugima, 'velikima', onima preko koji vlada ovim svetom, koje hoće da ‘zaštiti’ od sudbinskih udara, koji bi im bili u službi duhovnog otrežnjenja. Demon svoje pomagače hoće da drži u zabludi da koliko god grešili nikada im neće doći nekakva gorka posledica. Demon ništa istinski novo pod suncem ne može da stvori, on samo podiže i preuređuje staro. Tako on gradi i lažni 'Novi svetski poredak'. Tako će i na kraju baciti sebe u ognjeno grotlo negativne, prepolarizirane energije, koja će ga dugo i strašno peci.

Tužitelj ljudski ne uzima energiju samo od duhovno mrtvih ljudi, onih koji žive u dubokom grehu, već i od mlakih sledbenika Svetla, onih koji misle da mogu služiti i Bogu i Mamonu. Ako neki čovek ide duhovnim putem, on i razvija i budi u sebi božansku energiju, svetu eteričnu energiju. Na Istoku ona je poznata kao kundalini snaga, te se kaže da je njeno sedište u korenu kičme. U čoveku se kundalini pojavljuje i kao reproduktivna energija. Temelj duhovnog napretka je održavanje date energije i njeno ispravno kanalisanje prema očišćenim moždanim ćelijama. Nije li moždana masa očišćena od ego-programa a pokrene se kundalini raznim protivzakonitim tehnikama kao što se to često radi u jogi i okultizmu, psidodeličnim i strasnim ispadima, čovek postaje lak plen Stare Zmije. Svi lažni proroci i vidovnjaci, koji dobijaju razne 'glasove' i 'slike' kad se nezakonito kundalini pokrene i ispuni neočišćene moždane stanice, plen su demona i duša vezanih za zemlju. Većina njih najčešće je podložna i nekoj teškoj seksualnoj devijaciji, s obzirom da je kundalini i reproduktivna snaga koja se puno zloupotrebljava. - Svaki istinski harizmatik, koji je zakonitim životom pokrenuo i razgoreo svete eterične snage, koji je se uključio u božanski tok isporučivanja i preuzimanja, živi u stanju večnog blaženstva, stanju koje bezakonici samo na trenutak nezakonitim čulnim stimulacijama mogu doživeti. Visoko potencirane energije su za Demona najinteresantnije i najopojnije, i one Mračnome znače više nego narkomanu u krizi droga. I kada juri za niskovibrirajućom negativnom energijom Demon u stvari nesvesno traži božansku energiju koja je nosilac svega. Onaj ko zakonitim životom ne budi svete snage, ko se ne uključuje u božanski tok nesebičnog isporučivanja i preuzimanja, on onda u energetskoj izladnelosti pljačka i uzima energije od drugih, on ih vezuje za sebe, i tako i sebe svezuje u zakonu uzroka i posledice.

Nadahnuća svojim žrtvama (malima, siromašnima, robovima) Demon prenosi prevashodno preko svojih pomagača (velikih, bogatih, slobodnih), onih koji sede na tronovima svetske moći i ugleda: preko ostrašćenih političara, crkvenih dostojanstvenika (koji su vrlo često besni vukovi pod plaštom jagnjeta), privrednih magnata, medijskih, muzičkih i sportskih zvezdi,... Demon podstiče zavist u 'malima', žudnju da budu veliki, bogati i moćni, a laže ih da će to postići tako što će za početak obožavati i uzdizati razne svetske idole. On malima, da bi ih inspirisao u laktaškom i lešinarskom životu, izazovno pokazuje obilje, luksus i raskoš u kome žive oni koji su se poklonili i posvetili Satani, koji su potpuno osiromašili Duhom, koji su svetske ‘zvezde’. Protivnik Božiji utuvljuje ljudima predstave da će sigurnost i zbrinutost naći, ne u odricanju od izopačenih svetskih ugođaja i dostignuća, ne u zakonitom i svetom življenju, već u gomilanju bogastava. On im nalaže da nikad ne budu zadovoljni blagom koje su zgrnuli, i da budu prezadovoljni svojim duhovnim 'napretkom'. Međutim istinski tragalac za Istinom ne nalazi duševni spokoj sve dok ne postigne potpuno jedinstvo s Bogom, sve dok s Hristom ne umre za satanski svet, za satanske vrednosti i isprazna blještavila, za dijaboličku pompu.

Svu čeznju duše za Unutarnjim Blagom, Mirom i Milinom, za Nebeskim Obiljem u kome sve lepo i zasićujuje imamo, Demon usmeruje prema vani, prema materiji, i sugeriše da ćemo 'obilje' naći u mammonu nezasitosti. Ali duša, koja je mikrokosmos i Božija slika, istinska je tvorevina u kojoj se ponajprije sve Lepo nalazi i susreće, u kojoj nam je Bog najbliži. I dok čovek ne počne da oplemenjuje svoja čula i svoja zadovoljstva, tražiće gonjen vani, u svetskom blještavilu i opseni, ono što može naći samo u Unutarnjem, u Bogu, i to kroz zakonit život. I duhovnu energiju koju mu je Bog dao za životno održanje i sveti napredak, on će trošiti na prazna zadovoljenja ogrubelih čula. I Demon će nastojati da čoveku što više misli i čula okrene prema vani (prema raznim svetkovinama praznog bljestavila, prema buci i vrevi, prema pompeznom i teatralnom ceremonijalizmu,...), želeći i nastojeći tako da čovek zaboravi na svoju Nutrinu, na Boga koji je jezgro duše, Boga koji se može živo doživeti i čuti tek kad svaka ego-tutnjava utihne.

Demonske snage ne dobijaju energiju od Boga, jer ne žive u Bogu i za Boga, jer Bog kao Svetost i Čistota ne podržava i ne hrani ono nezakonito i izopačeno. (Bog će i demone, teško deformisane duhove, održavati do određenog svetlosnog ciklusa, ali na kraju će se iz onih koji potpuno odbiju Njegovu milostivu ruku, ipak morati povući, i oni će se ugasiti poput plamena sveće, odnosno njihove duše će se razgraditi u Eter iz koga su oblikovane.) Svako stvorenje od Boga, od Početka nosi bazični, udeljeni kvatum božanske energije. Na duši, duhu i čoveku je da li će taj kvantum uključiti u božanski kružotok, gde će primati i odasiljati Sveti Dah, slaviti Boga i klanjati se Bogu, biti jedno sa Bogom, ili udeljeni potencijal kroz bezakonje razne vrste prepolarizovati, vibraciono spustiti i redukovati. Ko duhovno osiromaši, a odbija i dalje Božiju ruku, on do energije, na kojoj se sve zasniva, ‘mora’ dolaziti pljačkom i manipulacijom. Zato je i demon 'prinuđen' da pljačka i isisava energiju ljudi, jer time prividno olakšava svoje muke, i dobija mogućnost da se i dalje bori protiv Boga. Zato je njemu beskrajno značajno da na sve načine podbada čoveka, razgoreva ga i podstiče da živi u grehu, da gazi Božiji Zakon. I sve dok čovek bude živeo u grehu, dok bude robovao ljudskom ja, dok bude negativne energije odašiljao, time i (pojačane) primao, Krvnik ljudski će polagati pravo na njega. Kada duša koja živi za Boga očisti sve nisko i grešno, kad vernošću Zakonu pobedi svet (ono nisko i negativno što prianja za materijalno), kao pobednik nad egom i Tamom ona će i naći željeni spokoj; ona će živeti u Bogu i Bog kroz nju; rođeni od Boga biće mrtvi za svet: svet izopačenih vrednosti i satanskih laži: "Niko, ko je od Boga rođen, ne čini greha, jer njegovo seme ostaje u njemu; i ne može /više/ da greši, jer je od Boga rođen." ('Prva Jovanova', 3:9)

Kad pozitivno orijentisani čovek zakonitim životom pokrene, razgori u sebi svete zmijsko-eterske snage koje umudruju, onda one za relativno kratko vreme mogu iz duše izneti i predati na telo, 'izduvati' mnoga opterećenja, mnoge karmičke taloge. Kad mlak čovek, onaj koji iznova razapinje i sramoti Hrista, pokreće svete eterske snage, on najčešće njima hrani ono negativno u sebi, jača negativne programe u sebi, time i 'osvežava' duhove Tame koji manipulišu sa njim i razgorevaju ga za zlo i laž; tako on doprinosi da ovi onostrani aveti i sablasnici budu još moćniji i još uvereniji u 'svoju' pobedu nad Bogom.

Kao što je Bezakoniku Gospod, koji je pobedio svet, 'uzeo' deo energije, tako je i Svojima, onima koji hoće da sveto žive, Gospod dodelio, pružio i omogućio im da njihove duše raspolažu sa dodatnim blagodatnim duhovnim energijama. Tako je i Gospod poVaznesenju na svoje Bratstvo izlio Obilje Duha Svetoga, Svoju Duhovnu Krv, odnosno pojačao zračenje Svetih Spasonosnih Snaga prema njima i u njima: "Božija ljubav se već izlila u naša srca Duhom Svetim koji nam je dat." ('Rimljanima', 5:5 )

Veliku količinu operativne energije Demon dobija i izvlači od onih koji skrnave životinjsko carstvo, koji u njega unose destruktivne programe, koji kolju i jedu životinje, koji prinose krvne žrtve bogu-stomaku, koji grade agresije da bi ih kasnije borbeno ispoljili. Zato je Demon od početka lagao čoveka da će ublažiti gnev 'bogova' i od jednog greha se očistiti tako što će učiniti drugi, novi greh, tako što će zaklati i Tami prineti nevino Božije stvorenje iz životinjskog sveta. Čovek koji nije hteo Bogu da žrvuje svoju zversku ćud, žrvovao je Satani i svome trbuhu nedužna Božija stvorenja. I iz same krvi zaklanih životinja satanizirane duše i mračnjaci uzimaju velike količine životno-operativne energije. Još u 'Odiseji' Homer opisuje kako glavni junak pred carstvom mrtvih obećava i izvršava krvne žrtve, na koje se duše okupljaju:

"Pošto se već naobricah i molbama kad se namolih
silnim mrtvacem, tad ovcu i ovna nad jamom onom
zakoljem; crna krvca potece, i duše se tada
pokojnih ljudi odozgo iz Ereba kupit se stranu.”
(XI, 34-37 )

Energiju iz krvi, duše i demoni, mogu kasnije npr. preko raznih gatara i paraiscelitelja (koji ne poznaju značaj pokajanja za integralno i zakonito iscelenje duše i čoveka), da daju kao 'blagodatne isceliteljske darove'.

Demon nasrtljivo laže i navodi čoveka da živi u snovima i lažnim idealima, fantazijama i turbulentnim slikama, laže ga da će svoje sebične želje, koje mu on još više razgoreva, ostvariti tako što će uvek iznova misliti o onome što preokupira njegovo oko i njegova čula uopšte. Apostol Jovan ukazuje: "... Sve što je na svetu, grešna čulna požuda, požuda očiju i razmetanje zemaljskim blagom, nije od Oca, nego od Ovoga sveta." (I, 2:16) - Slepi čovek svoje želje i žudnje ne preispituje u svetlu Božije volje. Njemu se čini da će naći mir i sreću ukoliko neku masivnu, pritišćucu želju vezanu za svetsku dobit ispuni; no takve želje jednom ispunjene povlače nove, nezasite, titanske žudnje i porobljavajuće zavisnosti.

Od Satane zaveden čovek svoje seksualne, telesno-čulne želje naziva 'ljubavlju': za njega nije ljubav nesebično darujuće voleti i prihvatati bližnje već žudeti za vizuelno izazovnim mesnatim omotačem njihove duše. Za pohotnika čovek nije trihotomijski sklop Duha, duše i tela, već sklop erogenih zona. I on je pod satanskim nadahnućem ubeđen da nije najveće blaženstvo sjedinjenje duše sa Bogom i duša u Bogu, već samo sjedinjenje telesa, pogotovo orgijastički, u većem broju. A kada u 'običnom', sebično inkliniranom polnom sjedinjenju ne nađe ono 'vrhunsko zadovoljstvo' koje je očekivao, zavedeni čovek počinje da traži i da eksperimentiše sa bizarnom i krajnje nastranom seksualnošću, sve do najdubljeg ludila i najdubljeg pakla. Tako Demon nastoji da ismeje Boga i da krajnje ponizi čoveka kao Božije stvorenje, čoveka koji ne traži Boga u sebi kroz zakonit život, koji nije svestan svoga duhovnog dostojanstva.

Duh Laži nameće sadukejsko-materijalističke predstave čoveku da u njemu nema nikakvog Duha i duše. Da se sastoji samo od mesa, žila, krvi, živaca, ... Da i drugog čoveka tako treba gledati: samo kao 'meso' i 'predmet', ne kao dete presvetog Oca. Da stvara pretpostavke za bezobzirno ponašanje prema sabližnjemu. Demon hoće da čovek zaboravi da je po spoljašnjem omotaču smrtan stvor, da će njegovo telo otići u prah. Ako ne može da sakrije otkrivenu reč da čovek ima dušu stvorenu za besmrtnost, Demon sakriva da postoji reinkarnacija, ili banalizuje učenje o reinkarnaciji proturajući predstave da se čovekova duša može roditi i kao životinja. Zavarava čoveka da će ga Bog jednom vaskrsnuti u mesnatom telu koje i sada nosi. Čoveku koji ne želi da se odrekne greha koji je činio u telu, koji ne želi da ustane iz groba sebičnosti, sugeriše stav da ne vaskrsava duša već telo od krvi i mesa, da će njegov truli omotač jednom ući u Večno Kraljevstvo. Neke druge zaljubljenike u telo pak zastrašuje 'prosvetljenjem', jer oni zamišljavaju da ako se 'prosvetle' neće više moći da se rode u materiji, do koje im je puno stalo, materije koju jedino vide kao 'pravi' životni ambijent i 'raj' za svoja ogrubela čula. One pak koji priznaju reinkarnaciju često laže da će za prosvetljenje i služenje Bogu 'biti vremena' u nekoj novoj inkarnaciji.

Neprofinjeno oko i neprofinjena čula svetskog čoveka znadu da izvuku i opljačkaju mnogo životne energije. Ko živi u gorućim žudnjama treba da zna da svaka jaka telesna strast ukazuje na izvrnutu duhovnu strast, čežnju za onim Lepim i Čistim, čežnju koju slepi čovek ne uviđa, ne priznaje, i ne hrani dostojanstvenim životom; ko živi u snovima i svetskim slikama, on čini da ti imaginacioni kalupi i koncetrati budu sve jači, da postanu pravi fantomi koji će čoveka uvek iznova iscrpljivati. Takvi koncetrati su i legla sa satanizirane duše i demone, preko kojih se mračnjaci lakše prikradaju čoveku i lakše ga negativno stimulišu. Ako čovek blagovremeno ne odseče od sebe pogubne želje, on će samoga sebe baciti u ponor propasti. - Naravno, treba znati da ni jedna opsednutost ne nastupa trenutno: često je potrebno da čovek godinama raznim ispadima i ekscesima otvara vrata mračnim snagama, da bi one uspele potpuno da provale u njega, u njegov zaprljan duševni hram.

Mračnjak neutemeljenog čoveka laže da će svoje opsesivne i grozničave želje uspeti realizovati i tako što će se njemu svim srcem posvetiti, tako što će ga svagda poput Boga prizivati u svoj život, tako što će sklopiti savez sa njim, tako što će praktikovati i određene ‘egzotične’ magijske radnje. Sva takva ostvarenja u krajnjem slučaju vode tome da čovek, izdajući Boga, prodaje i predaje svoju dušu Đavolu, da gazi i odbacuje Otkupljenje koje je Hrist od Boga doneo. Demona nije potrebno ritualno i teatralno prizivati da bi on došao: demonski rojevi su svugde oko čoveka, i oni uvek iz prikrajka čekaju i vrebaju svaku priliku, na svaku ljudsku slabost i nezakonitost u tren oka su uz čoveka. U srednjovekovnim magijsko-okultističkim udžbenicima kao što su 'Solomonov kljuc', 'Goetia' ili 'Sveta magija Abramelin-Maga' prezentuju se mnoge magijsko-evokacione radnje koje navodno vode tome da čovek ‘zagospodari’ demonima i preko njih dobije ono što njegovo otvrdnulo srce i ogrubelo čulo žele. Sve te operacije vode samo jednom cilju: da Demon dobije čoveka, da čovek postane rob demona. Demon ne treba da se klanja čoveku, već i čovek i demon treba da se klanjaju Bogu zakonitim životom, da služe svome Tvorcu i Ocu. I sve svoje želje, bile one zakonite ili ne, čovek treba da stavlja pred Boga i da moli Svetog da sa njim svagda bude Njegova volja, odnosno da do njega dođe ono što je dobro za njegovu dušu, što vodi njenom jačanju i usavršavanju, bez obzira koliko to bilo gorko i strašno za čoveka. I kad se u svojoj slabosti prepusti negativnoj želji, čovek i tada treba da moli Boga da bude sa njim, da bi i iz toga zla izvukao neku korist. - Oni koji preko mračnih snaga hoće ostvariti svoje mračne i sebične želje, trebaju znati: samo Bog daje nesebično, Demon traži da se sve omogućeno i ostvareno uz njegovu pomoć dobro naplati i preplaćeno vrati. Ko od Demona dobija energiju da bi ispunio neku svoju nisku želju, mora znati da će jednom morati da odužuje dug Demonu, da mu ropski služi; da li u ovom ili u sledećem životu, kao poslanik Tame ispunjavaće želje demonskih snaga vezane za supremaciju Mraka, Laži i Zla. A to će značiti novo i strašno opterećenje njegove duše. Sve što istinski treba i znači čoveku, čovek treba da iska od Boga, i Bogu na svemu da zahvaljuje: na svakom dahu, na svakom zalogaju zakonite hrane, na svakoj stvari koja istinski obraduje njegovo srce, ...

Iza svih pompeznih potokola, rituala i ceremonija koji ne odražavaju ništa uzvišeno i numinozno, stoji Demon, Gospodar Haosa. Gde je puno pompeznih rituala, procesija, trijumfa, parada, tu duhovna pustoš i sterilnost vladaju i paradiraju. Ljude koji se svojim životom ne klanjaju Bogu, čiji život nije jedna stalna molitva Bogu, Zlotvor laže da će Bogu 'ugoditi' ritualnim klanjanjima, praktikovanjem molitvenih obrazaca, raznim hodočašćima koja skrivaju da nam je Bog najbliži u Srcu. Demon uvek traži da se čovek podvrgne nekom teatralnom, lažnom, ispraznom spoljašnjem redu, nekom ropskom kultu i nekoj tradiciji. On izmišlja i ustanovljuje hijerarhijske stupnjeve, stupnjeve moći i časti, po kojima čoveka goni da se penje do diplome, priznanja, medalje, nagrade, titule, čina, ordena, plakate, ... Laže čoveka da će sa tim ostvarenjima biti 'neko', da će obezbediti sebi duhovno-egzistencijalnu komociju i imati više vrednosti, da će postati besmrtan, da će napraviti i ostaviti 'ime' u svetu! A ko živi za svet, on živi za Satanu, on je duhovni mrtvac, on je već u satanskom svetu dobio svoju nagradu, i od nevidljivog Boga neće biti nagrađen. (Čovek sa ovoga sveta odnosi samo svoju dušu, i ono što je zapisano u njoj: dobro ili zlo!) I Satana toga čoveka, tu 'zvezdu', gura i održava u vrtlogu svetske moći i slave sve dok mu je ovaj za to interesantan, dok mu obezbeđu energiju i nove podanike. Kad bolest ili neki nepredviđeni sudbinski udar slome Zmijinog iscrpljenog pomagača, ili kada načini neku kardinalnu grešku koja će ga duboko osramotiti u očima poklonika i sledbenika, pokolebati poverenje u njega, Demon ga prepušta njegovom sudbinskom kolapsu i nemoći. Zato je isticanje duševnog duga kroz bolest nekada odraz velike Božije milosti za dušu koja može da uči samo kroz patnju, jer telesno ispaštanje može pomoći žrtvi Tame da prekine sa mnogim negativnostima i da se otrezni; da vidi kome je služila, u koji ponor je dovedena bogoprotivnim delima.

Post je objavljen 09.10.2010. u 12:34 sati.