Pregled posta

Adresa bloga: http://blog.dnevnik.hr/evandjeljesavrsenogzivota

Marketing

Deo VIII Evanđelje po svetoj Dvanaestorici

1.Prevod Evanđelja Savršenog Života

888

U Ime Presvetog: Amun!

Ovde počinje Evanđelje Savršenog Života Isus*-Marije, Hrista, po telu potomka Davidovog preko Josipa i Marije, a po Duhu Sina Božijeg, preko Božanstvene Ljubavi i Premudrosti.*

Prolog

a) U Veke Vekova je Večna Misao,
i ta Misao je Reč,
Reč je Ostvarenje;
b) i ovo Troje su jedno u Večnom Zakonu,
a Zakon je kod Boga,
i Zakon proishodi iz Boga.
c) Sve stvari su sazdane preko Zakona,
i bez Njega ništa nije sazdano što postoji.
d) U Reči su Život i Tvar/Suština,**
Oganj i Svetlost.
e) Ljubav i Premudrost jedno su za spasenje svih.
f) I Svetlost sija u Tami,
i Tama je ne obuzima.
g) I Reč je Oganj koji daje Život,
Koji sijajući u ovaj svet postaje Plamen i Svetlost
za svaku dušu koja stupa u ovaj svet.

h) »Ja sam u svetu, i svet je u Meni, -
a svet to ne poznaje.
i) Ja dolazim svome vlastitom domu,
a Moji prijatelji Me ne primaju.
A svima koji prime i poslušaju,
data je snaga da postanu Božiji sinovi i kćeri,
onima koji veruju u Sveto Ime,
koji se ne rodiše od volje krvi i mesa, nego od Boga.«

k) I ta Reč se utelovi,
i nastani se među nama,
čiju Slavu videsmo, milosti punu.
l) Gledajte Dobrotu, i Istinu, i Lepotu Božiju!

* U engleskom tekstu: Jesu – Ješu. Isto i u stavcima: 2:2.6.10, 4:1.12, 6:5, 9:5.9, 96:19.20.26.28.
** Grč.: Sophia – ŁżĆŻ±; hebr.: Chohmah – hfm:kfx
*** Grč.: oysía, lat.: substantia.


1. poglavlje

Nagoveštaj rođenja Jovana Preteče

1. U dane Heroda kralja Judeje, beše jedan sveštenik zvan Zaharija, od razreda Abijina; a njegova žena beše od kćeri Aronovih, i zvaše se Elizabeta. 2. I oboje behu pravedni pred Bogom, hodajući besprekorno po svim zapovestima i odredbama Gospodnjim. I ne imahu dete, jer je Elizabeta bila nerotkinja, a oboje behu zašli u godine.
3. I dogodi se da dok je izvršavao svešteničku službu pred Bogom po redu svoga razreda, prema običaju svešteničkog službovanja, zapade ga žrebom da užari tamjan kad uđe u Jovin Hram. A sve mnoštvo naroda moljaše se vani za vreme prinošenja tamjana. 4. I tada mu se ukaza Anđeo Gospodnji stojeći iznad kadionog žrtvenika. I kad ga vide, on se zbuni, i spopade ga strah. Ali mu Anđeo reče: »Ne boj se, Zaharija, jer je uslišena tvoja molitva; i tvoja žena Elizabeta rodiće ti sina, a ti mu nadeni ime Jovan. 5. I imaćeš radost i zadovoljstvo; i mnogi će se obradovati njegovom rođenju; jer će biti veliki u očima Gospodnjim, i niti će uzimati mesne hrane, niti piti žestoka pića. I ispuniće se Duhom Svetim u samoj utrobi svoje majke. 6. I mnogu će decu Izraelovu obratiti Gospodu, Bogu njihovu. I on će ići pred Njim u Ilijinom Duhu i Sili, da obrati srca otaca prema deci, a neposlušne na pravedničku mudrost, da pripremi Gospodu spreman narod.« – 7. A Zaharija reče Anđelu: »Po čemu ću to poznati? Jer ja sam star, a žena mi je poodmaklih godina.« – A Anđeo odgovori, rekavši mu: »Ja sam Gabrijel, koji stojim u Prisutnosti Božijoj; i poslan sam da ti se obratim, i da ti objavim ovu radosnu vest. 8. I evo, onemećeš, i nećeš moći da progovoriš, sve do onoga dana kada će se ovo ostvariti; tada će se razvezati tvoj jezik, da bi poverovao mojim rečima, koje će se ispuniti u svoje vreme.«
9. A narod je čekao Zahariju, i čudio se što se tako dugo zadržao u Hramu. A kada iziđe, nije mogao da im govori; i oni uvideše da je imao viđenje u Hramu; zato im je davao znakove, i osta nem.
10. I dogodi se da čim se navršiše dani njegove službe, on otide svome domu. A nakon ovih dana zače njegova žena Elizabeta, i krijaše se pet meseci govoreći: »Tako mi je učinio Gospod u dane ove u koje pogleda na mene, da ukloni moju sramotu među ljudima.«


2. poglavlje

Nagoveštaj rođenja Isusa Hrista –
Gabrijelovo javljanje Devici Mariji

1. A u šesti mesec Anđeo Gabrijel bi poslat od Boga, u galilejski grad, po imenu Nazaret, devici zaručenoj s čovekom koji se zvao Josip, iz Davidovog doma; a devici bi ime Marija. 2 A Josip bi pravedan i razborit um, i bi vešt u svakojakim načinima obrade drveta i kamena. A Marija beše nežna i uviđavna duša, te tkaše zastore za Hram. I oboje behu čisti pred Bogom. A od njih dvoje bi Isus-Marija, koji je nazvan Hrist. 3. I Anđeo joj dođe i reče: »Živela, Marija, ti koja si obilno pomilovana, jer Božanska Mati je sa tobom. Blagoslovena ti si među ženama i blagosloven biće plod utrobe tvoje.« – 4. A kada ga ona vide bi zbunjena od reči njegove, i razmišljaše kakav bi to pozdrav bio. A Anđeo joj reče: »Ne boj se Marija, jer si našla blagonaklonost od Boga i, evo, zanećeš, i rodićeš dete, i ono će biti Veliko, i biće nazvano Sin Svevišnjega. 5. I daće mu Gospod Bog Presto oca Njegovog Davida; i On će Domom Jakovljevim vladati doveka; a Njegovom Kraljevstvu neće biti kraja.« – 6. Tada Marija reče Anđelu: »Kako će to biti, s obzirom da ne znam za muškarca?« – A Anđeo joj odgovori i reče joj: »Duh Sveti će sići na Josipa, muža tvoga, a Sila Svevišnjega oseniće tebe, o Marijo; stoga će i to Sveto koje ćeš roditi biti nazvano Hrist, Dete Božije, a Njegovo ime na zemlji biće zvano Isus-Marija, jer On će izbavljati narod od njegovih grehova, uvek kad se pokaju i poslušaju Njegov Zakon. 7. Stoga ne treba mesa da jedeš niti žestokog pića da piješ, jer Dete će biti posvećeno od majčine utrobe, i niti mesa niti žestokog pića ono ne treba da uzima, niti britva treba da pređe njegovom glavom. 8. I evo, tvoja rođaka Elizabeta, i ona zanese sina u svojoj starosti: ovo je šesti mesec njoj koja bi zvana nerotkinja. Jer sa Bogom nijedno postignuće nije nemoguće.« – A Marija reče: »Evo služiteljke Gospodnje; neka mi bude prema tvojoj reči.« – I Anđeo ode od nje.
9. A istoga dana javi se Josipu u snu Anđeo Gabrijel i reče mu: »Živeo, Josipe, ti koji si obilno pomilovan, jer Očinstvo Božije je sa tobom. Blagosloven ti si među muškarcima i blagosloven biće plod bedara tvojih.« – 10. A kad Josip razmišljaše o ovim rečima bi zbunjen, te mu Anđeo Gospodnji reče: »Ne boj se Josipe, sine Davidov, jer si našao blagonaklonost od Boga; i evo, ti ćeš dobiti dete, i nadenućeš mu ime Isus-Marija, jer Ono će izbaviti narod Svoj od grehova njegovih.« – 11. A sve ovo dogodilo se da se ispuni što je zapisano u ‘Prorocima’: »Evo, Devojka će zaneti i zatrudneti, i rodiće sina, i nadenuće mu ime Emmanuel (što će reći: "Bog u nama").« – 12. Tada Josip ustavši od sna učini kako mu je zapovedio Anđeo, pa uđe Mariji, svojoj zaručnici, i ona zanese u svome krilu Svetog Jednog.

Marija posećuje Elizabetu

13. I u one dane usta Marija i pohita u gorski kraj, u jedan grad u Judeji. I ušavši u Zaharijin dom pozdravi Elizabetu. 14. I dogodi se da kad Elizabeta ču Marijin pozdrav, zaigra dete u njenoj utrobi; i Elizabeta se ispuni Silom Duha, i izlagaše sa jasnim glasom, i reče: »Blagoslovena si među ženama i blagosloven je plod utrobe tvoje! 15. Otkuda meni ovo da majka moga Gospoda dođe k meni? Jer, gle: čim glas tvoga pozdrava dopre do mojih ušiju, zaigra dete od radosti. I blažena je ona koja je poverovala; jer: izvršiće se one stvari koje su joj rečene za Svetog Jednog.«

Marijin hvalospev

16. I reče Marija:
»Moja duša veliča Tebe, Večnoga,
i moj duh se raduje u Bogu, mome Spasitelju.
Jer Ti si pogledao na poniznost Svoje služiteljke;
jer, evo, od sada će me blaženom zvati svi naraštaji.
17. Jer Ti, koji si Silan, učinio si velike stvari na meni,
i sveto je Tvoje Ime.
I Milosrđe je Tvoje, od naraštaja do naraštaja, sa onima koji Te se boje.
18. Ti si pokazao silu mišicom Svojom;
Ti si raspršio ohole u umišljenosti njihovih srca.
19. Ti si zbacio silnike s njihovih sedišta, a uzdiže smerne i ponizne.
Ti si nasitio gladne dobrima a bogate otpusti prazne.
20. Ti pomažeš Svome služitelju Izraelu, da se seti Tvoga Milosrđa,
kao što reče našim precima: Avrahamu i njegovom semenu do veka.«
I osta Marija s njom oko tri meseca, pa se vrati domu svome.

Josipov hvalospev

21. A ovo su reči koje Josip govoraše, kazujući:
»Blagosloven budi Bože očeva naših i majki u Izraelu;
jer u pravo vreme Ti Si me uslišio i pomogao Si mi u Dan Spasenja.
22. Jer ti zboraše: "Sačuvaću te i sklopiću ti savez s narodom,
da obnovim lice zemlji,
i da mesta pustoši izbavim iz ruku upropastiteljevih.
23. Da ti možeš reći sužnjima: ‘Idite i budite slobodni’!
A onima koji su u tami: ‘Pokažite se na svetlu’!
I oni će pasti na stazama miline;
i oni neće više loviti niti mučiti stvorenja
koja sam Ja stvorio da se preda Mnom raduju.
24. Neće niko više gladovati niti žeđati,
niti će ih udarati žega niti moriti studen.
I na svim Svojim brežuljcima Ja ću pripremiti put za putnike;
i Moje uzvišice biće proslavljene".
25. Kličite vi nebesa i veseli se ti zemljo;
o pustinje odjeknite pesmom: jer Ti o Bože utešuješ svoj narod,
i razveseljuješ one koji su trpeli nepravdu.«


3. poglavlje

Rođenje Jovana Preteče

1. I Elizabeti dođe vreme da se porodi; i ona rodi sina. I čuše njeni susedi i rođaci da joj je Gospod pokazao Svoju veliku milost, pa se radovahu s njom. 2. I dogodi se da u osmi dan dođoše da obrežu dete; i nazivahu ga Zaharija, prema imenu njegovog oca. A njegova majka odgovori i reče: »Ne tako, već će biti nazvan Jovan.« – A oni joj rekoše: »Nikoga nema u tvojoj rodbini da se zove po tom imenu.« – 3. I znakovima pitahu njegovog oca, kako bi on hteo da ga nazovu. I zaiska daščicu za pisanje, i zapisa, govoreći: »Jovan je njegovo ime.« – I svi se začudiše, jer se odmah otvoriše njegove usne i njegov jezik se razveza, pa govoraše i uzdizaše Boga. 4. I veliko strahopoštovanje obuze sve koji stanovahu okolo njih, pa se o svemu ovome govorilo u svem brdovitom kraju Judeje. I svi koji čuše pohraniše to u svoja srca, govoreći: »Kakvo li će biti ovo dete?!« – I ruka Jovina beše sa njim.

Zaharijin proročki hvalospev

5. A Zaharija, otac njegov, ispuni se Duhom Svetim, pa prorokovaše, govoreći:
»Blagosloven budi, o Bože Izraelov;
jer Ti si posetio i iskupio Svoj narod.
I podigao si nam rog spasenja u Domu svoga služitelja Davida;
tako Ti govoraše kroz usta Svojih svetih proroka,
kojih beše od početka sveta:
6. Da ćemo biti izbavljeni od naših neprijatelja i iz ruke svih koji nas mrze;
/da ćeš/ ispuniti Milosrđe obećano našim precima,
i setiti se Svoga svetog Saveza, 7. zakletve kojom se zakle našem ocu Avrahamu,
da ćeš nam dati, da izbavljeni iz ruke naših neprijatelja
možemo Ti služiti bez straha, u svetosti i pravednosti pred Tobom
u sve dane našeg života.
8. A ti, dete, zvaćeš se Prorok Svevišnjega:
jer će ići pred Licem Tvojim, o Gospode, da pripravi puteve Tvoje,
da pruži narodu Tvome spoznaju o spasenju uz oproštenje njihovih grehova,
9. kroz srdačno milosrđe našeg Boga,
kojim nas je pohodio Istok sa Visine;
da obasja one koji sede u tami i u senci smrti,
da izvede naše noge na put mira.«
10. I dete je raslo i jačalo duhom, a njegovo poslanstvo bi skriveno sve do dana njegovog pojavljivanja pred Izraelom.


4. poglavlje

Rođenje Isusa Hrista

1. A rođenje Isus-Marije, Hristovo, beše ovako: Dogodi se u one dane da iziđe dekret od Kajsara Avgusta, da sav svet bude popisan. I sav narod Sirije ode da se popiše, svako u svoj grad; a beše to usred zime. 2. Tako se i Josip sa Marijom uspe iz Galileje, iz grada Nazareta, ka Judeji, u Davidov grad, koji se zove Betlehem (jer on beše iz Davidovog doma i roda), da se popiše sa Marijom, svojom venčanom ženom, koja beše noseća. 3. I tako to bi, da, dok behu onamo, dođe vreme da ona rodi. I iznese svoje prvorođeno dete u pećini, i obavi ga u povoje, pa ga položi u jasle, koje behu u pećini; je u gostionici ne beše sobe za njih.
I gle, ovu ispuniše mnogi Zraci, duž obeju strana po dvanaest, sijajući kao sunce u svojoj slavi. 4. A beše u toj pećini jedan vo, i konj, i magarac, i ovca, a ispod jasla beše mačka sa svojim mladuncima; a beše i golubova iznad, i svako bi sa svojim parnjakom po vrsti, muški sa ženskim. 5. Tako se desi da se On rodi među životinjama, koje, kroz izbavljenje ljudi iz neznanja i sebičnosti, On dođe da oslobodi njihovih patnji, preko objavljivanje sinova i kćeri Božijih.«

Anđeli upućuju pastire

6. A u istom tom kraju pastiri behu boravili u polju, čuvajući noću stražu kod svoga stada. I kada oni dođoše, gle, spusti im se Anđeo Božiji, i Slava Svevišnjeg ih obasja, te se vrlo uplašiše. 7. I Anđeo im reče: »Ne bojte se: jer vam, evo, donosim dobru vest za veliku radost, koja će biti svemu narodu, jer vam se danas, u Davidovom gradu, rodi Spasitelj, koji je Hrist, Sveti Jedan Božiji. I ovo će vam biti znak: naći ćete malenog obavijenog u povoje, gde leži u jaslama.« – 8. I ujedanput Anđelu se pridruži mnoštvo Nebeske Vojske uzdižući Boga i govoreći: »Slava Bogu na Visini, a na zemlji mir za blagonaklone ljude.«
9. I dogodi se: kad anđeli odoše od njih u Nebo, pastiri rekoše jedan drugome: »Hajdemo do Betlehema, i osmotrimo to što se dogodi, o čemu nas je naš Bog izvestio.« – 10. I žureći dođoše, i u pećini nađoše Mariju i Josipa, i Malenog gde leži u jaslama. a kad videše ovo, razglasiše što im je rečeno za Ovo dete. 11. I svi koji čuše to, zadiviše se onome što im kazaše pastiri; Marija pak pohrani sve ovo i razmišljaše o tome u svom srcu. I pastiri se vratiše slaveći i uzdižući Boga za sve stvari koje su čuli i videli.

Posvećivanje malenog Isusa –
Simeon i Ana proročki svedoče za Hrista Božijeg

12. I kad se navršiše osam dana za Njegovo obrezivanje, nadenuše Mu Njegovo ime Isus-Marija, kao što je rečeno od Anđela pre nego se On zače u utrobi. I kada dani za njeno očišćenje, prema Mojsijevom Zakonu, behu navršeni, odneše Dete u Jerusalim, da Ga prikažu pred Bogom (kao što je zapisano u ‘Mojsijevom Zakonu’: »Svako muško koje otvori matericu treba biti nazvano posvećeno Gospodu.«).
13. I gle, beše u Jerusalimu jedan čovek, koji se zvaše Simeon; i taj čovek beše pravedan i pobožan, očekujući utehu u Izraelu: i Duh Sveti beše na njemu. A Ovaj mu beše otkrio da neće videti smrti, pre no što ugleda Hrista Božijeg. 14. I preko Duha dođe u Hram; a kad roditelji iznošahu dete Isusa, da postupe s njim po običaju Zakona, on opazi Dete gotovo kao svetlosni stub. Onda Ga uze na svoje ruke, pa blagoslovi Boga, i reče: 15. »Sad otpuštaš Svoga služitelja da ode u miru, po Svojoj reči. Jer videše oči moje Spasenje Tvoje, koje Si pripremio pred licem sviju naroda, da bude Svetlost za prosvećenje neznabožaca, i da bude Slava Tvoga naroda Izraela.« – A njegovi roditečlji čuđahu se onome što se govorilo za Njega. 16. I blagoslovi ih Simeon, pa reče Mariji, materi Njegovoj: »Evo, Ovo Dete je određeno za propadanje i ponovo podizanje mnogih u Izraelu; i za Znak protiv koga će biti govoreno. (Zaista, i tebi samoj probošće mač dušu), da bi se otkrile pomisli mnogih srca.
17. A beše tu jedna Ana, proročica, kći Fanuelova iz plemena Aserova, vrlo stara, koja ne napuštaše Hram, već služaše Bogu postovima i molitvama noć i dan 18. I u taj čas pristupi ona slično zahvaljujući Bogu, i govoraše o Njemu svima koji su čekali Iskupljenje u Jerusalimu.
I kada su obavili sve po Zakonu, vratiše se u Galileju, u svoj grad Nazaret.


5. poglavlje

Pohod i poklonjenje mudracâ sa Istoka

1. A kada se Isus rodi u Betlehemu judejskom, u vreme kralja Heroda, gle, pristiže u Jerusalim nekoliko maga* sa Istoka, koji se očistiše, i ne kušaše mesa niti žestokog pića, da bi mogli pronaći Hrista koga su tražili. I rekoše: »Gde je Kralj judejski što se rodi? Jer na Istoku videsmo Njegovu Zvezdu, i dođosmo da Mu se poklonimo.« – 2. Kad to ču kralj Herod, uznemiri se, i sav Jerusalim sa njim. I I kada je sabrao sve prvosveštenike i književnike iz naroda, ispitivaše ih gde bi trebalo da se rodi Hristos. 3. A oni mu rekoše: »U Betlehemu judejskom; jer tako je zapisano od strane ‘Proroka’: "A ti Betleheme u zemlji Judeji, nisi nipošto najmanji među kneževima Judinim: jer će iz tebe izići Vođa koji će vladati Mojim narodom Izraelom".« – 4. Tada Herod, pošto je tajno dozvao mage, ispita ih tačno kad se pojavila Zvezda. I posla ih u Betlehem, pa reče: »Idite i istražite tačno o detetu; a kad Ga nađete, izvestite me, da i ja dođem i poklonim Mu se.«
5. Kada su saslušali kralja, odoše; i, gle: Zvezda koju magi sa Istoka videše, i Anđeo Zvezdin iđahu pred njima, dok ne dođoše i ne stadoše nad mestom gde beše detence; i pokaza se Zvezda sa šest zraka. 6. I tako oni krenuše na svoj put sa svojim kamilama i magarcima natovarenim s darovima; i pomno gledajući u nebo tražiše Dete preko Zvezde, zanemariše malene, svoje tovarne životinje koje su trpele svoje breme i toplinu dana, i bile žedne i klonule; i Zvezda se sakri od njihovog pogleda. 7. Uzalud su stajali i motrili, te gledali jedni na druge u svojoj nevolji. Tada se setiše svojih kamila i magaraca, pa pohitaše da ih rasterete kako bi se ovi mogli odmoriti. 8. A blizu Betlehema, pored puta, beše jedno vrelo. I kad se sagnuše da zahvate vode za svoje životinje, gle, Zvezda koju su izgubili pokaza im se, stvarajući odraz na staloženom površju vode. 9. I kada je videše, obradovahu se izuzetno velikom radošću. 10. I zahvališe se Bogu koji im je pokazao Svoje milosrđe upravo kad su oni pokazali milosrđe prema svojim ožednelim životinjama. I kada uđoše u stanište, videše Detence sa Marijom, majkom Njegovom, pa padoše ničice, i pokloniše Mu se; a pošto otvoriše svoje riznice iznesoše Mu svoje dare: zlato, i tamjan, i smirnu. 12. I pošto su u snu opomenuti od Boga da se ne trebaju vraćati Herodu, otidoše drugim putem u svoju zemlju. I prema svome običaju zapališe vatru, i pokloniše se Bogu pred plamenom.

* Magi, magijci (grč.: hoi mágoi) su sledbenici Zaratustre Hrista, prahrišćanski persijski redovnici i sveštenici mazdaizma, posvećenici drevnog kulta mudrosti (mazda-yasna).

Sklanjanje svete porodice u Egipat

13. I kada oni otidoše, gle, u snu se javi Josipu Anđeo Gospodnji rekavši: »Ustani, i uzmi Detence i Njegovu majku, pa beži u Egipat, i ostani onamo dok ti ne kažem, jer Herod će tražiti Detence da Ga pogubi.« – 14. A pošto on ustade, uze Detence i majku Njegovu noću, pa otide u Egipat; i beše tamo nekih sedam godina, do smrti Herodove, da bude ispunjeno što je Gospod rekao preko ‘Proroka’, koji govori: »Iz Egipta pozvah Sina Svoga.«

Ubistvo sveštenika Zaharije u Hramu
i pokolj judejske dece

15. Elizabeta takođe, kada ču ovo, uze sinčića i uspe se u planinu, pa ga sakri. A Herod posla svoje službenike Zahariji u Hramu, pa mu rekoše: »Gde ti je dete?« – A on odgovori: »Ja sam služitelj Božiji i u Hramu sam neprekidno. Ja ne znam gde je ono.« – 16. A ovaj opet poruči, govoreći: »Reci mi pravo gde ti je sin. Ne znaš li da je tvoj život u mojoj ruci?« – A Zaharija odgovori: »Gospod je Svedok: ako proliješ moju krv, Bog će primiti moj duh, jer prolivaš krv nedužnoga.« – 17. I oni ubiše Zahariju u Hramu između Svetoga Mesta* i žrtvenika; a narod dozna ovo pošto beše čuo glas: »Zaharija je zaklan, i krv njegova neće biti sprana dok osvetnik ne dođe.« – I posle nekog vremena sveštenici baciše kocke, a žreb pade na Simeona, i on zauze njegovo mesto.
18. Tada Herod, kada vide da su ga mudraci prevarili, razgnevi se vrlo, i posla te pobi svu decu u Betlehemu i u svoj njegovoj okolini, od dve godine i niže, prema dobi koju je tačno doznao od mudracâ. 19. Tada se ispuni što je rekao prorok Jeremija govoreći: »Glas u Rami ču se, jadikovanje, i oplakivanje, i velika žalost. Rahela oplakuje svoju decu, i neće se utešiti, jer ih nema.«

* Misli se na Svetinju Hrama, u kojoj je se nalazio kadioni žrtvenik

Povratak i nastanjivanje u Nazaretu

20. Kada je pak umro Herod, gle, Anđeo Božiji se javi u snu Josipu u Egiptu, govoreći: »Ustani, i uzmi Dete i Njegovu majku pa se vrati u zemlju Izraelovu, jer su pomrli koji su tražili Detinji život.« – 21. I on ustade, i uze Dete i Njegovu majku, pa pođe u zemlju Izraelovu. I oni dođoše i nastaniše se u gradu zvanom Nazaret; i On bi prozvan Nazaren.



6. poglavlje

Prvo pashalno hodočašće u Jerusalim

1. I Njegovi roditelji, Josip i Marija, uzlažahu svake godine u Jerusalim o prazniku Pashe, a slavljahu Praznik po običaju svoje braće,* koja se uzdržavaše od prolivanja krvi i jedenja mesa, i od žestokog pića. I kad Mu bi dvanaest godina, ode On sa njima u Jerusalim po prazničnom običaju. 2. I kad provedoše dane, dok se vraćahu, zadrža se dete Isus u Jerusalimu; a Njegovi roditelji to ne znaše. Nego misleći da je s društvom, otidoše čitav dan hoda, i tražahu Ga među rođacima i poznanicima. I pošto Ga ne nađoše, vratiše se u Jerusalim, tražeći Ga. 3. I desi se da Ga posle tri dana nađoše u Hramu gde sedi među učiteljima, sluša ih, i postavlja im pitanja. I svi koji Ga slušahu behu zapanjeni Njegovom razboritošću i /Njegovim/ odgovorima. 4. A kada Ga ugledaše, zaprepastiše se; a Njegova majka Mu reče: »Sine, zašto si nam tako učinio? Evo, otac Tvoj i ja tražismo te ojađeni!« – A On im reče: »Zašto ste Me tražili? Zar ne znate da Ja trebam biti u Domu Roditelja Svojega?« – A oni ne razumeše reč koju im je rekao. Majka pak Njegova pohrani sve ove reči u svome srcu. 5. A jedan prorok, videvši Ga, reče: »Gle, Ljubav i Premudrost Božija u Tebi su sjedinjene, stoga u dolazećem dobu trebaš biti nazvan Isus-Marija, jer preko Hrista Bog treba spasiti čovečanstvo, koje je danas uistinu kao gorko more; međutim, ono će se ipak preokrenuti u slatkoću. Ali ovome naraštaju Nevesta neće doći na videlo, štaviše niti u nastupajućem Dobu.«
6. I siđe s njima, i dođe u Nazaret, i beše im poslušan. I pravljaše točkove, i jarmove, takođe i stolove sa velikom veštinom. I napredovaše Isus u stasu i u milosti kod Boga i ljudi.

* iz Nazareta, nazarenskog uporišta.

Plemenitost i razboritost Isusa dečaka

7. A jednoga dana dođe dečak Isus na mesto gde beše postavljena zamka za ptice, i nekoliko dečaka behu onde. I reče im Isus: »Ko je postavio ovu zamku za nedužna Božija stvorenja? Vidite: u neku zamku, na sličan način, vi ćete biti zgrabeni!« – I ugleda dvanaest vrabaca koji behu kao mrtvi. 8. I On pomače Svoje ruke iznad njih, i reče im: »Idite, izletite, i dok živite sećajte Me se!« – I oni se podigoše i odleteše cvrkućući. A Judejci, videvši to, behu zaprepašćeni, i ispričaše ovo sveštenicima.
9. A činjaše dete i druga čudesa, i ispod nogu Njegovih beše viđeno cveće da niče, onde gde pak zemlja nekada neplodna beše. I njegovi drugovi stajahu u strahu pred Njim.
10. A jednoga dana nakon ovoga, Isus dečak igraše se sa svojim drugovima, mlađim od Njega; i oni se okupiše okolo Njega, i izabraše Ga kao svoga kralja. I pošto On sede, omotaše jednu maslinovu granu sa cvećem, i načiniše od toga krunu, i metnuše je na glavu Njegovu, a trsku u ruku Njegovu kao žezlo. 11. I klanjahu Mu se govoreći: »Živeo kralj izraelski!« – A On im reče: »Sačuvajte svoj mir; vi ne znate šta govorite. Ne kazujte to nikome! Takve reći nisu za vas da ih kazujete, već za one kojima će to biti dano.« – 12. I oni se začudiše; a jedan /sveti čovek/ prolazeći ču to, pa reče: »Da, uistinu, vi ste dobro izabrali, jer On je jedno milo dete i od velikog dostojanstva.«

Brak sa devojkom Mirjam

13. A u osamnaestoj godini svoga /životnog/ veka, Isus se oženi sa Mirjam, devstvenicom iz Judina plemena, sa kojom življaše sedam godina; i ona /potom/ preminu, jer Bog je uze, da bi On mogao poći ka uzvišenim stvarima koje imaše da ostvari, da bi propatio za sinove i kćeri ljudske.

Hodočašće podnebljima Istoka

14. I nakon što je okončao Svoje izučavanje Zakona, Isus se opet spusti u Egipat da prouči mudrost Egipćana, kao što to Mojsije učini. I otišavši u Pustinju, meditirao je, i postio, i molio se; i dobio je Snagu Svetog Imena, kojom činjaše mnoga čudesa. 15. I tokom sedam godina govorio je On licem u lice sa Bogom; i nauči jezik ptica i zveri, i /upozna/ isceliteljske moći drveća, i trava, i cveća, i skrivene tajne dragog kamenja; i steče znanje o kretanjima Sunca, i Meseca, i zvezda, i o snazi Slovâ, te o misterijama Kvadrata i Kruga, i o pretvaranju stvari, i oblika, i brojeva, i znakova. Odonud se vrati u Nazaret da obiđe Svoje roditelje; i On poučavaše onde* i u Jerusalimu, kao priznati rabi, u samom Hramu, i niko Ga ne sprečavaše.
16. A nakon nekog vremena ode On u Asiriju, i u Indiju, i u Persiju, i u zemlju Haldejaca. I posećivao je njihove hramove, i razgovarao sa njihovim sveštenicima i njihovim mudracima tokom mnogih godina, čineći mnoga neobična dela, isceljujući bolesne dok putovaše kroz njihove krajeve.
17. I zveri u polju imahu poštovanje prema Njemu, i ptice u vazduhu se ne bojahu Njega, jer On ih ne zastrašivaše, čak staviše divlje životinje iz pustinje opažale su Silu Božiju u Njemu, i činile Mu uslugu noseći Ga od mesta do mesta. 18. Jer Duh Božanske Čovečnosti ispunivši Njega, ispuni sve stvari unaokolo Njega, i učini sve podložnim Njemu, i tako se ipak ostvariše reči ‘Prorokâ’: »Lav će ležati sa teletom, a leopard sa jarića, i vuk sa jagnjetom, a medved uz magarca, te sova pokraj goluba. I vodiće ih jedno dete. 19. I niko neće ranjavati ili razarati na Svetoj Gori Mojoj, jer zemlja će biti ispunjena spoznajom Svetog Jednog onako kao što se vodama pokriva morsko korito.« I: »U onaj Dan opet ću zaključiti savez sa zverima na zemlji i pticama u vazduhu, sa ribama u moru i sa svim stvorenjima. I slomiću luk i mač, i sva ratna oruđa ukloniću sa zemlje, i položiću ih na sigurno, i živeće /Božija stvorenja/ bez bojazni. 20. A Ja ću te zaručiti Sebi doveka u pravednosti i miru, i u ljubećoj nežnosti, i ti ćeš spoznati svoga Boga, i zemlja će rađati žitom, i vinom, i uljem; i Ja ću reći onima koji ne behu narod Moj: "Ti si narod Moj"! – a oni će uzvratiti: "Ti si Bog naš"!«

* u Nazaretu

Isus zaštićuje lava od goniteljâ

21. A jednoga dana dok je prolazio planinskom padinom blizu pustinje, naiđe na lava, i mnogi ljudi ga behu gonili da ga ubiju kamenjem i kopljima. 22. A Isus ih ukori, govoreći: »Zašto lovite ova Božija stvorenja, koja su plemenitija od vas? Preko svireposti mnogih pokolenja ona behu načinjena neprijateljima ljudi, koji trebaše biti njihovi prijatelji. 23. Ako se u njima pokazuje Moć Božija, to se pokazuje i njihova dugotrpeljivost i saosećajnost. Prestanite da progonite ovo stvorenje koje vam ne želi nauditi! Zar ne vidite kako beži od vas, i kako je prestravljeno od vaše jarosti?« – 24. I lav priđe i leže uz Isusove noge, i pokaza ljubav prema Njemu; a onaj narod beše zapanjen, i reče: »Gle, ovaj Čovek voli sva stvorenja, i ima moć da zapoveda čak ovim zverima iz pustinje, i one Ga slušaju.«


7. poglavlje

Jovan Krstitelj poziva na pokoru

1. A u petnaestoj godini vlade kajsara Tiberija, kada Pontije Pilat beše guverner u Judeji, a Herod Galileje tetrarh (Kajafa prvosveštenik, a Hanan načelnik Sandedrina), dođe reč od Boga Jovanu sinu Zaharijinu u Pustinji. 2. I on dođe u sve krajeve okolo Jordana propovedajući krštenje pokajanja za oproštenje grehova. Kao što je u ‘Prorocima’ zapisano: »Evo, Ja šaljem glasnika Svojega pred lice Tvoje, koji će pripremiti put Tvoj pred Tobom.« – »Glas jednoga koji viče u pustinji: pripremite put za Svetoga Jednog, poravnajte staze za Pomazanog. 3. Svaka dolina neka se ispuni, i svaka gora i brežuljak neka se slegnu; i što je krivo neka bude pravo, i neravni putevi neka budu glatki. I svako će telo videti Spasenje Božije.« – 4. A sam Jovan imaše haljinu svoju od kamilje dlake, te isti takav pojas oko svojih bedara; a hrana mu beše rod sa skakavac-drvo i divlji med. Tada izlažaše k njemu Jerusalim, i sva Judeja, i svi predeli oko Jordana; i behu kršteni u Jordanu priznajući svoje grehe.
5. I govoraše mnoštvu koje izađe da ga krsti: »O, neposlušni rode, ko vam je ukazao da izbegnete dolazeći Gnev? Donesite, dakle, plodove dostojne pokajanja, i ne počinjite govoriti u sebi: ‘Imamo Avrahama za oca’. 6. Jer vam kažem da je Bogu moguće od ovog kamenja podignuti decu Avrahamu. A već i sekira leži kod korena drveću: stoga se odseca svako drvo koje ne donosi dobra roda, i u oganj baca.«
7. A imućni narod ga je pitao: »Šta onda treba da činimo?« – On odgovaraše, i kazivaše: »Ko ima dva ogrtača neka udeli onome koji nema; i koji ima hrane neka čini isto tako!« – 8. Onda dođoše i neki sakupljači poreza da budu kršteni, pa mu rekoše: »Učitelju, šta mi trebamo činiti?« – A on im reče: »Ne zahtevajte /ništa/ više nego što vam je određeno, te budite milostivi sa svojom vlašću.« – 9. A pitahu ga i vojnici, govoreći: »A šta mi trebamo činiti?« – A on im reče: »Ne zlostavljajte nikoga, niti optužujte koga lažno; i budite zadovoljni platom svojom.« – 10. A svima izlagaše, govoreći: »Čuvajte se od krvi, i od udavljenog, i od leševa ptica i zveri, i od dela svireposti, te od svega što se stiče nepravdom. Mislite li da će krv stoke i ptica oprati greh? Ja vam kažem: ne, – govorim istinu. Budite pravedni, budite milostivi jedni sa drugima i prema svim stvorenjima koja žive, i hodajte smerno sa Bogom svojim.«
11. A kako narod beše u iščekivanju /Hristosa/, i svi koji razmišljahu u srcima svojim o Jovanu, da li je on Hristos ili nije, to Jovan odgovori, kazujući svima njima: »Ja vas istinski krštavam vodom; međutim dolazi Jedan silniji od mene, kome ja nisam dostojan da odrešim remena na obući Njegovoj. 12. On će vas takođe krstiti: vodom i Ognjem. U Njegovoj ruci je lopata, i On će očistiti gumno Svoje, i skupiće pšenicu u žitnicu Svoju, a plevu će sažeći ognjem neugasivim.« – I mnogim drugim stvarima u propovedi svojoj od podsticaše narod.


8. poglavlje

Isusovo krštenje i pomazanje Majčinskim Duhom

1. A ovo bi u sredini leta, meseca desetog: Tada dođe Isus iz Galileje na Jordan Jovanu da Ga ovaj krsti. A Jovan Ga odvraćaše, govoreći: »Ti treba mene da krstiš, a Ti dolaziš k meni!« – A Isus odgovaraći reče mu: »Pusti sada, jer tako nam dolikuje da ispunimo svu pravednost.« – Tada Mu on popusti. 2. I Isus, kada bi kršten, podiže se odmah iz vode, i gle: otvoriše Mu se Nebesa, i Sjajni Oblak stade nad Njim, i iza Oblaka dvanaest Zraka Svetlosti; i odatle u obliku goluba, Duh Božiji silazaše i obasjavaše Ga. I gle, Glas sa Neba progovori: »Ovo je Sin Moj ljubljeni, Koji je po Mojoj Volji; ovoga dana Te rodih.«
3. A Jovan posvedoči za Njega, govoreći: »Ovo je Onaj za Koga rekoh: ‘Koji za mnom dolazi, preda mnom je, jer pre mene beše’. I od Njegove Punine* svi mi primismo, i blagodat za blagodat. Jer Zakon se /Izraelu/ delimično dade preko Mojsija, međutim Blagodat i Istina dolaze /savim narodima/ u obilju preko Isusa Hrista. 4. Boga niko nikada nije video. Jedino rođenima /Duhom/ koji dolaze iz Krila Večnoga Bog je otkriven.«

* Engl.: fulness; grč.: toý plrMmatos.

Pretečina ispovest i svedočanstvo

A ovo je Jovanovo svedočanstvo, kad poslaše Judejci iz Jerusalima sveštenike i levite da Ga zapitaju ‘Ko si ti’? – I on se ne uzdiže, već priznade: »Ja nisam Hristos!« – 5. I upitaše ga: »Što dakle? Jesi li Ilija?« – A on reče: »Nisam.« – »Jesi li Prorok o Kome Mojsije govoraše?« – A on odgovori: »Ne«. – Onda mu rekoše: »Ko si ti? – da možemo dati odgovor onima koji su nas poslali. Šta kažeš za sebe?« – A on reče: »Ja sam glas onoga koji viče u pustinji: ‘Poravnajte put svetog Jednog’, – kao što reče prorok Isaija.« – 6. A poslanici behu od fariseja, i oni ga /još/ upitaše, i rekoše mu: »Zašto onda krštavaš, ako ti nisi Hristos, ni Ilija, ni Prorok o kome Mojsije govoraše?« – 7. Jovan im odgovori, kazujući: »Ja krštavam vodom; ali među vama stoji Jedan Koga vi ne znate. On će vas krstiti vodom i Ognjem. On je Taj koji dolazeći za mnom, preda mnom je, kome ja nisam dostojan da odrešim remen na obući Njegovoj.« – 8. Ovo se dogodi u Betabari, preko Jordana, gde je Jovan krštavao,

Isusovo rodoslovlje

A u to vreme, kad poče, Isus imaše trideset godina, po telu uistinu sin Josipa i Marije; po duhu pak Hristos, Sin Boga, Večnog Oca i Majke, kao što bi moćno objavljeno po Duhu Svetosti. 9. A Josip beše sin Jakovljev i Eliševin, a Marija beše kći Elije (zvanog Joahim) i Ane, koji behu deca Davidova i Bat-Ševina, od Jude i Sele, od Jakova i Leje, od Isaaka i Rebeke, od Avrahama i Sare, od Seta i Maate, od Adama i Eve, koji behu deca Božija.



9. poglavlje

Četiri iskušenja –
Snaga svetih reči i zapisa

1. Tada Duh odvede Isusa u pustinju da ga Đavo kuša. I divlje životinje iz pustinje behu okolo Njega, i počeše Mu se podređivati. I postivši četrdeset dana i četrdeset noći naposletku ogladne. 2. A kada Mu pristupi Kušač, on reče: »Ako si Sin Božiji, zapovedi da kamenje ovo postane hleb, jer je zapisano: ‘Nasitiću te najvrsnijom pšenicom i medom namiriću te iz stene’.« – 3. Ali On odgovori i reče: »Zapisano je: ‘Neće čovek živeti o samom hlebu, već od svake reči koja iziđe iz usta Božijih’.«
4. Onda Đavo postavi pred Njim ženu izuzetne lepote i miline, te tanane dovitljivosti, i uz to britke razboritosti, pa Mu reče: »Uzmi je ako hoćeš, jer ona žudi za tobom, i ti ćeš steći ‘ljubav’ i ‘sreću’ i ‘ugođaj’ za ceo svoj život, i videćeš decu /Svoje/ dece; štaviše nije li zapisano: ‘Nije dobro čoveku da bude sam’.« – 5. A Isus-Marija reče: »Ukloni se od Mene, jer je zapisano: ‘Ne povodi se za lepotom žene; doista, svako telo je kao trava i /kao/ cvet u polju: trava usahnjuje i cvet vene, međutim reč Večnoga svagda ostaje.’ Moje delo je da poučavam i isceljujem decu čovečiju, a onaj koji je rođen od Boga zadržava svoje seme u sebi,«
6. I odvede Ga Đavo u Sveti Grad, i postavi ga na vrh Hrama, pa Mu reče: »Ako si Sin Božiji, baci se dole, jer je zapisano: ‘Anđelima će poveriti staranje o tebi, i na njihovim rukama će te izneti, da gde ne zapneš za kamen nogom svojom’.« – 7. A Isus mu reče: »Još je zapisano: ‘Ne iskušavaj Gospoda, Boga svoga’.«
8. Onda Ga Đavo izvede na vrlo visoku goru usred velike ravnice, a okolo nje ležahu dvanaest gradova sa svojim narodima, pa Mu odatle u tren oka pokaza sva kraljevstva ovoga sveta. Onda Mu Đavu reče: »Tebi ću dati svu ovu vlast i slavu njihovu; jer je meni predana, i ja je dajem kome hoću; naime, zapisano je: »Ti ćeš vladati od mora do mora, i sudićeš svome narodu sa pravednošću a sirotinji sa milosrđem, i okončaće se tlačenje’. Ako se, dakle, pokloniš preda mnom, biće sve Tvoje.« – 9. A Isus-Marija odgovori, i reče mu: »Ukloni se od Mene, Satano; jer je zapisano: ‘Klanjaj se Bogu svome, i Njemu jedino služi’. Bez Božije snage nema okončanja zla.«
10. Tada, svršivši sva kušanja, Đavo Ga ostavi i odstupi /od Njega/ za neko vreme. I gle: anđeli Božiji priđoše i služahu Mu.


Post je objavljen 09.10.2010. u 10:28 sati.