80. poglavlje
Ožalošćenost izdajnika Jude
1. A Juda, koji Ga izdade, kad vide da je On osuđen, pokaja se, pa vrati onih trideset srebrnika prvosveštenicima i starešinama, govoreći: »Ja sagreših što izdadoh krv nedužnu.« – 2. A oni rekoše: »Šta se to nas tiče? To je tvoja briga!« – Tada on baci srebrnike u Hram, i udalji se, pa ode i obesi se. 3. A prvosveštenici uzeše srebrnike, i rekoše: »Nije po Zakonu da se metnu u riznicu /Hrama/, jer su plata za krv.« – 4. I uzeše se dogovarati, i kupiše za njih lončarevu njivu, za groblje strancima. Zbog toga ona njiva bi prozvana Akeldama, što znači ‘krvna njiva’, do ovog dana. 5. Tada se ispuni ono što je rečeno preko Zaharije, proroka koji kaže: »Oni odmeriše trideset srebrnika kao moju cenu. I uzeše trideset srebrnika, vrednost kojom ga proceniše deca Izraela, te ih dadoše za lončarevu njivu, i baciše ih za lončara u Domu Gospodnjem.«
Neodlučni iznova razapinju i sramote Hrista
6. A Isus bejaše rekao Svojim učenicima: »Teško onom čoveku koji primi misterije,* a zatim propadne u greh. 7. Za takve tada nema mesta pokajanju u ovom krugu /vremena/,** kada vide da su iznova razapeli Božanstveni Izdanak Boga i Čoveka, te uzeli Hrista unutar sebe otvoreno da sramote. 8. Takvi su gori od zveri, za koje vi u neupućenosti tvrdite da propadaju, jer u vašim Pisanijama je zapisano: ‘Ono što se dešava zveri – dešava se i ljudskim sinovima. 9. Svi žive od jednog Daha; kako umire jedno – tako umire i drugo; tako da nijedan čovek ne nadmašuje neku zver, jer svi idu na isto mesto: sve dođe iz praha i skupa se vraća u prah’.« – 10. Ovo kaza Isus za one koji ne behu preporođeni, koji ne imaše prihvaćenim Duha Božanske Ljubavi, koji, nekada primivši Svetlost, opet raspinjahu Sina Božijeg, uzevši da Ga otvoreno sramote.
* posvećenje
** u ovom Eonu
81. poglavlje
Pilat saslušava Isusa
1. Potom povedoše Isusa od Kajafe ka sudskoj dvorani, Pontiju Pilatu namesniku. A bilo je jutro, i oni ne uđoše u dvoranu Sudnice, da ne bi postali nečiti; naime da bi mogli održati svetkovinu. 2. Zbog toga Pilat izađe k njima napolje i reče: »Kakvu optužbu iznosite protiv ovog čoveka?« – Oni odgovoriše, i rekoše mu: »Kad On ne bi bio zločinac, ne bismo Ga predali tebi. Mi imamo Zakon i po našem Zakonu On mora umreti, jer On hoće izmeniti običaje i obrede koje nam Mojsije predade; štaviše, On samoga sebe prikazuje kao Sina Božijeg.« – 3. Na to im Pilat reče: »Vi Ga uzmite i sudite Mu prema vašem Zakonu.« Jer on je znao da su mu Ga predali iz zavisti svoje. – 4. Judejci mu na to rekoše: »Nije po našem Zakonu da nekoga ubijemo.«* – Tako se ispuni Isusova reč, koju On kaza, označavajući kakvom smrću će umreti.
5. I optuživahu Ga dalje, govoreći: »Našli smo Ovog kako zavodi naš narod i zabranjuje da se daje danak Kajsaru, govoreći za sebe da je Hristos, Kralj.« – 6. Pilat zatim ponovo uđe u dvoranu Sudnice, pa pozva Isusa i reče Mu: »Jesi li Ti kralj judejski?« – Isus mu odgovori: »Govoriš li to sam od sebe ili ti drugi kazaše za Mene?« – 7. Pilat odgovori: »Zar sam ja Judejac? Tvoj vlastiti narod i prvosveštenici predadoše Te meni; šta si učinio?« – Isus odgovori: »Moje Kraljevstvo nije od ovoga sveta; kad bi Moje Kraljevstvo bilo od ovoga sveta, tada bi se Moji služitelji borili da ne budem predan Judejcima; međutim, sada Moje Kraljevstvo nije odavde.« – 8. Na to Mu Pilat reče: »Ti si kralj onda?« – Isus odgovori: »Ti kažeš da jesam; da, Ja sam Kralj. Za ovaj završetak Ja sam se rodio i za to sam došao na svedočim, da svedočim za Istinu.« – 9. Pilat Mu reče: »Šta je Istina?« – Isus reče: »Istina je iz Neba.« – Pilat reče: »Onda Istina nije na zemlji.« – Isus reče Pilatu: »Veruj da je Istina na zemlji među onima koji je prihvataju i slušaju. Od Istine su oni koji pravedno sude.« – 10. A kada bejaše čuo ovo, /Pilat/ opet iziđe k Judejcima, i reče im: »Ja uopšte ne nalazim krivicu kod Njega.«
I kad Ga optuživahu prvosveštenici i starešine, On im ništa ne odgovori. 11. Tada Mu reče Pilat: »Zar ne čuješ koliko toga svedoče protiv Tebe?« – 12. A On mu ne odgovori ni na jednu reč, – tako se Guverner veoma čudio. I on /– Pilat/ im se opet obrati: »Ja ne nalazim krivicu na Ovom Čoveku.« – 13. A oni navaljivahu još žešće, govoreći: »On buni narod učeći po svoj Judeji, počevši od Galileje pa dovde.« – Kada Pilat ču za Galileju upita da li je ovaj čovek Galilejac. 14. I čim dozna da On pripada području Herodove nadležnosti, posla ga Herodu, koji i sam, u one dane beše u Jerusalimu.
* o praznik
Ispitivanje i izrugivanje Isusa pred Herodom Antipom
15. A kad Herod vide Isusa, veoma se obradova; jer je duže vreme želeo da Ga vidi, pošto je čuo mnoge stvari o Njemu, i nadao se da će videti neko čudo od Njega. 16. Tada Ga ispitivaše mnogim rečima, ali mu On ne odgovori ništa. A prvosveštenici i književnici stajahu i žestoko Ga optuživahu; i mnogo lažnih svedoka usta protiv Njega, i uzeše da Ga optužuju za stvari koje On ne znaše. 17. Onda Ga Herod sa svojim bojovnicima opadaše kao ništariju, i naruga Mu se, pa Mu obuče raskošnu haljinu i posla ga natrag Pilatu. I tog dana sprijateljiše se Pilat i Herod, jer su ranije bili međusobno neprijatelji.
Pilat oslobađa razbojnika Bar-Abu
i predaje Hrista nahuškanoj judejskoj svetini
18. I uđe opet Pilat u sudsku dvoranu, i reče Isusu: »Odakle si Ti? – Međutim Isus mu ne dade odgovora. Tada Mu Pilat reče: »Sa mnom ne govoriš? Ne znaš li da imam vlast da Te raspnem i da imam vlast da Te pustim?« – 19. Isus odgovori: »Ne bi imao nikakve vlasti nada Mnom, da ti nije dano* Odozgo; stoga je veći greh na onome koji me predade tebi.« – 20. A odonda Pilat nastojaše da Ga oslobodi; ali Judejci uzvikivahu, govoreći: »Ako Ovoga pustiš, nizi Kajsarov prijatelj; ko god izdaje samoga sebe za kralja – protivi se Kajsaru.«
21. Onda Pilat sazva prvosveštenike i narodne poglavare. Dok je sedeo na sudačkoj stolici, poruči mu njegova žena,** govoreći: »Nemoj ništa /loše/ da činiš sa Tim Pravednikom, jer sam zbog Njega danas mnogo propatila u snu.« – 22. I reče im Pilat: »Doveli ste mi Ovog Čoveka kao nekog koji zavodi narod, i evo, ja sam Ga pred vama ispitao, i ne nađoh krivicu na Ovome za one stvari koje Ga optužujete. Nikakvu, čak ni Herod /ne nađe krivicu/, zbog čega mu Ga poslah; i, očigledno, ništa što bi zasluživalo pogubljenje ne nađe na Njemu, 23. A u vas je običaj da vam o Pashi pustim na slobodu jednoga. Hoćete li, dakle, da vam oslobodim kralja judejskog?« – 24. Tada opet svi povikaše, govoreći: »Ne Ovoga, nego Bar-Abu!« – A Bar-Aba je bio razbojnik. I zbog bune izazvane u Gradu, i zbog ubistva bi bačen u tamnicu. 25. Pilat zbog toga, želeći da oslobodi Isusa, obrati im se opet: »Kojega od ove dvojice da vam odlobodim: Isusa Bar-Abu ili Isusa koji je nazvan Hristos?« – Oni rekoše: »Bar-Abu!« – 26. Pilat im reče: »Šta pak da uradim sa Isusom koji je nazvan Hristos?« – Svi mu rekoše: »Neka bude raspet!« – 27. A Namesnik reče: »Zbog čega? Kakvo zlo je učinio?« – Ali oni vikahu još više, govoreći: »Raspni Ga! Raspni Ga!« – 28. Pilat na to ponovo iziđe i reče im: »Evo, opet vam Ga izvodim, da znate da ne nalazim krivice na Njemu.« – A oni opet povikaše: »Raspni Ga! Raspni Ga!« – 29. Onda im Pilat reče po treći put: »Zašto? Kakvo zlo je učinio? Ja nisam našao razlog za Njegovo pogubljenje; stoga hoću da Ga izbičujem, pa pustim.« – 30. A oni behu navaljivali s velikom vikom, zahtevajući da On bude raspet. I nađača vika njihova i vika prvosveštenikâ. 31. Kada Pilat vide da ništa ne pomaže, nego da buka biva samo još veća, uze vodu pa opra svoje ruke pred svetinom, rekavši: »Ja sam nedužan od krvi Ovoga Pravednika; vi se pobrinite za ovo!« – 32. Tada uzvrati sav onaj narod, i reče: »Krv Njegova neka bude na nas i na našu decu!« – I Pilat presudi da bude kao što oni zahtevahu. I predade Isusa njima na raspolaganje.«
* U smislu: ‘omogućeno’, ‘dopušteno’.
** U apokrifu Acta Pilati Pilatova žena nosi ime Klaudia Prokula.
82. poglavlje
Rimski vojnici izruguju Isusa i
odvode Ga na stratište
1. Tada im oslobodi Bar-Abu, a kada je Isusa izbičevao predade Ga da bude razapet. Zatim Guvernerovi vojnici odvedoše Isusa u državni dvor i skupiše uz Njega celu četu vojnika. 2. A ovi Ga svukoše i obukoše Mu purpurnu haljinu. I kad su opleli krunu od trnja metnuše Mu je na glavu, i trsku u Njegovu desnu ruku, pa kleknuše pred Njim i narugaše Mu se, govoreći: »Zdravo, kralju judejski!«*
3. Onda Isus iziđe napolje noseći krunu od trnja i purpurnu haljinu. I reče im Pilat: »Evo Čoveka!« – 4. Kada Ga prvosveštenici i /njihovi/ pratioci videše povikaše, govoreći: »Raspni Ga! Raspni Ga« – A Pilat im reče: »Uzmite Ga vi i raspnite, jer ja ne nalazim krivice na Njemu.« – 5. I oni pljuvahu po Njemu, pa uzeše trsku i udarahu Ga po glavi. A kad Mu se narugaše, svukoše haljinu sa Njega, i dadoše Mu Njegovu vlastitu odeždu, i odvedoše Ga da Ga raspnu.
6. I pošto Ga izvedoše, zgrabiše gore nekog Simona, Kirenejca, koji pristizaše iz provincije,** pa metnuše na njega krst da ga nosi za Isusom. A pratilo Ga je veliko mnoštvo naroda i žena, koje i plakahu i naricahu za Njim. 7. A Isus, obazrevši se na njih, reče: »Kćeri Jerusalimske, ne plačite za Mnom, nego plačite za sobom i za decom svojom. Jer, evo, dolaze dani u koje će se govoriti: ‘Blažene su nerotkinje, i utrobe koje ne rodiše, i dojke koje ne dojiše!’ 8. Tada će početi gorama da govore: ‘Padnite na nas!’ – i bregovima: ‘Pokrijte nas! Jer kad ovako rade sa zelenim drvetom, šta će tek biti učinjeno sa suvim’?!«
* Lat.: Ave, rex Judaeorum; parafraza od: Ave, Caesar Imperator!
** u Jerusalim za Pashu
Raspinjanje Isusa –
Judejski sveštenici i starešine se rugaju Raspetome
9. A vodili su i druga dva zločinca da ih pogube sa Njim. I kad dođoše na mesto zvano Kalvarija i Golgota (što će reći: ‘mesto Lobanja’), onde Ga raspeše, a zločince /raspeše/ jednog s desne a drugog s leve strane. 10. A beše treći čas /dana/ kada Ga raspeše. I dadoše Mu da pije sirće pomešano sa žuči. A kad On bejaše okusio ovo, ne htede da pije. I reče Isus: »Aba-Ama, oprosti im, jer ne znaju šta čine.«
11. Tada vojnici, čim razapeše Isusa, uzeše njegovu haljinu i načiniše četiri dela, svakom vojniku po deo, a /uzeše/ i Njegov ogrtač. A ogrtač beše bez šavova, izatkan /tako/ od vrha do dna. Stoga rekoše među sobom: »Da ga ne paramo, nego bacimo za njega kocke, kome će pripasti. 12. Da bi bilo ispunjeno Pisanije, koje kaže: »Razdeliše moju odeždu među sobom, a za moj ogrtač baciše kocku.« Vojnici, dakle, ovo učiniše. I posedaše onde stražareći uz Njega. 13. A nad njim je bio i natpis na grčkom, i latinskim, i jevrejskim slovima: »Ovo je kralj judejski.«* 14. Ovaj natpis pak pročitaše mnogi od Judejaca, jer mesto gde je Isus raspet beše blizu Grada, a ovo bi zapisano na jevrejskom, i grčkom, i latinskom. Tada judejski prvosveštenici rekoše Pilatu: »Nemoj pisati: ‘Kralj judejski’, nego da je On rekao: ‘Ja sam kralj judejski’.« – Pilat uzvrati: »Što sam napisao – napisao sam.«
15. A jedan od zločinaca koji beše obešen rugaše Mu se, govoreći: »Ako si Ti Hristos, izbavi samoga Sebe i nas!« – A onaj drugi odgovarajući prekori ga, rekavši: »Zar se ti ne bojiš Boga, videvši da si i sam osuđen? A mi smo s pravom osuđeni, jer primismo zasluženu platu za svoja dela; ovaj pak nije učinio ništa krivo.« – 16. A Isus mu reče: »Uistinu ti kažem: danas ćeš biti sa Mnom u Raju.«
17. A oni koji tu prolažahu grdihu Ga, vrteći svojim glavama i govoreći: »Ti što htede razoriti Hram i podići ga za tri dana, izbavi samoga Sebe; ako si Ti Sin Božiji, siđi s krsta!« – 18. Isto tako su Mu se rugali i prvosveštenici, zajedno s književnicima i starešinama, govoreći: »On sačuva jedno jagnje,– samoga Sebe ne može da izbavi. Ako je kralj Izraelov, neka sad siđe sa krsta pa ćemo Mu poverovati. Uzdao se u Boga, neka Ga On spasi sada, ako Ga miluje, jer reče: »Ja sam Sin Božiji’.« – 19. Lihvari i trgovci stokom i pticama takođe prosipahu slično kroz svoje sube, govoreći: »Ti što izjuri iz Hrama trgovce volovima, i ovcama, i golubovima, sam pak postade jedna žrtvovana ovca.«
20. A od šestoga časa do devetoga časa /dana/ bi tama po svoj zemlji, pa neki koji stajahu unaokolo, zapališe svoje baklje; jer tama bi vrlo velika. A oko šestoga časa povika Isus gromkim glasom: »Eli, Eli, lame sabahthani?« (što će reći: »Bože Moj, Bože Moj, zašto Si Me ostavio?«) 21. Neki od onih koji su stajali o onde, kad to čuše, rekoše: »Ovaj doziva Iliju!«** – Drugi rekoše: »On doziva Sunce!«*** – Ostali rekoše: »Deder, ostanimo da vidimo hoće li doći Ilija da Ga izbavi.«
22. A kod Isusova krsta stajahu Njegova majka, i sestra Njegove majke – Marija, žena Kleopina, i Marija Magdalena. 23. Kad Isus opazi onamo Svoju majku i kraj nje učenika koga je voleo, reče majci Svojoj: »Ženo, evo ti sina!« – A onome učeniku reče: »Evo ti majke!« – I od onoga časa uze je učenik u svoj dom.
24. Posle toga, znajući da je sve sada izvršeno, da bi se Pisanije ispunilo, izusti: »Žedan sam!« I iz jednog suda napuniše sunđer sa sirćem, i natakoše ga na isopovu stabljiku, pa prinesoše Njegovim usnama. 25. Tada Isus povika veoma glasno, rekavši: »Aba-Ama, u Tvoje ruke predajem Svoj duh!« 26. Kada je, dakle, Isus primio sirće, uzviknu glasno: »Svršeno je!« I prikloni Svoju glavu, te predade duh/dušu. A bi deveti čas /dana/. 27. I gle: bi velika grmljavina i sevanje, i razdeli se zid Svetoga Mesta o kojem visiše zastor, stropošta se i puče prepolovljen. I zemlja se zatrese, a i stene pukoše. 28. A kada kenturion i oni koji s njim čuvahu Isusa, videše zemljotres i ovo što se dogodilo, veoma uplašeni, rekoše: »Ovaj doista beše Sin Božiji!« – 29. A behu onde mnoge žene, koje su Ga pratile od Galileje, služeći Mu, a među njima beše Marija – majka Jakovljeva i Josijina, i majka Zevedejeve dece, i one jadikovahu, govoreći: »Svetlost Sveta se sakri od naših očiju, Gospod naše Ljubavi je raspet!«
* Grč. ort.: źĹĿ µĂÄą˝ ż ˛±Ăą»µĹ ÄÉ˝ ™żĹ´±ąÉ˝;
lat.: Hic est rex Iudaeorum;
hebr.: ÖÔ ÔŐĐ ŢÜÚ ÔŮÔŐÓŮÝ
** Ilijino ime u hebrejskom glasi 'Elijjahu.
*** Grč.: ho hlios = 'sunce'.
Zauzimanje za skidanje Isusovog tela sa krsta
30. Onda Judejci, jer je bila pretsprema, da tela ne bi na sabat ostala na krstu, pošto ovaj beše pashalni sabat, zamoliše Pilata da se ovima prebiju goleni, te da mogu biti odneti. 31. Onda dođoše vojnici i prebiše goleni obojici koji behu raspeti sa Njim. A kada dođoše do Isusa i videše da je već umro, ne prebiše Njegove goleni, nego Mu jedan od vojnika** probode kopljem srce, i odmah poteče krv i voda. 32. I onaj** koji to vide posvedoči, i istinit je njegov izveštaj, i on zna da istinu govori, da i vi verujete. Naime, ovo se dogodilo da se ispune Pisanija: »Nijedna njegova kost neće biti slomljena«, i još jedno: »U sredini sedmice Mesija će biti smaknut.«
* Po kasnijim apokrifima njegovo ime navodno glasi Longinus ili Petronius.
** Misli se na ljubljenog učenika Jovana (82:23), jednog od dvanaestorice svetih svedoka (96:26).
83. poglavlje
Isusova sahrana
1. A kada nasta veče, Josip iz Arimateje, čestit savetnik,* koji takođe čekaše Kraljevstvo Božije, dođe i odvažno uđe Pilatu, pa izmoli Isusovo telo. (On beše dobar i pravedan čovek, i ne saglasi se sa Skupštinom i njihovim postupkom.) 2. A Pilat se začudi da je On već mrtav, i pozvavši kenturiona upita ga da li je On davno mrtav. A kad dozna to od kenturiona, prepusti telo Josipu. On tako dođe, i uze Isusovo telo. 3. Utom stiže i Nikodim, koji najpre dođe Isusu noću, te donese pomešane smirne i aloja, oko nekih sto mera. Tada uzeše Isusovo telo i zaviše Ga u laneni prekrivač s mirisima, kao što Judejci obično sahranjuju. 4. A kod mesta gde On bi raspet, beše jedan vrt, a u vrtu nov grob, u kom još niko nije bio položen. Tu, dakle, položiše Isusa; a beše oko početka druge straže** kad oni sahraniše Njega, zbog judejskog dana pretspreme, jer grob bi blizu. 5. A Marija Magdalena, i druga Marija, i Marija majka Josijina gledahu gde On bi položen. 6. A i žene, koje su došle sa Njim iz Galileje, prateći Ga, nosiše svetiljke u svojim rukama i razgledahu Grob, i kako je Njegovo telo položeno, te jadikovahu nad Njim. 7. Pa se vratiše, i mirovaše, budući da je veliki dan;*** a po taj dan kupiše i pripremiše mirise i pomasti, i sačekaše svršetak sabata.****
* član Velike skupštine – Sanhedrina
** Jevreji su, po uzoru na Rimljane, noć delili na četiri noćne straže (vigiliae): od 21 do 24 časa trajala je druga straža.
*** godišni sabat – Pasha
**** svršetak sedmičnog sabata – subote
Utvrđivanje Groba stražom
8. A sutradan skupiše se prvosveštenici i fariseji kod Pilata, govoreći: »Gospodaru, setismo se da Ona Varalica, dok je još bio živ, reče: ‘Posle tri dana opet ću ustati’. 9. Naredi stoga da se osigura grob dok treći dan ne mine, da ne dođu Njegovi učenici noću i ne ukradu Ga, a narodu reknu: ‘Ustao je iz mrtvih’; tako će potonja poslednja prevara biti gora od prve.« – 10. Pilat im reče: »Evo vam straže, idite, i osigurajte ga kako znate.« – Tako oni odoše i osiguraše grob; zapečatiše kamen i postaviše stražu, dok ne prođe treći dan.
84. poglavlje
Isusovo vaskrsenje
1. A pošto se okonča sabat i otpoče razdanjivanje, u prvi dan sedmice, pođe Marija Magdalena Grobu, noseći mirise koje je spremila; a behu tu i druge žene sa njom. 2. I dok su išle, govorahu među sobom; »Ko će nam odvaliti kamen sa ulaza u grob?« – Jer on beše golem. A kada stigoše onamo i osmotriše, videše da je kamen odvaljen /od groba/. 3. Jer gle: zemljotres bi veliki, i anđeo Gospodnji siđe s Neba, odgurnu kamen s ulaza, pa sede na njega. Lice njegovo bi slično munji a odežda bela kao sneg. A od straha pred njim uzdrhtaše stražari i popadoše kao mrtvi. 4. A anđeo uzvrati i reče ženama: »Ne bojte se! Znam naime da tražite Isusa, Koji bi raspet. On nije ovde; jer je ustao, kao što reče. 5. Dođite, osmotrite mesto gde Gospod ležaše! I idite brzo pa javite Njegovim učenicima da je ustao iz mrtvih. I evo, On ide pred vama u Galileju; tamo ćete Ga videti; eto, kazah vam.«
Petar i Jovan obilaze grob Vaskrslog Gospoda
6. I one uđoše unutra i ne nađoše Isusovo telo. Tada ona / – Marija Magdalena/ otrča i dođe Simonu Petru i drugom učeniku koga je Isus voleo, i reče im: »Oni uzeše Gospoda iz groba, i ne znamo gde su Ga položili.« – 7. I ovi potrčaše, i stigoše do Groba, i ulazeći unutra opaziše položene lanene prekrivače, a ubrus koji je bio oko Njegove glave ne ležaše sa lanenim prekrivačem, nego je bio posebno savijen na jednome mestu. 8. I dogodi se dok oni behu poprilično zbunjeni, gle, dva anđela u blistavo belim haljinama stadoše pred njima, i rekoše im: »Što tražite Živoga među mrtvima? On nije ovde: ustao je /iz mrtvih/, i evo, On ide pred vama u Galileju; tamo ćete Ga videti. 9. Zar se ne sećate kako vam reče dok je bio još u Galileji, da će Sin Čovečiji biti raspet, i da će opet ustati nakon trećeg a dana?! – I oni se setiše Njegovih reči. I izađoše brzo i pobegoše od Groba, i uzdrhtaše od zapanjenosti, i behu uplašeni.
10. A u to vreme od zemljotresa se otvoriše grobovi; i ustadoše mnogi od svetih koji usnuše, i izađoše iz grobova nakon Njegovoga Vaskrsenja, pa uđoše u Grad i pokazaše se pred mnogima.
Vaskrsli se ukazuje Mariji Magdaleni
11. Marija je pak plačući stajala napolju kod Groba; i kako plakaše, ona se opet sagnu i pogleda unutar Groba, pa vide dva anđela u belim haljinama, jednog kod Njegove glave a drugog kraj nogu, onde gde bejaše položeno Isusovo telo. I ovi joj rekoše: »Ženo, što plačeš?« – 12. Ona im reče: »Zato što ukloniše moga Gospoda, i ne znam gde su Ga položili.« – A kada je ovo rekla, obazre se natrag i opazi Isusa gde stoji, a ne znaše da je ono Isus. 13. Isus joj reče: »Ženo, što plačeš? Koga tražiš?« Misleći da je to vrtlar,* ona Mu reče: Gospodine, ako si Ga ti odneo odavde, reci mi gde si Ga položio, pa ću Ga ja uzeti.« – Isus joj reče: »Marija!« – Ona se osvrnu i reče Mu: »Raboni! (što će reći: ‘Majstore!’). – 14. Isus joj reče: »Ne dotiči Me, jer još se nisam uspeo Svome Jedinome Ocu i Majci; nego idi Mojoj braći, i reci im: ‘Ja uzlazim Svome Roditelju i vašem Roditelju, Svome Bogu i vašemu Bogu’.«
15. I Marija Magdalena dođe i ispriča učenicima da je videla Gospoda i da joj je ovo rekao, te zapovedio da obznani Njegovo vaskrsenje iz mrtvih.
* vrtlar vrta u kome je Isus sahranjen (v.: 83:4)
85. poglavlje
Vaskrsli se javlja dvojici učenika upućenih u Emaus
1. I gle: istoga dana dvojica od /ovih/ učenika iđahu u selo zvano Emaus, koje je od Jerusalima udaljeno oko šezdeset stadija. 2. I dogodi se da dok su oni razgovarali i razmatrali, sam Isus se približi i iđaše s njima. Ali njihovim očima bejaše uskraćeno da Ga mogu prepoznati. 3. I On im reče: »Kakvi su to razgovori što ih vodite jedan sa drugim, dok hodate i žalostite se?« – 4. A jedan od njih, koji se zvaše Kleopa, odgovori, rekavši Mu: »Jesi li Ti samo stranac u Jerusalimu, pa neznaš šta se Njemu dogodi ovih dana?« – A On im reče: »Šta to?« – 5. A oni mu ispričaše za Isusa iz Nazareta koji je bio jedan prorok silan na delu i u reči pred Bogom i celim narodom; i kako su Ga prvosveštenici i naše vlasti* predali da bude osuđen na smrt, te Ga raspeli. »A mi smo se nadali da je On taj koji će izbaviti Izraela; i pri svem tom, treći je dan kako se to dogodilo. 6. Uz to, zaprepastiše nas i neke žene iz naše pratnje koje jutros behu na grobu; i kada ne nađoše Njegovo telo, dođoše rekavši uz to da su videle anđele, koje su im saopštili da je On živ. 7. A neki od onih koji behu sa nama odoše do groba i nađoše to baš onako kako su žene kazale; ali, Njega ne videše.« – 8. Tada im On reče: »O nerazumni i troma srca da poverujete u sve što su Proroci govorili! Nije li trebalo da Hrist pretrpi to i da uđe u Svoju Slavu?« – 9. I počevši od ‘Mojsija’ i svih ‘Proroka’, On im razjasni šta se na Njega odnosilo u svim Pisanijama.
* Misli se na članove Velike (versko-stranačke) Skuštine jevrejskih plemena i rodova
Prepoznat pri lomljenju hleba
10. I približiše se selu u koje iđahu; a On činjaše se kao da hoće da ide dalje. Ali oni Ga zadržaše, govoreći: »Ostani s nama, jer je večer, i dan je već izmakao.« – I On uđe da ostane sa njima. 11. A ovo se dogodi dok seđaše sa njima za stolom: On uze hleb i rod čokota, pa oda zahvalnost, i izlomi, i davaše im. I otvoriše se njihove oči, i prepoznaše Ga; i On izmače njihovim pogledima. 12. I rekoše jedan drugome: »Nisu li naša srca gorela u nama dok nam je usput govorio i dok nam je razložio Pisanija?« – I ustadoše istoga časa i vratiše se u Jerusalim, te nađoše okupljenu Dvanaestoricu, i one koji behu sa njima,* govoreći: »Gospod je stvarno ustao i ukazao se Simonu.« 13. I oni ispričaše šta je bilo na putu i kako su Ga prepoznali u lomljenju hleba.
* pratioce, drugove
Sveštnstvo nastoji sakriti Isusovo Vaskrsenje
14. I dok oni bejahu išli prema Emausu, neki od straže dođoše u Grad i iznesoše Kajafi što se dogodilo. 15. I sastaše se sa starešinama, pa se savetovahu, i rekoše: »Evo, dok vojnici spavaše, dođoše neki Njegovi učenici i odnesoše Njegovo telo; a nije li Josip iz Arimateje jedan od Njegovih učenika? 16. Zbog toga on iskaše Njegovo telo od Pilata, da bi ga mogao sahraniti u svome vrtu i u vlastitoj grobnici. Hajde stoga da damo novac vojnicima, govoreći im da kažu: ‘Njegovi učenici dođoše noću i ukradoše Ga dok spavasmo’. A ako ovo dospe do ušiju Guvernerovih, mi ćemo ga ubediti i vas zaštititi.«
86. poglavlje
Vaskrsli zaustavlja krvne prinose u Hramu
1. Istoga dana, u vreme žrtvovanja u Hramu, pojavi se među trgovcima stokom i pticama Jedan odeven u belu odeždu blistav kao svetlost, a u Svojoj ruci držaše bič od sedam konopa. 2. I pred Njegovim pogledom oni koji prodavahu i kupovahu razbežaše se užasnuti, a neki od njih popadoše poput mrtvih, jer se setiše kako ih je pre Svoje smrti, na isti način, Isus izgnao sa dvorišta Hrama. 3. A neki izjaviše da su videli nekakvu sablast; a drugi da su videli Onoga koji bi raspet, i da je On ustao iz mrtvih. 4. I onoga dana zaustaviše se žrtvovanja u Hramu, jer svi behu u strahu, i niko ne mogaše da prodaje i kupuje. Stoga radije pustiše svoje zatočenike da odu slobodni. 5. A sveštenici i starešine donesoše odluku da bude proneseno da behu pijani oni koji ovo videše, i da ništa ne doživeše. Međutim mnogi potvrdiše da su Ga opazili svojim vlastitim očima, i osetili po svojim leđima Njegov bič, i behu nemoćni da se odupru; naime kad neki od smelijih među njima ispružiše svoje ruke, ne mogahu uhvatiti onu oriliku koju su opazili, niti da ščepaju bič kojim ih je šibao. 6. I od onoga dana oni verovahu u Isusa, da je poslat od Boga, da izbavi ugnjetene i da oslobodi one koji behu svezani. I odvratiše se sa svojih puteva, i ne grešiše dalje. 7. A i drugima se javi sa ljubavlju i milosrđem, i isceli ih Svojim dodirom, i izbavi ih iz ruku progonitelja. I mnoge slične stvari behu javljene o Njemu, i mnogi rekoše: »Uistinu, Kraljevstvo je došlo.«
8. A neki od onih koji su usnuli i podigli se, kad Isus ustade iz mrtvih ukazaše se, i behu viđeni od mnogih u Svetome Gradu; i veliki strah obuze nevaljale, a Svetlost i Radost pojaviše se u pravedna srca.
87. poglavlje
Vaskrsli se javlja okupljenom Bratstvu
1. Onoga pak istoga dana uveče, prvoga dana sedmice, dok su bila zatvorena vratâ gde se učenici okupiše, zbog straha od Judejaca, dođe Isus i stade na sredinu, pa im reče: »Mir vama!« – Međutim, oni se prestraviše i pomisliše da su videli nekog duha. 2. A On im reče: »Vidite, to sam Ja, sličnog kakvog ste gledali nekada. Jedan duh može učiniti da se prikaže ‘u mesu i kostima’, kao što vidite da ih Ja imam. Evo Mojih ruku i nogu; dotaknite ih i vidite.« – 3. A kad On tako reče, pokaza im Svoje ruke i Svoje srce. Nato se učenici obradovaše, čim sagledaše svoga Gospoda.
4. A Toma, zvani Didim, jedan od učenika, reče im: »Ako ne vidim na Njegovim rukama tragove od klinova, i ne metnem svoju ruku na Njegovo srce, – neću poverovati!« – Tada On reče Tomi: »Evo Mojih ruku, Moga srca, i Mojih nogu; pruži ovamo svoje ruke, i ne budi neveran – nego verujući.« – 5. A Toma odgovori i reče Mu: »Gospod moj i Bog moj!« – A Isus mu reče: »Tomo, poverovao si, jer si Me video; blaženi su koji ne videše – a ipak poverovaše.«
Podsećanje na čist prinos
6. Tada im Isus opet reče: »Mir vama! Kao što je Aba-Ama poslao Mene, isto tako i Ja vas šaljem.« – A kada je kazao ovo dahnu prema njima, pa im /još/ reče: »Primite Duha Svetoga; propovedajte Evanđelje i objavite svim narodima vaskrsenje Sina Čovečijeg. 7. Poučavajte Svetome Zakonu Ljubavi koji vam predadoh. I koji napuste svoje grehove, – oni im se opraštaju, a koji ostanu u svojim gresima, – zadržaće ih. 8. Krštavajte one koji veruju i kaju se, blagosiljajte ih i pomazujte; i prinosite čistu žrtvu od plodova zemlje, koju vam odredih za sećanje na Mene. 9. Eto, Ja dadoh Svoje telo i Svoju krv da budu prineseni na krstu, radi otkupljenja sveta od greha protiv Ljubavi, i od krvnih žrtvi, i od gozbi prošlosti. 10. A vi treba da prinosite hleb Života, i vino Spasenja, nakon čiste žrtve sa tamjanom, kao što je zapisano za Mene; i treba da jedete i pijete od toga za sećanje, da sam Ja izbavio sve koji veruju u Mene od starih robovanja vaših predaka. 11. Jer oni učiniše bogom svoj trbuh, žrtvujući svome bogu nedužna stvorenja zemlje umesto putenu prirodu u sebi. 12. I jedoše njihovo meso i piše njihovu krv na svoju vlastitu propast, upropastiše svoja tela i skratiše svoje dane /na zemlji/, baš kao neznabošci koji ne upoznaše Istinu, ili koji upoznavši je, izvrnuše je u laž.«
Upućivanje četverostruke Dvanaestorice u svet
13. »Kao što Ja šaljem vas, tako i vi šaljite druge, da čine ove stvari u Moje Ime.« – I On položi Svoje ruke na njih. 14. Na isti način kao Apostoli, tako behu određeni i Proroci, i Evangelisti, i Pastiri, sveto Sveštenstvo; a zatim On položi Svoju ruku na one koje izabrahu za đakone, pojedinačno na svakog iz četverostruke Dvanaestorice. 15. A ovi su za upravljanje i vođenje Univerzalne Crkve, da bi svi mogli da budu usavršeni na svome mestu u Jedinstvu Hristovog Tela.
88. poglavlje
Novo obraćanje učenicima sabranim u Gospodnji dan
1. I posle sedam dana opet behu Njehovi učenici u onoj Gornjoj odaji; vrata su bila zatvorena; Isus dođe, i stade usred njih, pa reče: »Mir vama!« – I On im bi znan po svetom spomenu.* 2. I On im reče: »Volite jedan drugoga i /volite/ sva Božija stvorenja. Još vam kažem: Nisu svi ljudi koji su u ljudskom liku. Jesu li po Božijoj slici ljudi ili žene čiji putevi su putevi nasilja, tlačenja i nepravde, koji više vole laž nego istinu? 3. Uistinu nisu, sve dok se ponovo ne rode i ne prime Duha Ljubavi i Premudrosti u svoja srca. Samo onda su sinovi i kćeri Izraela, a bivajući od Izraela – deca Božija su. I zbog ovoga Ja dođoh na ovaj svet, i zbog toga sam postradao u rukama grešnikâ. 4. Ovo su reči koje vam kazah, dok sam još bio s vama, da sve treba biti ispunjeno što je za Mene zapisano u ‘Mojsijevom Zakonu’, i u ‘Prorocima’, i u ‘Psalmima’.«** – I /još im/ reče Isus: »Stajao sam usred sveta, i u mesu sam viđen i slušan; i nađoh sve ljude prezasićene sopstvenim požudama i opijene sopstvenim ludostima, i nijednog ne nađoh da gladuje i žudi za Premudrošću koja je od Boga. I duša Mi tugova nad sinovima i kćerima ljudskim, jer oni su slepi u srcima svojim, i njihove duše su gluve, te ne čuju Moj glas.« – 6. Tada je otvorio um njihov da mogu shvatiti Pisanija. I reče im: »Tako je zapisano i tako je valjalo Hristu da postrada i da ustane iz mrtvih trećega dana, i da pokajanje i oproštaj grehova budu propovedani u Moje Ime među svim narodima, počevši od Jerusalima. I vi ste svedoci ovome. 7. I evo, poslaću vam Obećano od Svoga Roditelja, od Svoga Oca jednog sa Mojom Majkom, Koga niste videli na zemlji.*** Jer iz Istine vam kažem: kao što čitav svet beše upropašćen preko greha i taštine Žene, tako će biti spašen bezazlenošću i istinom Žene, i preko vas će biti spašen. 8. Radujte se stoga i budite veseli, jer ste blagosloveniji od svih /drugih/ koji su na zemlji, jer ste dvanaest hiljada Mojih koji će spasti čitav svet.«
* Odnosno: prepoznali su Ga setivši se svete večere.
** Zakon (Thorah – hfrOT), Proroci (Nebiim – {yi)yIbşn) i Psalmi (Tehilim – {yiLIh:T) čine stožer Pisanija među Jevrejima nazvan Thanakh (\nt).
*** Koji se nije utelovio na Zemlju
Gospod Svetlosti je pobedio knezove Tame
9, »Još vam kažem: kada Veliki Tiranin i svih njegovih Sedam Tiranina zapodenuše uzaludnu borbu protiv Svetlosti, ne znađahu s Kime ili protiv Čega se bore. 10. Jer oni ništa ne videše iznad blistave Svetlosti, i dok se borahu trošili su svoju snagu jedan protiv drugog, i tako to beše. 11. Zato im uzeh četvrtinu njihove snage tako da ne mogu imati toliku silu, i da ne nađačaju sa svojim zlim delima. 12. Jer preko involucije i evolucije biće ostvareno spasenje celog sveta: preko silaženja Duha u materiju, i preko uzdizanja materije u Duh, kroz Vekove.«
89. poglavlje
Isusovo javljanje uz Genisaretsko jezero
1. Nakon ovoga Isus opet pokaza Sebe učenicima na moru kod Tiberija; a ovako se On pokaza: Onamo behu zajedno Simon, Petar, i Toma zvani Didim, i Natanael iz Kane u Galileji, i Jakov /Zevedejev/ i Jovan, i druga dvojica od Njegovih učenika. 2. A Petar im reče: »Idem u ribolov.« – Oni mu rekoše: »Idemo i mi sa tobom.« – Iziđoše i uđoše odmah u lađu, i te noći ne uhvatiše ništa. A kada već bi jutro, stajao je Isus na obali; međutim učenici ne znadoše da je to Isus. 3. Tada im Isus reče: »Deco, imate li štogod jesti?« – Oni Mu odgovoriše: »Ne, gospodine, nemamo dovoljno za sve; ništa, samo mali hleb, nešto ulja i nekoliko sušenih plodova.« – A On im reče: »To je dovoljno; dođite i jedite!« – 4. I On ih blagoslovi, a oni jedoše i nasitiše se; i bi tu i jedan vrč sa vodom, a On ga isto tako blagoslovi, i gle: on postade rodom čokota. 5. I oni se začudiše, pa rekoše: »To je Gospod!« – I nijedan od učenika Ga ne upita: ‘Ko si Ti?’, znajući da je to Gospod. 6. Ovo je već šesti put da se Isus pokazao Svojim učenicima, nakon što je ustao iz mrtvih.
Petar potvrđuje svoju ljubav za Gospoda
Kada su pak obedovali, Isus reče Petru: »Sine Jonin, voliš li Me više od ovih?« – Ovaj Mu reče: »Da, Gospode, Ti znaš da Te volim!« – On mu reče: »Napasaj jaganjce Moje!« – On mu reče opet, po drugi put: »Petre, sine Jonin, voliš li Me?« – Ovaj mu reče: »Da, Gospode, Ti znaš da Te volim!« – On mu reče: »Napasaj ovce Moje!« – 7. Reče mu po treći put: »Petre, sine Jonin, voliš li Me?« – Petar se ražalosti što mu po treći put reče ‘Voliš li Me?’ I kaza Mu: »Gospode, ti znaš sve; Ti znaš da Te volim!« – 8. Isus mu reče: »Napasaj stado Moje! Uistinu, uistinu ti kažem: ti si stena /izvađena/ iz Stene, i na toj Steni sazidaću Crkvu Svoju; i Ja ću tebe podići iznad Moje Dvanaestorice da budeš Moj zastupnik* na zemlji kao središte jedinstva Dvanaestorice, a drugi će biti pozvan i izabran da zauzme tvoje mesto među Dvanaestoricom, a ti ćeš biti služitelj služiteljima, i napasaćeš Moje ovnove, Moje ovce, i Moje jaganjce. 9. I ustaće još jedan,** i on će poučavati mnogim stvarima kojima sam vas Ja već učio, i pronosiće Evanđelje među neznabošcima sa velikom revnošću. Ključeve Kraljevstva pak daću onima koji te prate u Mome Duhu i slušaju Moj Zakon. 10. I opet ti kažem: kad si bio mlad, opasivao si se sam i išao si kuda si hteo; ali kad ostariš, razmaknućeš svoje ruke, pa će te Drugi opasati i nositi te onde gde ti nećeš.« – Ovo reče nagoveštavajući kakvom će on smrću proslaviti Boga.
* Engl.: viceregent
** Svakako se misli na Savla (grč.: SáÔl-os – Saŕloj; hebr.: Š’aul – lU)f$) iz Tarsa (TarsŇj) Kilikijskog (Kilik…a), apostola Pavla (lat.: Paulus, grč.: Paýlos – Paŕloj;), čije su poslanice, možda ne u toj meri kao novozavetni evanđelski tekstovi, takođe pretrpele redaktorske zahvate
Ukaz za voljenog učenika
11. I kada mu ovo kaza, reče mu: »Sledi Me!« – Tada Petar, obazrevši se vide kako za njima ide učenik koga je Isus voleo. Videvši ovoga Petar reče Isusu: »Gospode, a šta ovaj treba da čini?« – Isus mu reče: »Ako Ja hoću da on ostane dok ne Dođem, šta je tebi do toga? Ti Me sledi!« – 12. Zato se pronese ovaj iskaz među braćom, da onaj učenik neće umreti; ali, Isus mu nije rekao ‘On neće umreti’, nego ‘Ako Ja hoću da on ostane dok ne Dođem, šta je tebi do toga’?
90. poglavlje
Etapno uvođenje u Puninu Istine
1. Dvanaestorica opet behu okupljeni u krugu palminih stabala,* i jedan od njih, Toma, reče ostalima: »Šta je istina? jer: iste stvari različito izgledaju različitim dušama, pa čak istim dušama u različitim vremenima. Šta je, dakle istina? – 2. I dok su oni razgovarali, pojavi se /vaskrsli/ Isus usred njih, pa reče: »Istina, jedna i apsolutna, samo je u Bogu; jer niko, niti jedno ljudsko telo ne poznaje ono što je znano samo Bogu, Koji je Sve u Svemu. Ljudima se istina otkriva prema njihovoj sposobnosti da je razumeju i prihvate. 3. Ova Jedna Istina ima mnogo strana, i jedan vidi samo jednu stranu, drugi vidi drugu, a neki vide više od drugih, onako kako im je dano. 4. Pogledajte ovaj kristal: kako se jedna njegova svetlost pokazuje u dvanaest ploha, čak više u četiri puta dvanaest /ploha/, i svaka ploha odražava jedan zrak svetlosti, pa jedan opaža jednu plohu, a drugi drugu; međutim, to je jedan kristal i jedna svetlost koja sija u svima. 5. Opet gledajte: kad se neko uspinje jednim brdom i osvaja neku uzvišicu, on kaže: ‘Ono je vrh brda, hajdemo ga dosegnuti!’ A kada su dosegli onu uzvišicu, gle, oni opažaju drugu višu, sve dok ne stignu do uzvišice sa koje neki drugi vrh ne može biti viđen, ako ga tako budu mogli dostići. 6. Tako je i sa istinom. Ja sam Istina, i Put, i Život, i dadoh vam Istinu koju primih Odozgo. I ono što je viđeno i primljeno kod jednog, nije viđeno i primljeno kod drugog. Ono što nekome izgleda istinito, drugima ne izgleda istinito. Oni koji su u dolini, ne vide kao oni koji su na vrhu brda. 7. Za svakoga pak Istina je ono kako je tu um vidi i za to vreme sve dok jedna viša Istina ne bude objavljena ovome; i duši koja prihvata višnju Svetlost, biće dano više Svetlosti. Stoga ne osuđujte druge, da ne budete osuđeni. 8. Kako se pridržavate Svetog Zakona Ljubavi, koji vam Ja dadoh, tako će vam Istina biti sve više i više otkrivena, i Duh Istine koji dolazi Odozgo odvešće vas, premda kroz mnoga zastranjivanja, u svu Istinu, baš kao što je Ognjeni Oblak vodio decu Izraela kroz pustoš. 9. Budite verni Svetlosti koju imate, dok vam se ne podari viša Svetlost. Tražite više Svetlosti, i imaćete Izobilje; ne smirite se dok je ne nađete. 10. Bog vam daje svu Istinu, kao lestve s mnogo prečaga, radi spasenja i upotpunjavanja duše; i istinu koju vidite danas, vi ćete ostaviti radi sutrašnje više istine. Pribijajte se Savršenstvu. 11. Oni koji drže Sveti Zakon koji sam Ja dao, spasiće svoje duše, ma kako različito vide istinitosti koje sam dao.«
12. »Mnogi će mi reći: ‘Gospode, Gospode, goreli smo za Tvoju Istinu!’ – Međutim Ja ću im reći: ‘Ne, da bi je drugi videli kao što je vi vidite, i nikakve druge istine pored /vaše istine/.’ Vera bez milosrđa – mrtva je. Ljubav je ispunjavanje Zakona. 13. Kako će vera koju prihvataju koristiti ako sprovode nepravednosti? Oni koji ljubavi imaju – sve imaju, i bez ljubavi ništa nije vredno. Neka svako drži ono što vidi da je istina u ljubavi, znajući da gde ljubavi nema, istina je mrtvo slovo i ništa ne koristi. 14. Ostaju Dobrota, i Istina, i Lepota, ali najveća od njih je Dobrota. Ako neki mrze svoje bližnje, i srca su im otvrdnula za stvorenja iz Božijih ruku, kako mogu videti Istinu za spasenje, budući da su njihovi oči zaslepljene a njihova srca otvrdnula za Božija stvorenja? 15. Kako sam primio Istinu, tako sam vam je predao. Neka je svako primi prema svojoj prosvetljenosti i moći razumevanja, i ne progonite one koji je primaju prema drugačijem tumačenju. 16. Jer: Istina je Moć Božija, i ona će na kraju, preovladati nad svim zabludama. A Sveti Zakon koji sam Ja dao za sve je jasan, i pravedan, i dobar. Neka ga svi održavaju radi spasenja svojih duša.«
* kod Tiberija
91. poglavlje
POREDAK BRATSTVA
U IZRASTAJUĆEM ZEMALJSKOM KRALJEVSTVU MIRA
(Prvi deo)
Ljubav je osnova poretka
1. Pošto je Isus ustao iz mrtvih, u ono vreme On ostade devedeset dana sa Marijom, majkom Svojom, i Marijom Magdalenom, koja pomaza telo Njegovo, i Marijom Kleopinom, i s Dvanaestoricom, i s njihovim pratiocima, učeći ih i odgovarajući na pitanja koja se tiču Kraljevstva Božijeg.
2. A pošto sedoše za stolom, kad bi veče, upita Ga Marija Magdalena, govoreći: »Majstore, hoćeš li nam sada obznaniti Red u Kraljevstvu?« – 3. A Isus odgovori, i reče: »Uistinu ti kažem, o Marija, i svakom od Svojih učenika: Kraljevstvo Nebesko je unutar vas. Ali dolazi vreme kada će ono što je unutarnje biti učinjeno vidljivim u spoljašnjem, radi spasenja sveta. 4. Red je uistinu dobar i neophodan, međutim Ljubav je iznad svih stvari. Volite jedni druge i /volite/ sva Božija stvorenja, i po tome će svi ljudi znati da ste Moji učenici.«
Posvećenje odojčadi
5. I upita Ga jedan govoreći: »Majstore, hoćeš li da deca budu primljena u Zajednicu uz obrezivanje, kao što je Mojsije zapovedio?« – A Isus odgovori: »Za one koji su u Hristu nema podsecanja mesa niti prolivanja krvi. 6. Neka dete od osam dana bude pokazano Otac-Majka Bogu, Koji je u Nebu, uz molitvu i zahvaljivanje; i neka mu bude dano ime od strane njegovih roditelja, i neka ga presbiter poškropi* čistom vodom, onako kako je to zapisano u ‘Prorocima’. I neka njegovi roditelji pripaze da ga odgoje na putevima pravednosti: niti da jede meso, niti da pije žestoko piće, niti da povređuje stvorenja koja je Bog predao u čovekove ruke na zaštitu.«
* Engl.: sprinke.
Blagosiljanje sazrevajuće dece
7. Opet Ga jedan upita: »Majstore, šta hoćeš kad oni odrastu?« – A Isus reče: »Nakon sedam godine, ili kad počnu da razlikuju zlo od dobra, te nauče izabirati dobro, neka dođu Meni i prime blagoslov iz ruku presbitera ili anđela crkve, uz molitvu i zahvaljivanje; i neka budu opomenuti da se uzdržavaju uzimanja mesa i žestokih pića, i od lovljenja nedužnih Božijih stvorenja; jer treba li oni da budu niži od konja ili ovce kojima su ove stvari protivprirodne?
Zavisni od čulnih užitaka ostaju u Predvorju
8. I opet onaj reče: »Ako nam dođu neki koji jedu meso i piju žestoko piće, treba li da ih primimo?« – A Isus im reče: »Neka takvi ostanu u Predvorju dok ne očiste sebe od tih prevelikih zala; jer dok njih ne uvide i ne odreknu ih se, oni nisu podesni da prime uzvišenije misterije.«
Krštenje posvećenih
9. A drugi Ga upita govoreći: »Kada hoćeš da oni prime krštenje?« – A Isus odgovori: »Nakon drugih sedam godina, ili kada upoznaju učenja i ostvaruju ono što je dobro, te nauče da rade sa svojim rukama i izaberu jedan zanat sa kojim mogu da se izdržavaju, te postanu nepokolebljivi na ispravnom putu. Tada neka zamole za posvećenje, i neka ih anđeo ili presbiter crkve proveri i vidi da li su dostojni, i neka oni prinesu zahvalnost i molitvu, pa ih, uronite u vodama razlaza,* da se mogu uzdići ka novom životu, priznajući Boga kao svoga Oca i Majku zavetovavši se na poslušnost Svetome Zakonu i držanju sebe odvojenog od zla u svetu.«
* od života sa svetom
Pomazanje posvećenih
10. A još jedan Ga upita: »Majstore, u koje doba treba da prime pomazanje?« – A Isus odgovori: »Kad dostignu doba zrelosti i u njima se pokažu sedmerostruki darovi Duha, onda neka anđeo /crkve/ prinese molitvu i zahvalnost i zapečati ih sa pečatom pomazanja. Dobro je da svi budu ispitani sedam godina na svakom stupnju. Ipak neka to bude kod svakog prema njegovom uzrastanju u Božiju Ljubav i Premudrost.«
92. poglavlje
POREDAK BRATSTVA
U IZRASTAJUĆEM ZEMALJSKOM KRALJEVSTVU MIRA
(Drugi deo)
Bračni zavet
1. Onda Ga drugi upita, govoreći: »Majstore, hoćeš li da među nama budu brakovi kakvi su među zemaljskim narodima?« – A Isus odgovori, rekavši: »Među nekima je običaj da se jedna žena udaje za više muškaraca, koji će joj reći: ‘Budi naša žena i otkloni našu sramotu’. Među drugima je običaj da jedan muškarac oženi više žena, koje će mu reći: ‘Budi naš suprug i otloni našu sramotu’. Jer, oni koji vole osećaju da je sramota ne biti voljen. 2. Vama pak Moji učenici, Ja izlažem jedan bolji i savršeniji put, upravo ovaj, da brak bude između jednog muškarca i jedne žene, koji su savršenom ljubavlju i naklonošću sjedinjeni, i da potpuno vole i žive do kraja, pored svega u savršenoj slobodi. Neka se pak pripaze da su potpuno zdravi, i da istinski vole jedno drugo u potpunoj čistoti, a ne samo zbog svetovnih prednosti. A onda neka jedno drugom pred svedocima obećaju svoju vernost. 3. Zatim, kad dođe čas, neka anđeo ili presbiter prinese molitvu i zahvalnost, i neka ih spoje skerletnom niti, ako hoćete i krunišite ih, i provedite ih triput oko žrtvenika, i neka jedu od jednog hleba i piju iz jednog putira. Onda držeći njihove ruke sastavljene, neka im kažu ovako: ‘Budite dvoje u jednome, blagosloveni budite Svetim Jedinstvom; vi koje je Bog sastavio neka nijedan čovek ne rastavi, dokle god života i ljubavi ima’.«
Planiranje porodice i začinjanje dece
4. A ako rađaju decu, neka ih začinju isto tako promišljeno i razborito prema svojoj mogućnosti da ih izdržavaju. Ipak, onima koji hoće savršeni da budu i kojima je to dano, Ja kažem: neka budu kao anđeli Božiji u Nebu, koji niti se žene niti se udaju, niti imaju dece, niti se brinu za sutra, već su slobodni od vezivanja, baš kao što sam Ja, i neka održavaju i pohranjuju Božiju snagu u sebi, radi svoga poslanstva i radi dela iscelenja, baš kao što sam Ja činio. Mnoštvo pak ne prima reči ove: jedino oni kojima je to dano.«
Sveti spomen-prinos
5. I još jedan Ga upita, govoreći: »Majstore, na koji način treba da prinosimo svetu žrtvu?« – A Isus odgovori, kazujući: »Žrtva koju Bog u skrivenosti voli je čisto srce. Ali kao spomen obožavanja prinesite beskvasni hleb, pomešano vino, ulje i tamjan. Kada se okupite na kakvom mestu da prinesete svetu žrtvu, uz zapaljene svetiljke, neka onaj koji predsedava, anđeo crkve, ili presbiter, držeći čiste ruke i čisto srce, uzme od stvari koje se prinose: beskvasnog hleba i pomešanog vina, uz kađenje. 6. I neka zahvali na njima i blagoslovi ih, prizivajući Gore Oca-Majku u Nebu da pošalje Svoga Svetog Duha, da nishodi i učini ih da postanu Telo i Krv, Supstanca i Život Večnoga, koji se svagda lome i izlivaju za sve. 7. I neka ih uzdigne prema Nebu i moli za sve: za one koji su otišli, za one koji još žive, i za one koji su već došli. Kao što sam vas poučavao, tako molite, a potom neka im razlomi taj hleb i metne jedan komadić u putir, a zatim blagoslovi ovo sveto sjedinjenje; a onda neka pruži vernima, govoreći iza toga ovako: ‘Ovo je telo Hristovo, sama Supstanca Božija (svagda bivajući lomljena i izlivana za vas i za sve), za večni život’. Kao što ste Mene videli da tvorim, tako tvorite i vi, u Duhu Ljubavi, jer reči koje vam govorim, Duh su i Život su.«
93. poglavlje
POREDAK BRATSTVA
U IZRASTAJUĆEM ZEMALJSKOM KRALJEVSTVU MIRA
(Treći deo)
Priznavanje i opraštanje grehova
1. A drugi reče, govoreći: »Majstore, ako je neko počinio greh, može li koji čovek oprostiti ili zadržati njegov greh?« – A Isus reče: »Bog oprašta sve grehe onima koji se kaju, međutim kako sejete, tako morate i žnjeti; niti Bog niti čovek mogu otpustiti grehe onima koji se ne kaju i ne odriču svojih grehova; niti, štaviše, /mogu/ da zadrže grehove onih koji ih se odreknu. Međutim ako neko bivajući u Duhu jasno vidi da se ko kaje i odriče svojih grehova, taj može uistinu reći pokajniku: ‘Opraštaju ti se tvoja sagrešenja’. Jer svaki greh biva oprošten preko pokajanja i ispravljanja /učinjenog/, i oni su razrešeni po tome; koji ga se ne odreknu i zadrže ga, njima ostaje. 2. Ipak, plodovi greha mogu se održati za neko vreme, jer kako sejete tako morate žnjeti; naime Bog nije za izrugivanje, i oni koji seju* u plot – požnjeće propast; oni koji seju u Duh – požnjeće večni život. Stoga ako se ko odrekne svojih grehova i prizna ih, neka mu presbiter ovako kaže: ‘Bog oprašta tvoje grehe i uvodi te u večni život’. Svaki greh protiv Boga biva oprošten od Boga, a greh protiv čoveka /biva oprošten/ od čoveka.«
* ulažu
Pomazanje i isceljenje obolelih
3. A još jedan Ga upita, govoreći: »Ako neko bude bolestan među nama, da li ćemo imati snagu da isceljujemo isto kao što Ti činiš?« – A Isus odgovori: »Ova snaga dolazi od savršene čistote i vere. Oni koji su rođeni od Boga zadržavaju svoje seme u sebi. 4. Ipak, ako neki obole među nama, neka pošalju po presbitere crkve da ih ovi pomažu sa maslinovim uljem u Ime Gospodnje, a molitva vere i izlazak snage, uz odavanje zahvalnosti, podići će ih, ukoliko nisu zadržani od greha iz ovog ili nekog pređašnjeg života.«
Izabiranje i postavljanje služitelja u Crkvi
5. A drugi Ga upita, govoreći: »Majstore, kako sveta skupština treba biti uređena i ko treba služiti unutar nje?« – A Isus odgovori: »Kada se Moji učenici okupe u Moje Ime neka izaberu između sebe iskrene i pozdane muškarce i žene, koji će biti služitelji i savetnici u svetim stvarima, te se starati za potrepštine sirotinje, i onih koji ne mogu raditi; i neka oni gledaju da uređuju dobra crkve i pomažu kod žrtve, i neka budu vaši đakoni sa svojim pomoćnicima.«
6. »A kada se ovi dokažu u svojoj službi, neka izaberu od njih, one koji imaju duhovne darove: ili rukovođenja, ili prorokovanja, ili propovedanja i poučavanja i isceljivanja, da učvršćuju stado, da prinose svetu žrtvu i pomažu služiteljima Božijim, i neka ovi budu vaši presbiteri i njihovi pomoćnici.«
7. A od onih koji su valjano služili u svome stupnju, neka bude izabran jedan koji je ocenjen najdostojnijim, i neka on predsedava nad svima, i on treba biti vaš anđeo.* I neka anđeo /crkve/ postavi đakone i osveti presbitere – pomazavši ih i položivši svoje ruke na njih, i /neka/ im nadahne da mogu primiti Duha Svetoga radi službe za koju su pozvani. A što se tiče anđela neka ga jedan iz više službe pomaže i blagoslovi, upravo neko iz najvišeg saveta.« **
* nadglednik, episkop
** Presbiterijum (skup presbitera) i episkop čine najviši savet crkve.
Stubovi Božijeg Šatora
8. »Naime, kao što poslah Apostole i Proroke /u Izrael/, tako uputih i Evanđeliste i Pastire – četrdeset i osam stubova Tabernakla – da preko službe Četvorke podignem i usavršim Svoju Crkvu. I oni će sedeti u Jerusalimu u svetoj skupštini, svaki sa svojim pomoćnikom i đakonom, a njih trebaju izveštavati rasejene skupštine u sve predmete koji se tiču Crkve. I kako svetlost pristiže tako oni trebaju da upravljaju, i rukovode, i izgrađuju, i poučavaju Moju svetu Crkvu. Oni trebaju da primaju Svetlost od svih, i svima da pružaju više Svetlosti.«
Zažaren tamjan kao žrtva-paljenica
i spomen-simbol svetog molitvenog posvećivanja
9. »I ne zaboravite da sa svojim molitvama, i molitvenim zauzimanjima, i zahvaljivanjima, prinesete tamjan, kao što su zapisane kod poslednjeg od vaših Proroka reči: "Od sunčeva izlaska pa do njegova zalaska,* u Moje Ime, na svim mestima, biće prinošen tamjan uz čistu žrtvu,** da Moje Ime bude veliko među neznabošcima". 10. Jer uistinu vam kažem: tamjan je spomen na /molitveno/ zauzimanje svetih unutar Zastora, sa rečima koje se ne mogu iskazati.«
* od istoka do zapada (zemlje)
** Misli se na žrtvovanje plodova zemlje.
94. poglavlje
POREDAK BRATSTVA
U IZRASTAJUĆEM ZEMALJSKOM KRALJEVSTVU MIRA
(Četvrti deo)
Ophođenje prema umrlima
1. I još jedan Ga upita, govoreći: »Majstore, kako hoćeš da sahranjujemo svoje mrtve?« – A Isus odgovori: »O tim stvarima tražite savet od đakonâ, jer to se tiče samog tela. Uistinu vam kažem: nema smrti za one koji veruju u budući život. Smrt, kako je vi smatrate, vrata su prema životu, a grob je kapija vaskrsnuća, za one koji veruju i slušaju. Ne tugujte niti plačite za onima koji su vas napustili, već se radije radujte zbog njihovog ulaska u Život. 2. Kao što sva stvorenja dolaze iz Nevidljivog u ovaj svet, tako se i vraćaju u Nevidljivo, i tako će ponovo dolaziti sve dok ne budu očišćena. Neka njihova tela koja se odvoje budu predata Elementima, a Otac-Majka Koji sve stvari obnavlja, ustupiće anđelima brigu nad njima, i neka presbiter moli da njihova tela počivaju u miru, a njihove duše da se probude u radosnom vaskrsnuću. 3. Postoji vaskrsenje izvan tela, i postoji vaskrsenje /duše/ u telu; postoji izlaženje iz telesnog života, i postoji ulaženje u telesni život. Neka molitva bude određena za one koji su otišli, i za one koji su živi, i za one koji su tek došli; jer svi su jedna porodica u Bogu. U Bogu žive, i miču se, i imaju svoje postojanje. 4. Telo koje polažete u grob, ili koje je izjedeno ognjem, nije telo koje će postati; jer oni koji dolaze će primiti druga tela, štaviše svoja vlastita, i kako su sejali u jednom životu, tako će žnjeti u drugom. Blaženi su oni koji trpe nepravdu u ovom životu, jer će imati veću radost u budućem životu. Blaženi su koji čine pravednost u ovom životu, jer će primiti krunu života.«
Pravednost kao sjajna duhovna odora
5. A drugi Ga upita, govoreći: »Majstore, pod Mojsijevim Zakonom sveštenici su odevani u divne odežde, za svoje služenje u Hramu. Treba li i mi da odevamo /tako/ one koje obavezujemo službom svetih stvari, kako si nas učio?« – A Isus odgovori: »Beo lan je pravednost svetih, međutim doista dolazi vreme kada će Sion biti opustošen, i nakon što vreme njegove muke bude minulo, on će ustati, i metnuće se na njega divne odore, kao što je zapisano. 6. Tražite pak najpre Kraljevstvo Pravednosti, a sve ove stvari biće vam dometnute. U svim stvarima tražite jednostavnost, i ne dajte prilike razmetljivosti. Nastojte da se zaogrnete Milosrđem, i odeždom Spasenja, i haljinom Pravednosti. 7. Jer kakav postižete dobitak ako ovakve /haljine/ nemate? Kao jeka bronze i zveket cimbala ste, ako nemate ljubavi. Tražite Pravednost, i Ljubav, i Mir, a sve lepe stvari će vam se dometnuti.«
Prinos za održavanje crkvenih dobara
8. I još jedan Ga upita, govoreći: »Majstore, kako će mnogi bogati i moćni ući u život i pridružiti se nama koji smo siromašni i prezreni? Kako tada treba da sprovodimo Delo Božije u Obnovi čovečanstva?« – A Isus reče: »Ovo je takođe stvar za đakone crkve u savetu sa starešinama. 9. A kad se Moji učenici okupe na sabat, uveče, ili ujutro prvoga dana sedmice, neka svako prinese jednu desetinu, ili desetinu od desetine svoga prihoda, kojim ih je Bog unapredio, i položi nju u riznicu, za izdržavanje Crkve, i službi, i njenih plodova. Stoga vam kažem: davanje je blagoslovenije nego primanje.«
10. »Tako treba sve stvari da budu učinjene, prikladno i uredno. A ostalo će dovesti u red Duh koji proishodi od Oca-Majke u Nebesima. Sad sam vas uputio u osnovna načela, i, evo, Ja sam svagda sa vama, do samog svršetka Veka.«
95. poglavlje
Gospodnje Vaznesenje
1. I Isus je potom pokazao Sebe živa svojim učenicima, iza Svoga vaskrsnuća, i boravio je sa njima tokom devedeset dana, poučavajući i govoreći o Kraljevstvu, i o stvarima koje potpadaju u Kraljevstvo Božije; i okončao je sve stvari koje je imao izvršiti odvevši Dvanaestoricu sa Marijom Magdalenom, i Josipom – svojim ocem, i Marijom – Svojom majkom, i druge svete žene u Betaniju na goru zvanu Maslinska, gde im se pokaza. 2. I kada oni videše gde stade u njihovom središtu, oni Mu se pokloniše, mada su neki sumnjali. A Isus im se obrati, govoreći: »Evo, ja vas izabrah između ljudi, i dadoh vam Zakon, i reč Istine. 3. Ja vas odredih kao Svetlost svetu, i kao Grad koji ne može biti sakriven. ali dolazi vreme kada će Mrak pokriti zemlju, a velika Tmina narod. I protivnici Istine i Pravednosti vladaće ‘u Moje Ime’, i podići će Kraljevstvo od ovoga sveta, i tlačiće narode; i navešće protivnik bogohuljenje, postavivši kao Moje učenje ljudska shvatanja, i poučavajući ‘u Moje Ime’ ono što Ja nisam učio, i zamračujući svojim predanjima mnogo što sam Ja učio. 4. Ali budite radosni, jer doći će i vreme kada će istina koju su sakrili biti očigledna, i Svetlost će sijati, i Tama će proći. I istinsko Kraljevstvo biće uspostavljeno, koje će biti u ovome svetu, ali ne i od njega. I reč Pravednosti i Ljubavi ishodiće iz Središta, samog Svetog Grada sa Gore Sion, i ovo Brdo koje je u zemlji egipatskoj biće znano kao Žrtvenih svedočenja za Gospoda. 5. A sada odlazim Svome Roditelju i vašem Roditelju, Mojem Ocu i Vašem Ocu. Vi pak ostanite u Jerusalimu, i istrajte u molitvi, i nakon sedam dana primićete Silu sa Visine, i obećanje Svetoga Duha biće ispunjeno na vama. I iz Jerusalima treba da odete k svim plemenima Izraela, i u najudaljenije predele /sveta/.«
6. I rekavši ovo, On podiže Svoje čiste i svete ruke i blagoslovi ih. I dogodi se da kad ih je blagoslovio, On se rastade od njih, i jedan Oblak, poput sjajnog sunca, uze Ga izvan njihovog vidika. I kako se On uznosaše, neki se držahu za Njegove noge, a drugi Mu se pokloniše, pavši na zemlju svojim licem. 7. I dok su oni istrajno gledali u nebo, gle, dvojica stadoše pored njih u beloj odeždi, i rekoše: »Ljudi Izraelci, što stojite gledajući u sebi, nebo? Ovaj Isus, koji je uzet od vas na Oblaku, doći će ponovo na jednom Oblaku; i kao što ste Ga videli da odlazi u Nebo, tako će opet doći na zemlju.«
Marija Magdalena uzeta u Nebo
8. Tada se vratiše u Jerusalim sa Maslinske gore, koja je /udaljena/ od grada jedan subotnji dan hoda. I Pošto se vratiše, nedostajaše im Marija Magdalena; i gledahu za njom, međutim ne nađoše je. A neki od učenika rekoše: »Majstor ju je uzeo!« – I oni se zadiviše, i behu u velikom strahopoštovanju.
Uzor za sve uzraste
9. A beše sredina leta kada se Isus vaznese u Nebo, a još ne imade napunjenu svoju pedesetu godinu; jer beše preko potrebno da se sa sedam puta sedam godina upotpuni u Svome životu. 10. Doista, da bi mogao biti usavršen kroz patnju radi svih iskustava, i bio uzor za sve: za decu i roditelje, za oženjene i neoženjene, za mlade i stare, štaviše i za sve uzraste i prilike smrtnoga života.
96. poglavlje
Upotpunjavanje kruga Dvanaestorice –
Izabiranje i potvrđivanje Petra za Hristovog namesnika
1. I kada se učenici okupiše u Gornjoj odaji pošto se vratiše sa Gore, svi oni su jednodušno istrajali u molitvi i pokori, a njihov broj bi oko sto dvadeset /duša/. 2. I tog dana ustade Jakov i reče: »Ljudi i braćo, poznato vam je kako je Gospod, pre nego što nas je ostavio, izabrao Petra da predsedava nad nama i bdije nad nama u Njegovo Ime; i kako je nužno da jedan od onih koji su bili sa nama, i jedan svedok Njegovog vaskrsenja, bude izabran i postavljen na njegovo mesto.« – 3. I oni izvedoše dvojicu pozvanih: Bar-Sabu i Matiju, pa se pomoliše i rekoše: »Gospode, Ti koji poznaješ srca svih ljudi, pokaži kojega si od ove dvojice izabrao da uzme udeo u ovom Apostolstvu, iz kojeg Ti podiže služitelja Petra da presedava nad nama.« – 4. I oni baciše kocke za njih, a žreb pade na Matiju; i prihvatiše ga Dvanaestorica, i on bi ubrojan među Apostole.
5. Onda Jovan i Jakov odvojiše Petra iz svoga broja uz polaganje ruku, da bi on mogao presedavati nad njima u Ime Gospodnje, govoreći: »Brate, budi kao kamen isklesan, kocka. Upravo ti, Petre, koji si Petra/Stena, svedočanstvo Istine nosiš na svakoj strani.«
Svečano opremanje četverostruke Dvanaestorice
6. I Apostolima behu dani štapovi da upravljaju svoje korake na stazama Istine, i uz to krune slave; a Prorocima upaljene svetiljke da svetlošću obasjavaju put, te kadionice sa žarom; A Evanđelistima Knjiga Svetog Zakona, da podsećaju narod na prva načela; a Pastirima beše dat putir i tanjir da njime zasićuju i hrane stado. 7. Međutim nikome ne bi dano nešto a da ne bi dano za sve, jer svi behu jedno sveštenstvo pod Hristom kao svojim Majstorem /i/ Velikim Prvosveštenikom u Božijem Hramu. A Đakonima behu dane kotarice da prinose u njima stvari preko potrebne za sveto obožavanje. A njihov broj bi oko sto dvadeset, i Petar predsedavaše nad njima.
Izlivanje obilja Duha Istine i Utehe
i ognjeno krunisanje prahrišćanskog Brastva
8. A kada je treći dan došao oni behu jednodušno na jednom mestu; i dok su se molili nasta huka sa neba kao kad duva silan vetar, i Odaja u kojoj oni behu okupljeni potrese se, i ispuni onu kuću. 9. I pojaviše im se razdeljeni plamteći jezici nalik vatri, pa se postaviše nad glavom svakog od njih. I ispuniše se svi Svetim Duhom, pa počeše govoriti /drugim/ jezicima kako im je Duh davao da govore. A Petar ustade i propovedaše Hristov Zakon mnoštvu iz svih naroda i jezika koje beše okupljeno; po izveštaju onih koji bejahu videli i čuli, svaki čovek je čuo /propoved/ na svome jeziku u kome je rođen.
Život i ustrojstvo Bratstva
10. A od onih koji čuše ovo beše dodano tog dana Crkvi tri hiljade duša; i oni primiše Sveti Zakon, pokajaše se za svoje grehe, i behu kršteni, pa ostadoše nepokolebljivo u apostolskoj družini i pokloništvu, i žrtvi i molitvama. 11. A oni koji su poverovali predadoše potpuno svoja imanja, i imahu sve stvari zajednički; i boraviše složno na jednome mestu iskazujući ljubav i Božiju dobrotu svojoj braći i sestrama, te svim stvorenjima; i radiše svojim rukama za zajedničku dobrobit.
12. A od ovih tada dvanaest behu pozvani da budu proroci uz apostole, i dvanaest da budu evangelisti, te dvanaest da budu pastiri; i njihovi pomoćnici im se pridružiše, i đakoni Univerzalne Crkve; i /svi/ oni brojaše sto dvadeset /duša/. I tako bi podignut Davidov Tabernakl, sa živim ljudima ispunjenim Dobrotom, baš kao što im je Majstor pokazao. 13. A Crkvi u Jerusalimu bi dat Jakov, brat Gospodnji, za njenog predstojatelja i anđela; i pod njim dvadeset i četiri sveštenika u četverostrukoj službi, te pomoćnici i uz to đakoni. A posle šest dana pridružiše im se mnogi, i tada bi dodano šest hiljada ljudi i žena koji primiše Sveti Zakon Ljubavi, i dočekaše reč sa radošću.
Uzimanje Marije i Josipa u Nebo
14. I pošto se okupiše na Gospodnji dan, nakon što sabat minu, i behu prinosili svetu žrtvu, nedostajahu im Marija i Josip, Isusovi roditelji. I uzeše ih tražiti, ali ih ne nađoše. 15. A neki od njih rekoše: »Sigurno ih je Gospod uzeo, kao što učini sa Magdalenom.« – I obuze ih strahopoštovanje, pa zapojiše hvale Bogu.
Credo
16. I spusti se Duh Božiji na Apostole i Proroke uz njih, i prisećajući se šta ih je Gospod poučavao, jednoglasno potvrđivahu svoje verovanje i uzdizahu Boga, govoreći:
17. »M i v e r u j e m o
u Jednog Boga, Beskonačnog, Tajnog Ishodišta, Večnog Roditelja:
iz Koga su sve stvari: nevidljivo i vidljivo,
/Koji je/ Sve u svemu, kroz sve, oko svega,
Sveto Dvojstvo, u Kojem sve stvari postoje;
Koji je Bio, Koji Jeste, Koji će Postojati.
18. M i v e r u j e m o
u jednog Gospoda, Gospu našu,
savršeno Svetog Hrista:
Boga iz Boga, Svetlost rođenu od Svetlosti.
Gospod naš: Otac, Suprug i Sin;
Gospa naša: Majka, Nevesta i Kći;
tri modusa u jednoj nepodeljivoj Bitnosti:
Jedno Dvojedino Trojstvo.
To da se pojavljuje kao Otac, Suprug i Sin svake duše,
i da svaka duša može biti savršena
kao Majka, Nevesta i Kći Božija.
19. A ovo /se postiže/ preko:
uzlaženja duše u Duh i
silaženjem Duha u dušu;
/Duha/ Koji dođe sa Nebesa,
i utelovi se u večno blagoslovljenoj Devici,
u Ješui i svakom /drugom/ Hristu Božijem;
i rodi se,
i poučavaše Putu Života,
i propati pod vladarima ovoga sveta,
i bi raspet,
i bi pogreben,
i siđe u Pakao;
Koji opet ustade, i uznese se u Slavu,
odakle svima Svetlost i Život daruje.
20. M i v e r u j e m o
u Sedmerostrukog Duha Božijeg, Darovaoca Života:
Koji proishodi iz Svetog Dvojstva,
Koji siđe na Isus-Mariju
i na sve koji su verni Unutarnjem Svetlu;
Koji obitava u Crkvi, Izraelu od Boga izabranome;
Koji svagda dolazi u svet i obasjava svaku čeznjivu dušu;
Koji daje Zakon što sudi živima i mrtvima;
Koji govori kroz proroke iz svih doba i predela.
21. M i v e r u j e m o
u jednu Svetu Univerzalnu i Apostolsku Crkvu:
Svedokinju sve Istine,
Primaoca i Davaoca ove /Istine/;
rođenu od Duha i Ognja Božijeg,
hranjenu vodama, zrnevljem i plodovima zemlje.
Koja preko Duha Života, svojih dvanaest knjiga i sakramenata,
svojih svetih reči i poduhvata,
neprestano upliće izabrane u jedno mistično zajedništvo,
te izmiruje čovečanstvo sa Bogom,
čineći nas učesnicima u Božanskom Životu i Tvari,
nagoveštavajući ovo svetim simbolima.
22. I m i i š č e k u j e m o
Dolazak Univerzalnog Hrista,
i Kraljevstva Nebeskog u kome Pravednost boravi;
i Svetog Grada sa dvanaest Vratiju,
u kojem je Hram i Žrtvenik Božiji.
Odatle proističu tri Reda u četverostrukoj službi:
da poučavaju svu istinu
i da prinose svagdašnju žrtvu zahvalnosti.
23. Kako u unutarnjem – tako i u spoljašnjem;
kako u velikome – tako i u malome;
kako gore – tako i dole;
kako u Nebesima tako i na zemlji.
M i v e r u j e m o
u čišćenje duše preko mnogih rođenja i iskustava;
/u/ vaskrsenje iz mrtvih i večni život pravednika.
U Veke Vekova: večni spokoj u Bogu.
Amun.«
Hvala nebesnikâ
24. I dok se uzdizaše dim tamjana, začu se jeka kao od mnogih zvona, i mnoštvo Nebeske vojske veličaše Boga i govoraše: 25. »Slava, Čast, Zahvalnost i Naklon Bogu: Ocu, Suprugu i Sinu: Jednome sa Majkom, Nevestom i Devojkom; iz Koga proishodi Večni Duh, po Kome su sve stvari sazdane. Iz Vekova u Vekove. Sada i u Veke Vekova! – Amun! – Aleluja! Aleluja! Aleluja!
Završna opomena Apostolâ
26. I ako neko oduzme ili dometne rečima ovoga Evanđelja, ili prikrije, kao pod mericu/posudu, svetlost njegovu, koju je Duh dao preko nas, dvanaestorice svedoka izabranih od Boga, za prosvetljenje sveta uz spasenje, anathema* maranatha neka bude njemu, do Dolaska Hrista, Isus-Marije, našeg Spasitelja, sa svima blagočestivim svetima. 27. Zato njima da verujemo; ove stvari su istinite. Za one koji ne veruju, one su kao isprazne priče. Međutim za one sa pronicljivim umovima i srcima, koji radije opažaju duhovno nego slovo koje ubija, tu su duhovne istinitosti. 28. Jer ove stvari što su zapisane – istinite su; bez razloga nisu zapisane. A prilično su zapisane zato što su istinite, i one su zapisane da verujete svojim srcima, i najavljujete svojim usnama spasenje mnogih. Amen.
Ovde se završava Sveto Evanđelje Savršenog Života Isus-Marije, sina Davidovog po telu, sina Božijeg po Duhu. Slava Bogu Čijom Snagom je ono bilo zapisano.
Post je objavljen 09.10.2010. u 10:21 sati.