Pregled posta

Adresa bloga: http://blog.dnevnik.hr/issuskristt

Marketing

e. Da li je Isus začet bez udela zemaljskog oca?

Čitajući interpolirano 'Evanđelje po Mateju' vidimo da se nameće pogled kako je Isus navodno začet bez biološko-reproduktivnog udela blaženog Josipa: »I ne poznavaše je /– Mariju/ dok ne rodi sina. i dade Mu ime Isus.« (1:25) – Marija je, kao Josipova zaručenica, navodno i pre nego što je spoznala tesara Josipa kao muškarca i muža bila noseća: »... Pre nego što se sastaše, nađe se da je začela od Duha Svetoga.« (1:18). – Sami hrišćanski redaktori, koji su robovali lažnim predstavama o svetosti i čistoti dali su time povoda i komocije neznabošcima i rabinima da kasnije u talmadskim traktatima i u 'Poreklu Isusovom' (Toledoth Ješu) predstave Mariju gotovo kao nečasnu ženu. U gnostičkom 'Evanđelju po Filipu', gde se Duh vidi kao Ženski Princip, zapaža se: »Neki su rekli: "Marija je začela od Duha Svetog". Oni greše. Oni ne znaju šta govore. Kada je još žena začela sa Ženom? Marija je devica koju nijedna sila nije obeščastila.« (17)
Marija jeste Devica, Žena Čistote i Svetosti, jer je kao duša došla iz Devičanskog Neba. Jeste Devica jer je se devičansko Nebo spustilo na nju. Ona je devstvenički začela po Duhu, po volji Duha, uz nadahnuće Duha, uz pomoć Duha, ali ne od Duha, bez udele biološkog oca. Duh je vodio sveto Začeće koje je se desilo o prolećnu ravnodnevicu. I Duh je svagda vodio Sveto Biće koje je se rodilo od Device Marije i Devstvenika Josipa. Na početku gnostičkog spisa ‘Tumačenje duše’ čista nebeska duša se predstavlja devicom: »Mudri koji behu pre nas dali su duši žensko ime. Uistinu, ona je – čak i po svojoj prirodi žena. Ona ima i matericu. Sve dok je sama sa Ocem, ona je devica i dvopolna je. Ali kada je pala u telo i dospela u ovaj život, tada je pala u ruke mnogim razbojnicima.« – U paraboli o deset devica Gospod govori o nebeskim dušama, koje su na zemlji zadržale svetost i spoznaju i koje to nisu. U ‘Evanđelju po Filipu’ se još iznosi: »Valja reći tajnu: Otac Sviju sjedinio se sa devicom koja je došla Odozgo, ...« (Vs. 82).
Iako Primus, Pseudo-Matej, ne priznaje blaženog Josipa tesara kao Isusovog oca, ipak dolazi u narativno-ukaznu koliziju gde, govoreći o negodovanju žitelja Nazareta, afirmativno iznosi tvrdnje kojima se potvrđuje Josipovo očinstvo: »Nije li ovo drvodeljin sin? Ne zove li se njegova majka Marija ...?« (13:55) – Markantno je to da je izbegnuto da se spomene ime Josip. Kod Sekundusa možemo naći podmetanje gde se drvodelja Isus naziva navodno po majci, a ne po ocu, kako je bio već ondašnji rodoslovni običaj u Izraelu: »Nije li ovo drvodelja, sin Marijin i brat Jakovljev i Josijin i Judin i Simonov?« (‘Marko’, 6:3) Kod Kvartusa apostolu Filipu se u usta stavljaju reči: » Našli smo Onoga za Koga pisahu Mojsije u ‘Zakonu’ i Proroci, Isusa sina Josifova iz Nazareta.« (1:45) – Takođe, na mestima u kanoniziranim evanđeljima gde se spominju Isusova braća i blažena Marija, izbegava se da se spomene i naznači postojanje Isusovog biološkog oca, pa se stiče lažni utisak da je on rano umro, iako je kao i Marija bio gotovo stalno u Isusovoj pratnji: »... Gle, majka i braća Njegova stajahu napolju želeći da govore s Njim.« (‘Matej’, 12:46; v.: ‘Jovan’, 2:12) – 'Evanđelje po svetoj Dvanaestorici' ukazuje nam da su oba Isusova roditelja do kraja Isusovog zemaljskog života, do vaznesenja sa Maslinske gore, pratili svoga prvorođenca, te da ih je On na kraju uzeo sa sobom u Nebo (96:14).
Apostol Pavle Isusa vidi kao očiglednog i obećanog Judinog i Davidovog potomka: »Pamti Isusa Hrista vaskrsloga iz mrtvih, od semena Davidova, ...« ('Timoteju', II, 2:8) – »... Po telu rođen od semena Davidova, ...« ('Rimljanima', 1:3; v.: 9:5, 'Dela', 13:22-24; 'Jevrejima', 7:14). Inače, biti Davidov potomak, oduvek je bila dika među Judejcima; izraelske starešine sabrane u Hebron da Davida proglase za kralja svečano potvrđuju: »Evo, mi smo od tvoje kosti i od tvoga mesa.« ('Samuel', II, 5:1) – Kraljevsko Judino pleme je, inače, kroz bračne veze bilo pomešano sa sveštenim Levijevim plemenom, što potvrđuje i rođačka veza između blažene Marije i Elizabete, žene sveštenika Zaharije.
O Isusu se u evanđeljima stalno govori kao o Davidom potomku (sinu, izdanku), no tu se nameće pitanje, kako može biti Davidov potomak po ocu (‘Luka’, 2:4), kad mu Josip navodno nije bio otac: »Jakov rodi Josipa muža Marije, koja rodi Isusa zvanog Hrista.« (‘Matej’, 1:16) – Još Julijan Autokrata prebacuje hrišćanima da ako Isus nije Josipov sin, to se na Njega ne mogu ni odnositi proročanstva da se palica vladalačka neće odvojiti od Judinog roda: »Kako bi mogao da potiče od njega /– od Jude/, kada po vama, nije rođen od Josipa, već od Duha Svetoga.« (‘Protiv Galilejaca’, 253 E) – ‘Evanđelje po svetoj Dvanaestorici’ ukazuje da je Isus i po majčinoj i po očevoj liniji bio Davidov potomak (8:9; videti i početak). – U starom Sinajsko-sirijskom verzionom rukopisu (Sinaitic Syriac) redak 1:16 iz Primusa (»Jakov rodi Josipa muža Marije, koja rodi Isusa zvanog Hristos.«) nešto je ubedljivije postavljen, i verovatno predstavlja stariju varijantu pripovesti o Začeću: »Jakov rodi Josipa; Josip, za koga je bila zaručena devica Marija, rodi Isusa, nazvanog Hristos.«
Q-Evanđelje ukazuje da je Arhanđeo Gabriel ne samo blaženoj devstvenici Mariji već i blaženom devstveniku Josipu najavio da će od njih biti začet i rođen Gospod Ljubavi: »Anđeo Gabrijel bi poslao od Boga, u galilejski grad, po imenu Nazaret, devici zaručenoj s čovekom koji se zvao Josip, iz Davidovog doma; a devici bi ime Marija. A Josip bi pravedan i razborit um, i bi vešt u svakojakim načinima obrade drveta i kamena. A Marija beše nežna i uviđavna duša, te tkaše zastore za Hram. I oboje behu čisti pred Bogom. A od njih dvoje bi Isus-Marija, koji je nazvan Hrist« (2:1-2) – Hrist se predstavlja ne samo kao plod Marijinog krila već i Josipovih bedara: »A istoga dana javi se Josipu u snu Anđeo Gabrijel i reče mu: "Živeo, Josipe, ti koji si obilno pomilovan, jer Očinstvo Božije je sa tobom. Blagosloven ti si među muškarcima i blagosloven biće plod tvojih bedara." – A kad Josip razmišljaše o ovim rečima bi zbunjen, te mu Anđeo Gospodnji reče: "Ne boj se Josipe, sine Davidov, jer si našao blagonaklonost od Boga; i evo, ti ćeš dobiti dete, i nadenućeš mu ime Isus-Marija, jer Ono će izbaviti narod Svoj od grehova njegovih." – A sve ovo dogodilo se da se ispuni što je zapisano u ‘Prorocima’: "Evo, Devojka će zaneti i zatrudneti, i rodiće sina, i nadenuće mu ime Emmanuel (što će reći: ‘Bog u nama’)". – Tada Josip ustavši od sna učini kako mu je zapovedio Anđeo, pa uđe Mariji, svojoj zaručnici, i ona zanese u svome krilu Svetog Jednog.« (2:9-12) – Po Primusu Josip je Mariju polno-reproduktivno poznao tek kad je rodila svoga prvog sina, Isusa (1:25).
Ebioniti i nazareni, koji su imali bolju upućenost u ove tokove, koji su odbacivali permanetno fizičko Marijino devičanstvo i začeće bez oca, bili su po ovom pitanju na meti osude crkvenih bogoslova koji su se oslanjali na redigovane evanđelske tekstove. Eusebije iznosi za ebionite: »On /Hrist/ se, po njima, rodio iz bračne zajednice Marije i njenog muža.« ('Historija Crkve', II, 27; v.: V, 8)
Isus je, dakle, rođen iz čistog duhovno-fizičkoj spoja blaženog Josipa i blažene Marije. Začeće Bogočoveka Isusa Hrista je bilo čisto u tom smislu što su se blažena Devica Marija i blaženi Devstvenik Josip po Božijoj volji darujuće sjedinili. Dakle nisu se spojili po volji slabog mesa sklonog grešenju, već po volji i uz vodstvo Duha Sile, Devičanskog Duha. Psalmista deklamuje: »Evo, grešan sam već rođen, u grehu me zače majka moja.« (51:7)
Kao što je prirodno začela, tako je i Devica Marija prirodno rodila Isusa. Prirodni zakoni su i Božiji zakoni, i Bog ne stoji iznad Svojih zakona.


Post je objavljen 08.10.2010. u 22:29 sati.