Pregled posta

Adresa bloga: http://blog.dnevnik.hr/aurora16

Marketing

Presto Slave i Nebeska Palata


Stožer Nebeske Hijerarhije je Bog i Njegov uzvišeni Presto, sa koga stoluje i »kraljuje nad narodima.« (‘Psalmi’, 47:9) Prorok Isaija u svojoj knjizi prenosi za svoje viđenje Svevišnjeg u Prestonoj dvorani: »Videh Gospoda gde sedi na visokom i uzvišenom Prestolu. Skuti Njegovog plašta ispunjavahu Svetilište.« (6:1) Po Psalmisti Pravda i Pravedni Sud temelji su Božijeg Prestola (89:15; v.: ‘Isaija’, 16:5) – Presto Sveta postoji od Iskona: »Čvrst je Presto tvoj od Iskona, Ti si od večnosti.« ('Psalmi', 93:2, v.: 45:7) - Na Božijem Prestolu počiva i Božija Slava, Božiji Sjaj, Sedmerostruka Punina: »Slavan Presto dignut od davnina, to je naše Sveto Mesto.« ('Jeremija', 17:12)

Za Salomonov presto, koji se javlja kao svojevrsna slika Nebeskog Prestola, presto napravljen od slonovače i obložen čistim zlatom, izveštava se sledeće: »Prestolje je imalo šest stepenika; straga je na njemu bila teleća glava, a s obe strane sedišta bile su ručice, a kraj ručica stajala su dva lava. Dvanaest je lavova stajalo s obe strane onih šest stepenika,« (‘Kraljevi’, I, 10:20)  Možemo videti da je Salomonov presto izgrađen kao svojevrsna slika ognjenog Božijeg Prestola koje je imalo i ima sedam Stepenika, i koje okružuju četiri Živa Bića i Starešine.


Ostaci temelja Mardukove Kule i jedna njena grafička rekonstrukcija

Legendarna Babilonska, Nimrodova Kula, takođe se javlja kao svojevrsna arhitektonska kopija Božijeg Prestola (na čijim stepenicima sedam Poglavara imaju svoja sedišta), načinjena od strane sedam Baala, sedam Satanina Kneza. U ‘Knjizi Postanja’ ukazuje se da gradnja drevne Babilonske kule bila produkt ljudske oholosti i gordosti: »Sva je zemlja imala jedan jezik i reči iste. Ali kako su se ljudi selili s Istoka, naiđu na jednu dolinu u zemlji Šinearu /= Babiloniji/ i tu se nastane. Jedan drugome reče: "Hajdemo praviti opeke te ih peći da otvrdnu!" - Opeke im bile mesto kamena, a paklina im služila za žbuku. Onda rekoše: "Hajde da sebi podignemo grad i toranj s vrhom do neba! Pribavimo sebi ime, da se ne raspršimo po svoj zemlji!" - Jehova se spusti da vidi grad i toranj što su ga gradili sinovi čovječji. Jehova reče. "Zbilja su jedan narod, s jednim jezikom za sve! Ovo je tek početak njihovih nastojanja. Sad im ništa neće biti neostvarivo što god naume izvesti. Hajde da siđemo i jezik im pobrkamo, da jedan drugome govora ne razumije." Tako ih Jehova rasu odande po svoj zemlji te ne sazidaše grada. Stoga mu je ime Babel, jer je ondje Jehova pobrkao govor svima u onom kraju i odande ih je Jehova raspršio po svoj zemlji.« (11:1-9) – Ako je pri gradnji Babilonske kule Gospod oholim narodima pomešao jezike tako da se nisu mogli razumeti, pri gradji Kule Novog Jerusalima, Hristove Crkve, Gospod e svim narodima omogućio da u Hristovom duhu postignu novo i istinsko jedinstvo, i da progovore jednim jezikom, jezikom Razumevanja, Ljubavi i Mira.

Podižući impozantne građevine poput piramida i tornjeva (kula), drevni vladari i tirani su se osećali kao 'Bog na zemlji' i 'Božiji sinovi'. Josip Flavije opisuje kako je u zemlji Šinear (čâŕé; grec.: Senaár) lovac Nimrod (ÓčŢŕ – ťµ˛ÁÉ´, ť±˛ÁÉ´), Hamov unuk ('Postanak', 10:8-9), »prvi vlastodržac na zemlji« ('Letopisi', I, 1:10), čija zemlja će postati Asirija ('Mihej', 5:5), poput Lucifera ustao protiv Boga Nebeskog: »Njegova vladavina se postepeno pretvarala u tiraniju, Posle nemnogo vremena Nabrod je uzeo da se domogne vrhovne vlasti, budući ubeđen, da će ljudi samo u tom slučaju prestati da se boje od Boga i otpašće od Njega, ako prihvate život pod njegovu, Nabrodovu vladalačku zaštitu. Pri tome on je hvalisavo izjavljivao, da će ih zaštititi od Gospoda Boga, ako bi On iznova hteo poslati Potop na zemlju. On im je savetovao da izgrade jako visoku Kulu, da nijedna voda ne bi mogla da stigne do nje, i time se osvetiti za pogibiju predaka.« (Antiquitas Judaeorum, I, 4, 2) Mnoštvo naroda se se pokazalo sasvim spremno da sledi Nimrodovu odlučnost i da poštovanje Boga smatra slabošću i kukavičlukom; ne štedeći truda gradili su Kulu, i nisu pokazali nimalo nemarnosti prema radu. Zahvaljujućim brojnim graditeljima, Kula je je postajala sve viša, čak i mnogo brže nego što je bilo ko mogao da očekuje. Njeni zidovi su bili toliko debeli, a njena građa veoma čvrsta, tako da se činilo, na prvi pogled, da nije visoka koliko zaista jeste (I, 4, 3) - Flavije daje iz citat iz jevrejskih 'Sibilinih knjiga' o gradnji Babilonske Kule: »Kada su svi ljudi još govorili jednim jezikom, pojedinci od njih počeli su da grade Kulu strahovite visine, kako bi se uz pomoć nje uzdigli na nebo. Bogovi, međutim, popslaše vetrove, srušiše Kulu i pri tome dadoše svakome /od graditelja/ poseban jezik. Od tada je se i Grad /u dolini Hestiaíos, gde je se gradila Kula/ stao nazivati Babilonom.«

Helenski historik Herodot (Herodotos, cca 485.-425. god. se.) opisuje četvorougaono postavljen grad Babilon, kao i hram Zevsa-Bela koji je se održao do njegovog vremena (i koji je pretrpeo nekoliko rušenja): »... Ima oblik kvadrata čija je svaka strana duga dva stadija. Usred ovog Hrama podignuta je jaka kula, široka i duga jedan stadij. Na tu kulu podignuta je druga, na ovoj još jedna, i tako redom: svega osam kula, sve jedna na drugoj. Sa spoljne oko svih kula gore vodile su spiralne stepenice. / .../ Na najvišoj kuli nalazi se veliki hram i u njemu veliki i raskošan krevet, a kraj njega stoji zlatan sto.« (Histories apodexis, I, 181)  Zadnji, najviši paviljon-sprat Hrama predstavljao je u stvari samo sedište babilonskog božanstva.

Herodot opisuje i kako su Međani knezu Dejoku (697.-644. god. se.) sagradili prestonicu kupasto-stepeničastog arhitektonskog sklopa: »... Sagrade mu ogroman i jako utvrđen grad, današnju Agbatanu. Njezini zidovi uzdižu se jedan iznad drugog u obliku krugova, i to tako da se jedan krug izdiže iznad drugoga samo u visini kula. / .../ Bilo je svega sedam krugova, a u najgornjem se nalazio vladarski dvor i riznice.« (Ibid., I, 98)  Vidimo da su stari narodi, iz različitih izvora, a ponajprije od Božijih proroka koji su delovali među mnoge jezike, plemena i rodove, dobijali i imali određene predstave o Božijem Prestolu (i Božijem Žrtveniku), i te predstave su pretakali u graditeljska rešenja i poduhvate. Italijanski filosof, pesnik i monah Tomazo Kampanela (1568.-1639. g.), oslonjen i na kabalistička znanja, u svome delu ’Grad Sunca ’ (Civitas Solis), kroz lik moreplovca Đenovljanina opisuje izmišljenu prestonicu ispod ekvatora: »Grad se deli na sedam ogromnih pojaseva ili krugova koji nose imena sedam planeta, a iz jednog u drugi se dolazi preko četiri kaldrmisana druma i kroz četvora vrata koja su okrenuta na četiri strane sveta.«



Ostaci zigurata iz Ura

I sam prorok Ezekiel svojim opisima, navodi na zaključak da je Božiji Presto, koga okružuju anđeoske svite, postavljen na više Stepenika, na kojima sede Živa Bića, a da je samo sedište Presvetog Oca na najvišem platou Prestola; Ezekielovo viđenje Božjeg Prestola, Božije Slave, slikovit je prikaz i nebesničke Lestvice. Pogledajmo kako on opisuje Sveti Presto i Ognjenog Gospoda: »Nad glavama Bića beše nešto kao svod Nebeski, nalik na sjajan prozirac, uzdignut nad njihovim glavama. / .../ Sa svoda nad njihovim glavama čula se Grmljavina. ispod svoda na nad njihovim glavama beše nešto kao kamen safir, poput Prestola: na tom kao Prestolu, gore na njemu, kao neki Čovek. I videh kao sjajan metal, iznutra i uokolo kao Oganj; od Njegovih bokova naviše i od njegovih bokova naniže nešto poput Ognja i Bljeska na sve strane. Taj Bljesak na sve strane beše poput duge što se za kišnih dana javlja u oblaku. To beše nešto kao Slava Jehovina.« (1:22.25-28) – Ezekiel Nebeski Presto Slave, čija vlast svemir obuhvata (‘Psalami ’, 103:19), vidi u smaragdno-zelenoj boji, centralnoj boji duginog spektra, u Hristovoj boji. I Mojsije sa starešinama, prorocima, prilikom uspinjanja na Sinaj, vidi Sveto Središte kao bljesak dragog kamenja: »Oni videše Boga Izraelova: podnožje njegovim nogama kao da je bilo od dragoga kamena safira, sjajem nalik na samo nebo.« ( ‘Izlazak ’, 24:10) - Dakle, na sedam stepenika Prestola Ezekiel vidi Ognjene Zrake i Visoke Anđele. Na platou Prestola vidi Sedalo Presvetog Oca. Zato se i kaže da se Sedalo Gospoda nalazi iznad Keruvimâ: »Pogledah i gle: na svodu nad glavama Keruvimâ pojavi se nešto kao kamen safir, kao nekakvo Prestolje.« (‘Ezekiel ’, 10:1)  Jehovina Kola jeste Jehovin Presto, koji počiva na brojnim većim i manjim stubovima anđeoske hijerarhije.

Najvišu Silu koja održava ceo Univerzum nazivamo Bogom, Duhom Svedržiteljem. Simbol te Svedržeće, Najviše Sile, Duha »koji drži sve moćnom Rečju Svojom« ('Jevrejima', 1:3) je stub. Bog je Stub Univerzuma. U indijskim vedama, kolac (skambhah) se odentifikuje s Brahmanom, Stvaralalačkom Apsolutnom Silom: »Stubom su Nebo i zemlja razuprti, u Stubu bit je ova svega dišućeg, treptećeg.« (Atharva-veda, X, 8:2) – Sveti-Jedan je potpora Zemlje: »Jehovini su stubovi zemlje, na njih je stavio ovaj svet.« ('Samuel', I, 2:8) - Bog je i potpora pravednicima:: »Gospod ne odvraća očiju s onih koji Ga vole; On im je moćna zaštita i snažna potpora, štitnik od vetra pustinjskog. i sena u jari podnevnoj, odbrana od posrtaja i oslon protiv pada. On je Radost u srcu i Svetlost očima, On je Život, Zdravlje i Blagoslov.« (‘Sirah’, 34:16-17, v.: X, 7:28) - Stub simboliše i njegov Presto, i Prestono, Središnje Sunce, Iskon-Sunce, Svevideće Oko. Sedam Božija Duha, sedam svevidećih Oka, su i sedam Božijih stubova, koji drže sedam večnih Neba: »Mudrost je sazidala sebi Dom, i otesala sedam Stubova.« ('Izreke', 9:1)



Ziggurat kao simbol Prestola

U vidu Ognjenog Stuba, Gospod, Ognjeni Duh Života, vodio je i pratio je kroz Pustinju Izabrani narod: »Izraelcima si dao Ognjeni Stub, da im bude vođom na stazama neznanim, blago Sunce na njihovom časnom putovanju.« ('Mudrost', 18:3) – »Sve vreme njihova putovanja Oblak Jehovin danju stajaše nad Prebivalištem, a noću bi se u Oblaku pojavila Vatra vidljivama svemu domu Izraelovu.« ('Izlazak', 40:38) – »... Ti, Jehova, u Oblaku stojiš nad njima; da obdan u Stubu od Oblaka, a obnoć u Stubu od Ognja ideš pred njima.« ('Brojevi', 14;14) - »U Šatoru /Svedočanstva/ pokaže se Jehova u Stubu od Oblaka. Stub od Oblaka stajao je na ulazu u Šator.« ('Ponovljeni Zakon', 31:15, v.: 'Izlazak', 33:10) – »Iz Stuba od Oblaka govoraše njima: slušahu zapovesti Njegove i odredbe što ih dade.« ('Psalmi', 99:7) – Sunčano-Ognjeni Stub i Oblak Slave koji zaklanja putujuće Sunce Života, odražava temeljne principe u Bogu, Muško i Žensko Počelo, Ljubav i Premudrost. Čovek koji je postao Božiji stub, u sebi jasno oseća strujeće i propinjuće ognjene Božije Snage.

Na kamenim žrtvenicima u vidu stuba Božiji ljudi su Gospodu prinosili svoje žrtve: tamjan i ulje. 'Knjiga Postanka' tako opisuje kako je u Betelu patrijarh Jakov podigao žrtveni stub: »Na mestu gde je Bog govorio Jakov uspravi stub od kamena. Na njemu prinese žrtvu i izli ulja.« (35:14) – Sjajno ulje na stubu simbol je Sjaja Univerzalnog Sunca, Sunca Dobrote i Istine, Sunca Topline i Sjaja. Satansko, čije blještavilo i presijavanje zavodnički imitira Božiji Sjaj, Sjaj Unutarnjeg Života, takođe je od davnine kao svoj simbol i svedočanstvo svoje destruktivne-opčiniteljske moći moći koristilo i uzimalo stub. I mnogobošci su uz subove prinosili svoje krvne žrtve i polagali zakletve. Za stanje u Rimu posle ubistva Gaja Julija Svetonije Trankvil izveštava: »... Narod je na Forumu podigao jak stub gotovo dvadeset stopa visok od numidskoga mramora s natpisom: 'Ocu domovine'. Kod njega su još dugo vremena prinosili žrtve, polagali zavete i uz zakletvu na Kajsarevo ime izglađivali neke nesuglasice.« (Iulius Caesar, prg. 85)

Po zapisima 'Tore' koja je pretrpela brojne redakcije, Bog Izabranom narodu naređuje da u Obećanoj zemlji razori sve paganske stubove i žrtvenike na uzvišicama: »... Porušite njihove žrtvenike, oborite njihove stubove, počupajte im ašere!« ('Izlazak', 34:13) – »Sravnite sa zemljom sva mesta na kojima su narodi koje ćete proterati iskazivali štovanje svojim bogovima, nalazila se ona na visokim brdima, na humovima ili pod kakvim zelenim drvetom. Porušite njihove žrtvenike, porazbijajte njihove stubove, spalite im ašere; smrvite kipove njihovih bogova, zatrite im imena s onih mesta.« ('Ponovljeni Zakon', 12:2-3) - Stubovi su, očigledno je, predstavljali muški izraz, a ašere ženski izraz mnogobožačkog kulta.

Simboli Božijeg Prestola u antiknome svetu pojavljuju se i kroz skulpturalno i reljefno prikazivanje takozvanih središta sveta, omfalosa (grč.: ho omphalós = 'pupak', 'pupčani'; to omphálion = ‘šišarka’). Omfalosi, ‘pupci sveta’, obično su stajali u nekm svetilištu ili proročištu.



Babilonski omfalosi

Izrael, koji je napuštao Boga, Nosioca Života, često je se posvećivao obožavanju paganskih božanstva i prinošenju žrtva na i uz njihove stubove, stubove lažnog Svetlonoše: »I što mu je više rodilo plodova, to je više umnožavao žrtvenike; što mu je bogatija zemlja bila, to je kićenije dizao stubove.« ('Hošea', 10:1) – Gospod opominje Izrael: »Ne pravite sebi kumirâ; ne podižite sebi ni kipa ni spomen-stuba; ne postavljajte u svojoj zemlji kamenja s likovima da pred njim padate.« ('Levitska', 26:1) - On mu i najavljuje šta čega uzvišice i stubove podignute u čast i službu dijaboličkog Presijavanja: »Zatrću u tebi sve kipove i stubove kamene, ...« ('Mihej', 5:12) – I po onome što se prenosi u 'Knjizi proroka Isaije' Gospod je najavio vreme kada će nestati žrtvenika i stubova posvećenih satanskom Presijavanju: »U onaj Dan čovek će pogledati na svog Stvoritelja i upraviti oči k Svecu Izraelovu. Neće više gledati žrtvenika, dela svojih ruku, neće više gledati onoga što njegovi prsti stvoriše: ašere i sunčane stubove.« (17:8) – »Neka se smrve svi kamenovi žrtvenika kao što se u prah drobi krečno kamenje! Neka se više ne dižu ašere i sunčani stubovi.« (27:9) - Za izraelskog kralja Jorama hroničar naznačuje njegov otpor solarno-faličkom idolopoklonizmu: »... Uklonio je Baalov stub što ga beše podigao njegov otac.« ('Kraljevi', II, 3:2) - Judejski kralj Asa bio je još radikalniji: »Uklonio je iz svih judejskih gradova uzvišice /= žrtvenike na uzvišicima/ i sunčane stubove, ...« ('Letopisi', II, 14:4) – Za početak ustanka Izraelaca pod Šaulom izveštava se: »Jonatan sruši filistejski stub koji je stajao u Gibei, ...« ('Samuel', I, 13:3) – Za kralja Jošiju koji je Judeju počeo oštro čistiti od solarnih idolskih likova i kultova hroničar izveštava: »Pred njim su oborili žrtvenike. Baalu, polomio je sunčane stubove koji behu na njima. /.../ Oborio je žrtvenike i ašere, raskovao i satro rezane likove i isekao sve sunčane stubove po svoj zemlji izraelskoj, a onda se vratio u Jerusalim.« ('Letopisi', II, 34:4.7)

Stub je bivalentan simbol: simbol Božije slave i bogoboračke sramote; tako Ninivi Duh proroštva najavljuje: »Baciću na tebe smeće, osramotiću te, izložiti na stub sramote.« ('Nahum', 3:6)

Kralj, koji je u starom Izraelu uziman kao stub države i Božiji pomazanik, pomazivan je uz čin izlivanja ulja na glavu: »... Uzmi posudu s uljem, izlij mu je na glavu, i reci: 'Ovako veli Jehova: Pomazao sam te za kralja izraelskoga'.« ('Kraljevi', II, 9:3) – Glava Univerzuma je Božiji Presto, Središnje Sunce koje sve greje i osvetljava.


Egipatski sunčani stubovi - obelisci

Vladari, stubovi državne moći, kao spomen svojih vojnih pobedničkih upliva često su postavljali stubove. Za egipatskog faraona Sezostrisa koji je pokorio narode na obali Eritrejskog mora kao i mnoge narode na kopnu (među ostalima Skite i Tračane) Herodot iznosi: »Tamo gde su se narodi junački branili i borili za svoju slobodu, on je u njihovoj zemlji podigao stubove sa natpisom u kome je bilo njegovo ime i ime njegovog oca, i da je on dotičnu zemlju oružjem pokorio. A tamo gde je zemlju zauzeo bez borbe i bez po muke, postavio je stubove sa istim takvim natpisom, a osim toga je dao da se na njima nacrtaju sramotni delovi ženskog tela, kao znak da su ljudi u toj zemlji bili kukavice.« ('Historija', II, 102, v.: II, 106) Sunčani stubovi, obelisci, davali su se kao zavetni pokloni. Za Ferona, sina faraona Sezostrisa, koji se po receptu proročišta iz Bute izlečio od slepila, Herodot ukazuje: »Kad se izlečio od očne bolesti, dao je svima čuvenim hramovima zavetne poklone, među kojima su vredni spomena oba obeliska koje je postavio ispred hrama boga sunca-Heliosa; svaki od njih je visok sto i širok osam lakata, a napravljeni su od jednog komada kamena.« (II, 111) – Negde, kao u Grčkoj, kameni hramski stubovi su često prikazivani, odnosno oblikovani i u vidu čoveka, odnosno žene. Da bi se naglasio solarni aspekt prema nebu uzdižućeg stuba, on je na ekskluzivno-sakralnim lokacijama mogao biti i od zlata. Tako za Heraklov hram u feničanskom gradu Tiru Herodot izveštava: »Bio je bogato ukrašen, i u njemu su se, pored ostalog, nalazila i dva stuba, jedan od čistog zlata, a drugi od smaragda, koji je u noći jako svetleo.« (II, 44) – Za vrhovno božanstvo grčkog panteona Homer iznosi:

»Na zlatnu stolicu sedne gromoglasni Dive,
veliki Olimp do dna se protrese njemu pod nogama.«
('Ilijada', VIII, 423.424)

Kao što je Bog oslonac Univerzuma, tako je monarh, 'bog' na zemlji, u narodnoj vizuri, viđen kao oslonac države i državnog uređenja. Kornelije Takit izveštava o previranjima u Rimskoj Imperiji: »Iz dana u dan u zemlji su bile sve teže prilike; jedan za drugim lomili su se njeni stubovi. Umro je Bur.« ('Anali', XIV, 51, v.: XIV, 47) - Pravednim i mudrim sudom kralj učvrštuje svoj presto, svoj 'stub': »Kralj koji sudi siromasima po istini ima presto čvrst doveka.« ('Izreke', 29:14, v.: 20:28). Stub, uzvišeno mesto u Hramu, ne kome je kralj svečano stajao, u hebrejskom glasi amud - ÓŐŢâ. Za judejskog kralja Josiju hroničar izveštava: »I kralj stojeći na stubu učini zavet pred Jehovom, da će ići za Jehovom, i Njegove zapovesti držati, i propise Njegove, i uredbe Njegove, ...« ('Kraljevi', II, 23:3) – Podignut stub je izražavao i pokazivao sklapanje saveza sa Bogom i u Božijem Duhu, Duhu Svedočanstva, opominjao oko i srce da se zavetovana reč treba održati: »... Sklopi Jošua tog dana savez s narodom i utvrdi mu uredbu i Zakon. Bilo je to u Šekemu. Jošua upisa te reči u Knjigu Zakona Božijega. Zatim uze velik kamen i stavi ga onde pod hrast koji beše u svetilištu Jehovinu. Zatim reče Jošua svemu narodu: 'Gle, ovaj kamen neka vam bude svedokom, jer je čuo reči što ih je govorio Jehova; on će biti svedok da ne zatajite Boga svoga'.« ('Jošua', 24:25-27)

U drevnim devijantnim kultovima Sunce je bilo središte makrokosmosa a falus središte mikrokosmosa; zbog toga na mnogim podnebljima, počev od Grčke, Egipta i Etiopije, pa preko Babilonije i Persije, sve do Indije, susrećemo solarno-faličke kultove.

'Stub' u čovekovom organizmu je kičma u kojoj je sadržana kičmena moždina, kojom se, prema mozgu, uspinju eterične ognjene snage, u jogi nazvane kundalini energijom. Kičma i lobanja, kičmena moždina i mozak, muški i ženski gradivni aspekt, temelj su čovekove zemne strukture, temeljni su nosači Evolutivne, Uspinjuće, Zmijske, Muške, i Involutivne, Spuštajuće, Ženske, Golublje Snage. Najniži kičmeni energetski centar svesti, točak Vatre koji se nalazi među bokovima, razdelnica je sedmerostrukih eteričnih snaga i duginih snopova koji izbijaju prema glavi i spuštaju se prema stopalima: »Od Njegovih bokova naviše, i od njegovih bokova naniže, /beše/ nešto poput ognja i bljeska na sve strane. Taj bljesak na sve strane bejaše poput duge što se za kišnih dana javlja u oblaku.« ('Ezekiel', 1:27-28) – U 'Otkrivenju' Jovan opisuje Hrista koji je se nalazio između sedam zlatnih svećnjaka: »Njegova glava i njegove vlasi behu bele kao bela vuna, kao sneg, i oči njegove kao plamen vatreni, i noge njegove kao u peći zažareni metal,...« (1:14-15) U viđenjima satanskih snaga očni sjaj, ali zlokobni i krvnički, takođe prevashodno izbija iz očiju, svetila duše. - U 'Knjizi Sazdavanja' Majčinskom Slovu Šin koje je Vladar u Vatri pridružuju se odredbe glava, nebo i letnja vrućina (III, 8). Vatra duše koja zrači kroz lice i oči pokazuje duhovnu ozarenost i prosvetljenost čoveka. U Besedi na Gori Isus, Oganj Života, ukazuje i opominje da pazimo na Unutarnje Svetlo: »Svetilo tela je oko. Ako je oko tvoje bistro, sve telo tvoje biće svetlo; ako li je oko tvoje rđavo, sve telo tvoje biće mračno. Ako je dakle svetlost, koja je u tebi, tama, kolika će tama biti?« ('Matej', 6:22-23) - Božiji stubovi su oni koji stoje i hodaju u Božijoj svetlosti, koji primaju i odašilju Svetlost Života, koji kroz to preuzimanje i isporučivanje Svete Snage žive i putuju u Istinu, oni koje je silazeći Duh uzdigao u Božiju Puninu. Ko je Božiji 'stub', ko u Svetlosti Istine stoji, on se mlitavo ne oslanja na predmete i stvari oko sebe, on ne preuzima ono ljudsko i niskotitrajuće što bližnji zrače iz sebe. Duhovno uspravan čovek je Božiji stub, Božija antena, koja odašilje u Nebo i prima iz Neba. Ko nije 'uspinjuća zmija' i Božiji stub, ko ne teži Uspravljenosti u Bogu, on upija niske, zmijsko-gmižuće energije, ono nisko i nezakonito. Božiji čovek ne traži oslonac u svetu truleži, jer on u sebi ima moćan oslonac – Boga, Duha Života. Pobednicima nad Tamom i njenim snagama Gospod najavljuje: »Onoga koji pobedi učiniću stubom u Hramu Boga moga, i više neće izići napolje.« ('Otkrivenje', 3:12) – Psalmista moli Svevišnjeg: »Daj da nam sinovi budu kao biljke što rastu od mladosti svoje, a kćeri naše kao stubovi ugaoni, krasne poput hramskog stubovlja.« ('Psalmi', 114:12) - Proroku Jeremiji, davši mu Snagu da govori pred Nebom, Gospod obznanjuje: »Danas te, evo, postavljam kao grad utvrđeni, kao stub gvozdeni, ko zidinu brončanu protiv sve zemlje ...« ('Jeremija', 1:18)

Božiji Presto u Prestonoj Dvorani Neba po svojoj visinskoj ekspanzivnosti pojavljuje se kao stub koji oličava Muške Stvaralalačke Snage, Božansku Ljubav, Toplinu i Dobrotu. Ako taj 'stub' vidimo kao stepeničastu kupu, kao oblu piramidu, onda obli stepenici predstavljaju i oličavaju Ženske Održavateljske Snage, Božansku Premudrost, Svetlost i Istinu koja drži Nebeske Sfere: »... Daj mi Premudrost, prisednicu Svoga Prestola.« ('Mudrost', 9:1-4) – Ženski gospodarski aspekt u Bogu iskazuje i duga koja okružuje Presto: »I okolo Prestola beše duga na izgled kao smaragd.« ('Otkrivenje', 4:3) – U božanskoj dugi Jovan prorok vidi dominaciju smaragdno-zelene boje. U duginom optičkom spektru, spektru sedam boja, smaragdno-zelena boja je središnja, Hristova boja. Duga je Božiji 'luk', Njegov Presto, 'strela' tog 'luka'.

Naziremo jasno: u prvoj instanci, stubovi su simbol Božije ognjene Reči, Sunca Života koje sve drži, simbol Solarnog Prestola Univerzuma. Ono što je Središnje Sunce u Univerzumu, to je stepeničasti Presto u Božijoj Palati. Drevne piramide i kule (zigurati), bile one posvećene Svetome Sjaju ili Opčinjavajućem Blještavilu, reflektuju znanje o ustrojstvu Univerzuma i Božijeg Sedišta. O ta dva građevinska izraza govori i Josip Flavije u 'Judejskim starinama', videći ih kao graditeljski poduhvat u službi spasavanja od svetskog požara i potopa kosmološkog znanja: »... Podigli su dva stuba: jedan od opeke, a drugi od kamena, i zapisali su na njima saopštenje o svojim izumima.« (I, 2, 3) Ako bi potop uništio stub od opeke, zigurat, kameni stub, piramida, predočio bi ta otkrića čovečanstvu i ujedno ga obavestio da je podignut i stub od opeke. Po samoj biblijskoj percepciji, tzv. Babilonska kula u zemlji Šinearu podignuta je kao izraz ljudske čežnje da postigne i održi jedinstvo bez Boga, Duha Jedinstva ('Postanak', 11:1-9). Bog je Jedinica koja sve drži kao u jedno saliveno. Egipatske pak piramide nalazimo kao monumentalne grobnice faraonâ. Kao grobna obeležja piramide i stubove nalazimo čak i kod Makabejaca: »Simon je na grobnici svoga oca i svoje braće podigao nadgrobnik od kamena uglađena straga i spreda, a tako visok da se video iz daljine. Podigao je sedam piramida, jednu prema drugoj, ocu i majci, i četvorici braće. Načinio im je podnožje, okružio ih visokim stubovima, ...« ('Makabejci', I, 13:27-29)

Judejski hermeneutisti (poput Eleazara iz Vormsa) često su ukazivali da se pravi razlika između stvorene Božije Slave (Njegovog Prestola) i nestvorene Slave, Svetog Sjaja koji anđeli primaju i odašilju, odaju, kojim slave svoga Tvorca i Oca.

Božiju Palatu i Prestonu dvoranu videoci doživljavaju kao zdanja od Vatre i Vode, kao bukteći kristal. U jednom talmudskom segmentu judejski rabi Akiva, obraća se trojici rabina koji su hteli da uđu u Raj: »Kad dođete pred ploče od blistavog mermera, nemojte reći : "Voda, voda!", jer je napisano: "Onaj ko govori laži neće ostati u Mom prisustvu".« - Hoće se reći da bleštavi sjaj ploča kojima je popločana Palata stvara utisak talasanja vode.


Bog Otac

Najviše, prvo manifestovano biće iz tekuće Svetlosti Beskonačja nazivamo Bog Otac, Pra-Otac, Drevni. Besmisleno je zamišljati da je Bog Otac od večnosti bio manifestovano, uobličeno i personifikovano biće. Jer pre Stvaranja Bog nije imao nijedno (manifestovano) dete, pa je besmisleno i u njemu samom gledati neku manifestaciju i uobličenost. Noumenalni svet, dakle, ne poznaje Očintvo, već samo Fenomenološki svet.


Jedinorodni Sin Božiji

Anđelu, episkopu Crkve u Laodikeji, Hrist Božiji predstavnički ukazuje za Sebe: »Ovo govori Amen, verni i istiniti svedok, početak stvorenja Božijega.« ('Otkrivenje', 3:14) – Stvaranje o kome se ovde govori i koje se odnosi na Sina Božijeg, jeste zapravo manifestovanje, personifikovanje i oblikovanje. Od Večnosti Sin je bio impersonalna Svetlost u Sve-Svetlosti: »U Početku beše Logos, i Logos beše u Boga, i Bog beše Logos. Ovaj beše u Početku u Boga. Sve je po Njemu postalo, i bez Njega ništa nije postalo, što je postalo.« ('Jovan', 1:1-3) Unutarnja Reč Božija (Lógos endyaýtos) je manifestacijom postala Reč proiznesena (Lógos prophorikós). Manifestovana Mudrost (Sophía) Božija ukazuje za Sebe: »Gospod Me načini u početku upravljanja Svojega, kao prvo od Svojih dela, u pradoba. Bila sam postavljena pre Vekova, pre početka, pre postanja Sveta.« ('Izreke', 8:22-23) Kroz Logosa, kroz Svoje Mišljenje (Dóxa) Gospod stvara Svet i spašava Svet. Ta Reč, Taj Logos je se i spasiteljski utelovio u liku Isusa od Nazareta: »I Logos je telom postao i prebivao među nama. I videsmo slavu Njegovu, slavu kao Jedinorodnoga od Oca, punog blagodati i istine.« ('Jovan', 1:14)

Još je apostol Pavle u svojim Poslanicama (koje su doživele znatne redakcijske uplive) govorio o nebeskim službujućim silama, samo je posebno pitanje da li on pred očima ima neku striktno diferenciranu Nebesku Hijerarhiju, ili se na te kategorije više figurativno i poetsko-metaforički osvrće. Tako pišući vernima u Kolosi on ukazuje za Hrista, koji je bio povod večnog Stvaranja, kroz Koga je sve stvoreno, koji je prvooblikovani Sin, jedini oblikovan za Sveto Gospodstvo iz Iskonske Svetlosti, Svetog Duha, prvopredviđen od Oca za Suvladara Neba: »On je slika nevidljivoga Boga, Prvorođeni sveg Stvaranja, jer je u Njemu stvoreno sve što je na Nebesima i na Zemlji, sve vidljivo i nevidljivo, bili to Prestoli, ili Gospodstva, ili Poglavarstva, ili Vlasti; sve je Njegovim posredstvom stvoreno  i za Njega. I On je pre svega i sve u Njemu ima svoje postojanje.« (‘Kološanima’, 1:15-17) - Kao što je Hrist medijatorski stožer Stvaranja i Otkupljenja, tako je i stožer anđeoske lestvice: »Sve je, naime, od Njega, kroz Njega, i za Njega.« (‘Rimljanima’, 11:36) Hrist je tako i središte Dela Spasenja. Dakle, anđeli silaze, da bi služili Bogu i ljudima (cp.: ‘Kološanima’, 2:18) po Lestvicama zvanim Delo Spasenja (cp.: ’Jovan ’, 1:51). Te lestvice su Zakon Spasenja. Ta Lestvica je i Hristos, jer Sveti Jedan je Zakon i Put Spasenja. Hrist spasava ne samo ljude već i utelovljene anđele, jer i njih satanska sila može zavesti, porobiti i vezati za svet Tmine. Bilo da se utelovljuju, ili da silaze kao anđeli čuvari ljudima, nebeski, službujući anđeli silaze po Hristu i radi Hrista. Jer sve je radi Njega i On je u svemu Nebeskom.

Pobedivši Tamu svojim životom i svojom Žrtvom, Gospod je sve ispunio Svojim Svetlom, svim omogućio i doneo Spasenje, izbavljenje od duhovne smrti. I On je se vratio u Nebesa nad Nebesima, na Očev Presto, koji stoji iznad demonske hijerarhije Podnebesa (‘Efescima’, 6:12; ‘Kološanima’, 2:15) i anđeoske hijerarhije: »... Posadio Ga je Sebi s desne strane na Nebesima, iznad svakog Poglavarstva, i Vlasti, i Sile, i Gospodstva, i nad svakim imenom ...« (1:20-31) – I apostol Petar nešto slično iznosi za Hrista koji je Put Života: »... Otišao je na Nebo gde su Mu potčinjeni Anđeli, i Vlasti, i Sile – ±łłµ»É˝ ş±ą µľżĹùɽ ş±ą ´ą˝±ĽµÉ˝.« (‘Petar’, I, 3:22) – I autor ‘Poslanice Jevrejima’ ukazuje da Hrist po svojoj sili stoji iznad svakog anđela: “Nisu li to sve službeni duhovi poslani na služe onima koji će naslediti spasenje?” (1:14)


Post je objavljen 08.10.2010. u 19:39 sati.