Pregled posta

VIRTUALNI LIK

(2007.)

siđoh da vas pozdravim sa svojih visina
ne strepite predamnom, ja nisam zao
to što vas plaši je samo vaša nutrina
ništa sem virtualnog lika nisam vam dao

nemam vam baš ništa pametnog za reći
no od mene se niti ne očekuje to
od klaunskog imidža teško ću pobjeći
samo to moje lice vama je poznato

jer tu nitko ni ne traži pravu istinu
iz svojih se laži tada sve lakše gleda
strahujuć vjerojatno za svoju nutrinu
da netko je se ne dokopa preko reda

držeći distancu dajemo dojam ljudskosti
nek se pomisli da nismo toliko hladni
veličajući sebe gazimo tuđe slabosti
iz pakosti smo samo tuđih duša gladni

da li smo to zaista još uvijek mi
ili u kablovima postajemo drugi ljudi
ne priznajemo u što smo se pretvorili
svatko se odjednom svome odrazu čudi

kad svi bi samo bezbolne ugode tijela
sakriveni u lažnom zaklonu virtuale
ali kada im se pokaže slika cijela
samo ego im velik a duše ostaju male

i sad ću opet nestati, samo klikom
ostat ću za sve vas virtualan do kraja
teško je predstavljati se ovim likom
a nitko ne vjeruje da sam to zaista ja