Noćas sam sanjala da mi se javio.
I da sam pogazila sve što sam si obećala.
I nije bilo dobro.
Kompletna fabula koja se već godinu dana odpetljava, odigrala se u jednoj noći, i sve mi je postalo kristalno jasno: ne smijem si to opet dozvoliti.
On to ne zaslužuje...a ja ne zaslužujem da me njegov prijatelj pita zašto mi je važan 25.9.
Zaslužujem bolje, pa makar to dobila od nekog goreg.
Osjećam da više tako neću voljeti, da nikad neću prići tako blizu savršenstvu, jer se život ne razbacuje takvim prilikama.
Ono što smo mogli imati, bilo bi veće od nas oboje.
Ali on to ne želi.
Bio je prosijed, i patio je za nekim tko je...hm. U snu, mislim.
A danas sam shvatila - pa takav je i na javi.
I ja tu ništa ne mogu.
Mogu ili venuti za njim ostatak života, i ostariti sama i nesretna s hrpom mačaka, ili se pokupiti i krenuti dalje.
A ja ne volim mačke.
Post je objavljen 07.10.2010. u 00:01 sati.