Pregled posta

Adresa bloga: http://blog.dnevnik.hr/spring-nicht

Marketing

Chapter 27

- '' Bilo bi mi lakše kad bi sjela tu '' – Dodao mi je kožnu narukvicu sa zakovicama – '' Stavi ju, uklapa ti se '' – Stavila sam narukvicu i sjela pored njega.
- '' Samo brzo, moram se još našminkati '' – Prekrižila sam noge i čekala da kaže što želi
- '' Ja bi to ovako '' – Duboko je uzdahnuo. Zatvorio je oči, stavio ruku na moj vrat i lagano mi se počeo približavati.
Čudno sam ga gledala, što on to pokušava? Da, naravno, glupa sam. Upravo preda mnom, pred mojim očima. Sada ovdje me želi poljubiti. O ne, ne, ne, ne opet, ne smijem si to opet dopustiti ili… Ili možda samo da pustim da on sve učini. Je l' se ja to premišljam? Ne budi glupa, ne budi glupa ponavljala sam u glavi. Ja volim Toma i ovo se neće, ovo se ne smije dogoditi. Meni je Tom dečko, a Bill mu je brat. Znači, ovo je ne dopušteno. Sto misli mi je u jednom djeliću sekunde protutnjilo glavom. Zaklopila sam oči. Već se nešto dogoditi. Već sam osjetila njegov topli dah na usnicama, njegova kosa škakljala me po vratu. Odjednom kao da me nešto podbolo pod rebra. Naglo sam otvorila oči i uhvatila Billa za ramena.
- '' Stani '' – Prošaptala sam – '' Bill… Nije uredu '' – Okrenula sam glavu u drugu stranu – '' Ako nećeš zbog mene učini to barem zbog njega '' – Pogledala sam ga krajičkom oka i čekala reakciju. Ustao se, otišao do prozora, a onda se ponovno vratio na dvosjed.
- '' Oprosti, ne znam zašto to činim '' – Snuždio se i pogledao u pod – '' Ja, samo… Ma, više nije ni bitno. '' – Odmahnuo je rukom i lažno se nasmiješio. – '' Idem sad, da se možeš spremit'' – Ustao je.
- '' Čekaj! '' – Povukla sam ga za rukav, pa je ponovno sjeo. – '' Znaš da mi možeš sve reći '' – Pogledala sam ga duboko u oči
- '' Ma znam, nemaš brige '' – Nasmiješio se i ustao. Ponovno sam ga povukla za lakat, pa je opet zasjeo
- '' Onda mi i reci '' – Blesavo sam se nasmijala – '' Da čujem! ''
- '' Ehm… Znaš… Nekako mi nedostaje to '' – Ponovno je spustio pogled
- '' Šta to? '' – Zbunjeno sam ga pogledala
- '' Ti! '' – Podigao je jednu obrvu
- '' Ja? '' – Složila sam još više zbunjenu facu
- '' Da ti! '' – I on je mene zbunjeno pogledao
- '' Ali mi… Nikad… Nismo… '' – Počela sam zamuckivati
- '' Da… Znam '' – Uzdahnuo je – '' U tom i je sve čudno, je l' da?
- '' Pomalo, da… '' – Nasmijala sam se. – '' Dođi '' – Ispružila sam ruke i zagrlila ga – '' Nemaš frke ''
- '' Oprosti još jednom na ovom glupom ispadu '' – Stidljivo se nasmiješio
- '' Uredu je '' – Uzvratila sam mu osmijeh. – '' Gibaj sad, moram se spremit do kraja. Tom je sigurno već ne strpljiv''
- '' Haha, možda imamo sreće pa su još tu '' – Ustao se i krenuo prema vratima – '' Bolje požuri '' – Namignuo je i izašao.
Zatvorila sam oči, duboko udahnula i protresla glavom. –'' Ja ne znam kak' ću se s ovim ubuduće nosit'' – Promrmljala sam si u bradu stavljajući maskaru. Razmrsila sam si kosu rukom i izašla van. Sva četvorica su sjedili na obližnjoj klupi uz more. Tom je nestrpljivo udarao rukama nekakav ritam o noge.
- '' O, pa pojavila si se'' - Ustao je Tom i pokazao rukom prema parkingu – '' Idemo, čeka nas vozač u autu''
- '' Čemu tolika nestrpljivost '' – Pogledala sam ga pomalo začuđeno
- '' Ide mi se van, ništa posebno '' – Odgovorio je ne skrećući pogled sa puta ispred sebe
- '' Aham.. '' – Promrmljala sam i nastavila hodati prema parkiralištu. Na tren sam usporila. Glavom mi je prošlo sve što se dogodilo proteklih nekoliko mjeseci. Stala sam i duboko se zamislila, piljila sam u daljinu i u glavi razvijala sve moguće situacije
- '' Ideš? '' - Pogurao me Georg s leđa
- '' Ha? '' - Trgnula sam se i pogledala u njega
- '' Ide.. ''
- '' Da! '' - Prekinula sam ga u pola, skoro pa vriskom - '' Ovaj, idem '' - zbunjeno sam krenula prema autu
- '' Šta je s tobom '' - U polusmijehu me pitao Georg. Samo sam odmahnula rukom. Glavom mi se svašta motalo. Morala sam razmotrit svaku situaciju, nisam imala puno vremena. Inače, to sam uvijek činila kada sam imala osjećaj da će se nešto dogoditi. Unaprijed sam si isplanirala moguću situaciju i govor tako da se nebi našla zatečena.
Sjela sam na zadnje sjedalo pored Billa i nastavila piljiti u sjedalo ispred
- '' E! '' - Bocnuo me Bill prstom na što sam poskočila - '' Šta je bilo? ''
- '' Ma, ništa bitno '' - Odmahnula sam rukom
- '' Da, naravno, da čujem ''
- '' Dobro '' - Pogledala prema suvozačevom sjedalu gdje je bio Tom kako me nebi čuo - '' Zabrinuta sam '' - Ponovno sam udahnula - '' Svaki put kada smo izlazili negdje van uvijek se nešto dogodilo. Se sjećaš što je bilo zadnji put? Napio si se tolkio da nisi znao za sebe'' - Složila sam neku čudnu facu - '' A prvi put? Zbario je..'' - Pokazala sa glavom prema Tomu - '' ...Neku žensku''
- '' Misliš da će ne sešto dogoditi i ovaj put?''- Podigao je obje obrve
- '' Ne mislim, imam nekakav osijećaj, znam to. Iako se nadam na neće'' - Slegnula sam ramenima
- '' Ajd' ne brini '' - Trknuo me laktom u ruku i blesavno se nasmijao, od čeg se odma Tom okrenuo i pogledao prema meni, a onda se okrenuo nazad. Pogledala sam ga 'stišajsemalo' pogledom, na što je odmah reagirao
- '' Jednostavno znam, to je već praksa '' - Nastavila sam
- '' Ma ajde, pazit ćemo zajedno '' - Potapšao me po ramenu. Klimnula sam glavom. Ubrzo se auto zaustavio. Ispali smo praktički na plažu.
- '' Oh, super.. Još jedan beach party'' - Promrmljala sam si u bradu
- '' Idemo se zabavit? '' - Stvorio se odjedom pored mene Tom, doslovno me zgrabivši za dupe
- '' Aha '' - Bezvoljno sam odgovorila uz pomalo kiseli smješak. Oh super, promjena raspoloženja, prvi znak. Sjela sam s ostalima za stol. Georg se odma ustao i otišao plesati, Gustav je nezainteresirano promatrao situaciju. Ustao se i Tom.
- '' Idem si po piće. '' - Ustao se i popravio hlače -'' Hoćeš nešto i ti? ''
- '' Ne, neću još ništa '' - Odmahnula sam glavom
- '' Dođem onda odmah '' - Namignuo mi je i otišao
- '' Ne vjerujem koliko se taj dečko promjeni kad dođe među ljude '' - Počela sam se opet jadati Billu
- '' Da, to je Tom ''- Uzdahnuo je Bill. Nisam ni htjela pogledati u Toma ali sam ga krajičkom oka ipak promatrala.
Stavio je naočale i naslonio se na šank. Polugola konobarica, ništa strašno. Mogla sam vidjeti s mjesta da joj pilji u bujan dekolte. Kako sam sjedila sa strane, primijetila sam da se smješka. Ajmo sad sve ispočetka...
- '' Hahaha '' - Namjerno sam se nasmijala - '' Srećom da je samo bari, pa tek smo došli '' - Nisam bila ni malo sarkastična.
- '' Pravi se da ti ne smeta '' - Probao me nekako valjda raspoložiti
- '' Smeta mi! '' - Dreknula sam na što se Gustav trgnuo - '' Oprosti! '' - Nasmijala sam se samoj sebi odmahujući glavom. Tom se vraćao nazad, pa sam nabacila smijeh. Odlučila sam se pravit nezainteresiranom. Išlo mi je dobro... Neko vrijeme

[...]

Obišla sam krug oko plaže i vratila se nazad. Georg i Gustav su oko 2 sata otišli spavati jer ujutro imamo let.
Bill je zabrinuto sjedio za stolom, stiskao šake i gledao prema oceanu. Pomalo neobična reakcija za njega. Ponovno sam izvadila mobitel iz džepa i pogledala na sat. Na plaži je ostalo samo nekoliko pijanih cura i dečkiju koji su vrištali u vodi. Glazba se ugasila prije nekih petnaestak minuta. Počeli su se gasiti i reflektori. Sve je za tren utihnulo.
- '' Bill, četiri sata će, možda bi trebali krenuti '' - Stavila sam mu ruku na rame
- '' Još samo malo, možda dođe '' - Rekao je ne promjenjivši smjer gledanja ni izraz lica
- '' Možda je negdje pijan... Ili je s nekom curom '' - Stišala sam glas na zadnjem djelu rečenice - '' Doći će do jutra ''
- '' Idi ti spavat, ja ću ga ovdije sačekat za svaki slučaj '' - Promrmljao je stiskajući šake još više
- '' Bill, molim te, i ti trebaš sna, imamo dug let ujutro. Možda je u apartmanu ''- Pokušala sam ga uvjeriti da je dobro
- '' Gustav i Georg bi već javili da je tamo '' - I dalje je bio nekako skamenut
- '' Sačekat ćemo do četiri i onda idemo '' - Predložila sam - '' U redu? '' - Ponovno sam ga pitala jer nije odgovorio. Nakon nekoliko trenutaka klimnuo je glavom.
Ostali smo sjediti u tišini nadajući se da će se Tom pojaviti od negdje, ali uzalud . Več je i četiri prošlo...
- '' Idemo, Bill '' - Ustala sam i uhvatila ga za ruku - '' Pojavit će se do jutra '' - Samo se ustao bez riječi. Svom težinom svalio se na mene, pa sam ga vukla do apartmana. Bio je u polusnu kada smo ušli u njegovu sobu. Dovela sam ga do kreveta i pokrila ga kada je legao. Okrenula sam se u drugu stanu kako bi ugasila stolnu lampu, a on me uhvatio za ruku.
- '' Ostani samnom '' - Prošaptao je - '' Ne mogu sada biti sam ''
- '' Dobro, bit ću tu, idem samo skinuti šminku '' - Otišla sam na brzinu do svoje sobe. Istuširala sam se i obukla majicu koju sam nosila kao pidžamu. Kada sam se vratila kod Billa još uvijek je bio budan.
- '' Spavaj sada '' - Prošla sam mu rukom kroz kosu i legla pored njega. Sklupčao se pored mene i tako zaspao. Gledala sam ga neko vrijeme kako spava, a onda sam i ja utonula u san.
Probudila me budilica u 7 ujutro. Oboje smo istog trena otvorili oči
- '' Dobro jutro '' - Promrmljao je
- '' Dobro jutro '' - Prošaptala sam jer mi glasnice nisu bile u funkciji - '' Idem se obući i uzeti stvari '' - Nespretno sam ustala iz kreveta i krenula prema vratima.
- '' Idem ja provjerit je l' se Tom vratio '' - Uozbiljio se istog trena
Izašli smo van, Georg je već bio pred vratima smrto ozbiljnog izraza lica
- '' Još se nije vratio '' - Pokušavao je glumiti smirenost
- '' K vragu!!! '' - Iderao se Bill. U očima su mu se miješale emocije; zabrinutost, šokantnost, izmorenost... Podigla sam i spustila ruke, nekako... Razočarano. Bez riječi sam otišla u svoj apartman. Obavila sam jutarnju higijenu, obukla trenirku, pokupila stvari i ponovno se vratila Billu. Tamo su bili i Gustav i Georg sa Tomovim stvarima. Bilo je već osam sati, a Tomu ni traga. Davnih dana smo trebali krenuti na aerodrom....


Post je objavljen 13.07.2010. u 16:42 sati.