Priznajmo, asketi nismo
i ruke nam gramzivo po nagonu lete
prema uskoro sirotoj trpezi,
poharali, razorili, kušali, prožvakali.
Znamo, opisi su lijepi,
neprimjereni, dislocirani,
ali leže, stoje, pripadaju
općem raspoloženju razvrata,
bluda koji ne vuče za sobom stida.
U početku smo predvidjeli ovakav diskurs,
zamotani smo u konvencije žanra,
lutalice koje puno pričaju, puno kažu,
puno šute,
nezasitno se gutaju zjenicama
iza združenih kapaka.
U jednoj usni ugrizeni,
svoji smo dok se i ne pozdravimo.
Post je objavljen 07.06.2010. u 11:58 sati.