Došavši na posao dočekala me divna vijest. Prasica debela je išla na godišnji. Pet dana je neće biti. Super. Debela uzima slobodne dane kako joj šune.A zato ih je jučer sve častila, osim mene naravno. Ne znam ima li ona duše i kako ima hrabrosti mene maltretirati. A ponavljam da me više bole ove ulizice oko nje koje se boje da i njih ne umiješam. Svatko od njih jako dobro zna što je govorio. I ja sam govorila, ali se ne sramim ničega i iza svega stojim. To što sam ja govorila o sebi i svojoj obitelji,moja je greška, ali ne sramim se ničega. Sve ću još jedanput ponoviti ako me itko pita.
Debela je očekivala od mene da ću ja doći kod nje i reći: " Jadna ja bolesna, aj mi pomozi!" I tad bi sve bilo u redu, ali ja to nisam učinila niti ću ikad. Smatram da je razmažena i bahata. Ja ću umrijeti, ali neću joj se pokloniti. Sram ju bilo!
Post je objavljen 20.05.2010. u 07:22 sati.