Šesti dan autobuščenja
Danas sam otkrila interesantnu stvar, jednosmerne ulice ne važe za pešake, kao pešak možeš da ideš kojim hoćeš pravcem. Bio je to jako poučan dan.. Kupila sam greškom automagazin. Pola je dosadno da se ne može ni gledati, sve o nekim motorima, šarafima, pa neki brojevi. Časopis je izdao neko ko pojma nema o automobilima, nigde nije pisalo kakve su pregradice za sitničice u kolima, boje su standardno dosadne, nijedan automobilčić nema expres lončić za kavicu, a o garderobi za presvlačenje da i ne govorimo.
Za parkiranje čoveka treba mnogo manje mesta, nego za parkiranje kola, i ne treba da mu zalepiš etiketu, nekako se odmah zna ko je ko.
Vozač busa je gluv, definitivno sam zaključila. Ljubazno sam ga pozdravila na ulazu, i zamolila da stane ispred jedne radnje da pogledam slatke braon čizmice, nije me uopšte čuo, samo je produžio dalje. Kad sam mu kazala da ne ide tom ulicom jer je zakrčena, samo je odmahnuo glavom i uleteo u takav krkljanac da će ga pamtiti mesec dana.
Kiša pljušti, pošteno čekam zeleno da predjem ulicu.
Fljuuuuuuuuuus…mokra sam do ga..
Voda se cedi niz mene, izgledam kao da sam upravo skočila niz Nijagarine vodopade.Onaj u kolima nije ni primetio.
Nastaviće se…kad se osušim…
Post je objavljen 15.05.2010. u 13:08 sati.