Pregled posta

Adresa bloga: http://blog.dnevnik.hr/zagrebackidekameron

Marketing

Novela četvrta: Što jest jest



Dragi Bocaccio,

U ono vrijeme, u gradu pod imenom Prato bi zakon koji je govorio da nađe li muž ženu u preljubu, može je dati na sud a ona čak može biti obješena. Rinaldo tako pronađe svoju ženu u preljubu sa Lazarinom. I privede je pred sud da joj sudi se.

Kad suci upitaše ženu priznaje li preljub, ona potvrdno kimne glavom i jošte tome reče kako je griješnica i kako u tome na žalost čak i uživa ali da i ona želi muža svoga nešto priupitati:
'Mužu moj, jesam li ti uvijek udovoljavala želje kako si i kada to htio?'
Pravedni suci tada se strogo okrenu Rinaldu a on im na to skrušeno i pobožno, kakav i inače jest, potvrdno odgovori.

Žena tad reče sudu kako ne vidi razloga zbog čega bi doma stajala neiskorištena za vrijeme dok nije potrebita svom mužu?

Suci na to presude da žena ima pravo i tako oni izmijenili zakon pa sad ovaj bi da bilo koja žena koja zadovoljiti svog muža može, ako to želi zadovoljavati i druge muškarce i nitko je za to sudu privesti ne može.

Iz Firence sa štovanjem,
Giovanni Bocaccio





„Ljubavi, svih ovih godina bilo nam je prelijepo. Ti si predivna supruga i po svemu mi odgovaraš. Imamo krasnu djecu i činiš me sretnim. Toliko se trudiš oko mene i naše djeca kako bi nam u svemu udovoljila pa sam sam ti, dok sam na službenom putu odlučio pokloniti nešto izuzetno. Evo ti karta za sedmodnevno krstarenje. Lijepo putuj i zabavi se. Udovolji malo i sebi. Zaslužila si to. “ reče muž ženi pri odlasku na službeni put.

Dan 0.
Spremam se ma divno krstarenje. Tako sam uzbuđena! Hvala dragom mužiću na tako predivnom poklonu. Ponijet ću najljepše haljine, šešire i torbice.

Dan 1.
Kako je predivno počeo odmor. Cijeli dan smo bili na moru a ja na brodskoj palubi. Bilo je predivno gledati nepreglednu plavu pučinu. Vidjela sam dupine i morske kitove. Uvečer sam obilazila brodske dućane tražeći što da si poklonim. Hvala mužiću na zlatnoj American Express kreditnoj kartici. Kupovati njom predivno je i prelako a može se i prilično potrošiti.

Dan 2.
Kupam se u brodskom bazenu, pijuckam koktele i uživam. Oko mene se sakupljaju mladi, mišičavi i ljepuškasti dečki. Jedan se čak ponudio da me izmasira ali sam ga odbila. Tko zna što bi se tada dogodilo jer ja sam vjerna svom dragom mužiću. Uživam u odmoru, bazenu, suncu i shooping-u na brodu.

Dan 3.
Čitav dan sam bila na bazenu. Ronila sam i igrala minigolf. Srela sam i kapetana broda. Zgodan muškarac. Gledao me svojim prodornim očima dubokim i plavim kao more kojim plovimo. Učinio mi se je zanimljivim.

Dan 4.
Još jedan predivan dan na brodu. Bazen, minigolf, plivanje. Večeras je kapetan za sve putnike priredio večeru. Mene je pozvao za svoj stol da večeram s njime. To je velika čast. A bilo mi je super. Kapetan je vrlo šarmantan, zgodan i zanimljiv muškarac.

Dan 5.
Još jedan predivan dan. Bazen, kupanje, mladići, kapetan. Večeras sam bila i u kasinu. Kockala sam se i dobila sto eura. Kapetan me pozvao na večeru u svoju kabinu. Luksuzna večera: školjke, kavijar i šampanjac. Rekao mi je kako želi da ostanem s njim ali sam poziv odbila. Rekla sam mu kako sam udana žena i vjerna sam supruga.

Dan 6.
Ponovo sam bila na bazenu. Uhvatilo me sunce i malo sam izgorila pa sam otišla u piano bar gdje sam provela ostatak dana. Tamo sam susrela kapetana. Pozvao me je na piće. Istina je kako je jako ljubazan muškarac ali me je opet pitao želim li noć provesti s njime? Kojeg li bezobrazluka! Odbila sam ga ali on me je ucijenio:
'Ne odem li s njime u krevet potopit će brod.'.
Ostala sam skamenjena.

Dan 7.
Danas sam spasila nekih pet tisuća tisuće osoba ... Četiri puta!!!! ... To je tako plemenito i predivno. Naprosto sam sretna! Još jednom hvala mom dragom mužiću za tako divan poklon. Život na brodu je predivan. Volim krstarenja. Moram reći mužiću kako bi mi mogao još koji put pokloniti krstarenje.




„Dakle varaš me zbog jedne pišljive oklade sa Lucom?“ zaprepasti se Alojz.
„I ti si mene varao.“ značajno veli Viktorija.
„Da, ali to je bilo davno. I prevario sam te samo jednom. A ti mene ... Tko zna koliko puta Bolje da ne znam“ sipao je dalje Alojz.
„Ma nemoj? Ti si mene prevario u vlastitoj kući sa najboljom prijateljicom. I to baš kad sam bila trudna i čekala Marka i Maju. Znaš kaj Lojze, gadiš mi se. Svinjo jeda. A ja, ja ...“ zastane kako bi obrisala nos pa nastavi:
„Ja bena jedna. Uvijek sam ti udovoljavala. Pušila ti kurac pa sam dočekala da okolo šaraš.“ rasplače se Viktorija.
„Kaj cmizdriš, i ja sam ti lizao, pa kaj? To je normalno kad se dvoje vole .. Ne plači.“ izusti Alojz pa nastojeći utješiti Viktoriju blago joj položi ruku na rame na što Viktorija plane:
„Tako! ... Jesam li ti udovoljavala u krevetu!?“ upita ga.
„Jesi. Što jest, jest. I bilo nam je lijepo.“ osmjehne se Alojz pa je pogladi po kosi.
„Misliš tebi je bilo lijepo?“ zapjeni se Viktorija.
„Ajde, adje, nije baš tak’. Dok sam te guzio uživala si ko prasica. Samo kaj nisi roktala.“ ote se Alojzu.
„Gad jedan! Ti meni da sam prasica i da rokćem!“ uzrujano uzvrati Viktorija.
„Ma nisam to mislil' ... Ljubavi moja ... Izvini, omaklo mi se.“ počne se povlačiti Alojz.
„Omaklo veliš?“ nastavi Viktorija „I još da sam tvoja ljubav a ti me varaš.“ vješto se ubaci Viktorija.
„Ma Viki ... Vikice moja ... Nemoj tako ... Ljubavi moja.“ pokušavao je Alojz smiriti situaciju videći kako sve može eksplodirati u krivom pravcu.
„Jesam li ti uvijek kad si poželio spremala špagete sa škampima, tvoje omiljeno jelo?“ krene Viktorija u konačni napad.
„Jesi. I uvijek su bili jako fini. I još su. Sve kaj skuhaš je tak' fino.“ glupavo je nastavljao Alojz.
„A ti ... Ti uopće ne jedeš ... Ti ždereš ... Sve na brzinu zbacaš u sebe!“ pjenila se dalje Viktorija.
„Ali dušo, kad ti jedeš tak' polako da nemam živaca čekati te dok svršiš.“ branio se Alojz.
„Daaaaa ... I o svršavanju možemo razgovarati! ... Ne sjećam se kad sam zadnji puta svršila.“ krene u ofanzivu Viktorija:
„Postao si nikakav u krevetu. Uopće ti nije do ljepote seksa. Samo se isprazniš, okreneš na svoju stranu, ogradiš se i zaspiš. A tako hrčeš da ne mogu zaspati.“
„A ti samo ležiš k’o krava i čekaš da svršiš! Da ja sve obavim!“ ote se Alojzu.
„Dakle ja sam krava!? Krava koja kuha, pegla, sprema, odgaja ti djecu ...“ započne ljutito Viktorija.
„Dušo, dušice moja. Nisam to tak' mislil." prekine je Alojz pa nastavi:
„To sam rekao samo tako ... Figurativno.“ pokušavao je pronaći opravdanje i riješiti svoju nespretnost ali Viktorija se nije predavala već je još žešće udarala. Osjetila je trenutak da krene u konačni napad i tako zatuče protivnika.

„Prekinite ... Nemojte se više svađati.“ ubaci se Karlo u njihovu prepirku.
Vitorija i Alojz su se, naime, svađali kod Karla, odvjetnika koji ih je kao kućni prijatelj pokušavao odvratiti od rastave braka povodom koje su kod njega došli.
„On me prevario sa najboljom prijateljicom.“ plačljivo se ubaci Viktorija.
„A ti si se sa tom istom Lucom okladila koja će imati više ljubavnika.“ ubaci se Alojz.
„Isti si k’o i njen Danijel. I on je nju prevario. Baš k’o i ti mene. I to kad sam bila trudnaaaa. Aaaaaaaaaaaaa.“ rasplače se opet Viktorija.
„Prestanite! Znam kako se volite i da su vaše avanture samo maska i izraz trenutnog nezadovoljstva u seksualnom životu. A tu su još i djeca koja su još mala. Kako ćete njima objasniti da se mama i tata ne vole i da se žele rastati? A o imovini da i ne govorimo. Recimo, tu bi ti“ Karlo se okrene Alojzu „izgubio sve. Viki ne samo što bi ti sve odnijela već bi morao plaćati i alimentaciju jer si u stvari Lojze ti povod ovom dolasku.“
„Da tako je Karlo, Lojze je krivac i povod.“ ubaci se Viktorija no Karlo se ne dajući smesti nastavi:
„A ti Viki, iako bi imala alimentaciju, od čega bi ti živjela? Alojz radi i privređuje i donosi novce. Jest da bi imala prihode ali bi morala početi raditi. A tko bi te sada htjeo zaposliti? Znaš i sama da je takvih kao ti pun biro za zapošljavanje.“ nastavljao je dalje Karlo.
„Da, bilo bi dobro da Viki počne raditi pa da vidi kako je to. Lako joj je ovako. Dvore je i sprijeda i straga i ima sve što poželi.“ spretno dočeka Alojz.
„Lojze, nemoj tako. Tko ti vodi poslove? Viki. Preporučujem vam da se pomirite, jedno drugom oprostite i nastavite zajedno. Previše gubite kako bi uništavali sve što ste izgradili i upropastili lijepe trenutke ugodnog života ispunjenog ljubavlju i razumijevanjem koga ste s tolikom mukom izgradili. Sjetite se u kakvoj ste gabuli bili kad sam vam posudio za preživljavanje. A to je samo zato što vjerujem u vas i zato što ste mi prijatelji.“ završi Karlo.

„Znaš kaj ...“ zamisli se Alojz i pogleda Viktoriju „Ima Karlo pravo. Ajde ljubavi da se pomirimo?“
„Daaa ...“ otegne se Viktoriji „Dobro ... Obećaj da me više nećeš varati i kako ćeš mi za pomirenje kupiti onu bisernu ogrlicu.“ odgovori Viktorija.
„Misliš onu skupu koju si neki dan gledala kod draguljara?“ upita je Alojz.
„Nemoj ti sada meni o skupoći jeftino. Hoćeš ili nećeš?“ kratko upita Viktorija „Kaj sad šutiš? Odgovori! Da ili ne?“
„Hmmm ... Dobro. Hoću.“ veli Alojz pa htjedne nešto dodati no Viktorija se spretno ubaci:
„I karte za krstarenje Sredozemljem koje si mi obećao.“
„Dobro, nek’ bude i to. Ionako puno putujem pa je red da se i ti malo opustiš bez posla i bez djece. Znam da ti nije lako.“ zaključi Alojz i poljubi je u čelo.

Viktorija i Alojz su otišli iz kancelarije. Karlo se zamisli, izvadi mobitel i nazove:
„Alo, Luce moja! Ljubavi, kako si mi?“ veselo upita.
„Daaaaa ... Bilo je sve u redu. I ne boj se ... Viki neće pričati svom Franji o vašoj okladi ... Kako to misliš, otkud mi to? Viki i Lojze su bili ovdje ... Da, ovdje. Radi rastave ... Pa Viki se izbrbljala ... Ma pusti to ... Ništa ništa ... Nego kad se vidimo?“ pričao je Karlo.
„Dobro, dakle prekosutra ... U onom istom hotelu ... Daaa, u standardno vrijeme. Tvoj se Franjo sastaje sa Alojzom pa ... Ne, ne boj se. Alojz neće ništa izlanuti Franji. Treba Franju zbog posla ... Da, kad bi mu izlanuo o tome ništa od posla ... Ma dobro, dobro. Pusti to sad ... Onda, pusa i tebi.“ završi Karlo.
Zatim ustane, krene prema ormariću gdje drži piće. Otvori ga i natoči si čašicu.
„U zdravlje za dobro obavljen posao. Franjo i Alojz, obojica si trebaju. A kako žele sklopiti ugovor trebaju prokurista. Eto posla za mene. Oboje će mi platiti uslugu. Jedan da zaradi na drugom a da ovaj ne sazna. A drugi da prvi ne sazna što sam čuo o ženi njegovog poslovnog partnera. Obojica će šutjeti i ubaciti moje stavke u ugovor pod izlikom nekih dodatnih troškova. Da onaj drugi ne zna ... I isplatiti me ... El Dorado ... Karlo, Karlo. Uzdravlje, baš ti lijepo ide!“ završi i Karlo, osmijehne se i otpije gutljaj dobrog whiskey-a.


„I veliš kupio ti i ogrlicu i kartu za krstarenje? Morala bi i ja nekako nagovoriti mog. Zamisli samo kakav bi par bile na brodu punom preplanulih mladića širokih pleća. Bazen, poslije bar a onda tko zna ...“ osmjehne se Luce dok je na Cvjetnom trgu čavrljala sa Viki na podnevnoj kavi.
„Luce, znaš kaj? Prijedlog ti nije loš. Ajmo zajedno smisliti kako da nagovorimo tvog Franju!“ vragoljasto namigne joj Viktorija dodajući u sebi i za sebe:
„Ma vratit ću ti za ono s Lojzom a znam i kako. Nećeš ni znati kakva si magarica ispala.“


(gotovo)


Dodatak

Pokojna baka bi mudra. Uvijek je pričala kako se najviše bune one koji ne žele raditi i k tomu jošte na tuđoj grbači žive. Zato, u vremena ova, kad najviše se bune baš oni koji na tuđoj grbači žive, eto jedne novele mudre o tome kako i u čemu spas naći, spas pa makar i u zadnji čas. Vjerujte mi na riječ.

Sa štovanjem,
Bocaccio






Post je objavljen 18.06.2010. u 12:40 sati.