Dakle. Pokušali smo, ali ipak samo prijatelji.
Pa ono…bila sam spremna na to. Znala sam ja da nešto nije u redu. Nije lako. Naprotiv. Iako sam to očekivala, svejedno…nije to lip osjećaj.
Ali, opet…na neki čudan način sam mirna. :)
Zašto? Pa, on je još uvijek tu. Nije nestao iz mog života. Moj L. je tu :).
I, iskreno to je najvažnije. Jer, on je prvenstveno moj prijatelj. I, stvarno mislim da se naš odnos neće pokvariti. Ja to ne želim. On to ne želi.
Što sad? Pa, ono život ide dalje, život brzo prolazi :D.
Ono što me najviše „muči“ je zapravo nešto drugo. I, sad ćete me proglasit ludom, ali nema veze, na to sam bar navikla.
On je za mene jako poseban. Bio i ostao. I sad. Nekako sumnjam da ću tako lako pronać nekog…posebnog. :/ nadam se da me shvaćate.
Uglavnom. Uživajte lipi moji.
:)
EDIT: E da, glupa sam.
22.4. je mojoj najvećoj ljubavi bio rođendan :). Sve najbolje L. Hvala ti što si najbolja prijateljica na svijetu. Volin te. Cm.
Post je objavljen 26.04.2010. u 23:02 sati.