Marketing
Prestati sanjati.
Zašto je lakše pričati s nekim za koga niste sigurni niti dali sluša? Zašto mi je jednostavnije priznati sve nekome koga nije briga za mene nego onome tko me voli najviše od svih. Pred njim se skrivam. Skrivam svoje mane kao nešto loše što je pokvariti njegovo mišljenje o meni. Jer, zar ne želimo svi da onaj koga volimo ima najbolje moguće mišljenje o nama.
Neznam..možda sam ja samo čudna, izgubljena i depresivna bez razloga. Možda bi samo trebala prihvatiiti ono što imam, prestati sanjati. Zar je stvarno to ono do čega sam došla. Zar sam se stvarno tliko promjenila. Zar sam spremna odustati od svojih snova, od svojih želja i misli. Jer sada kada gledam, to je sve što me čini ovim što jesam. A ja jesam sanjar, ja možda živim u snovima. Ali zar je to toliko loše?
U trenutku kad se pomirim sa situacijom mislim da će to biti kraj. Poslije toga nema povratka jer tada se odričem sebe.. Zar se želim odreći sebe?
Izgubljena sam, neznam u čemu je problem, neznam dali griješim ja ili svi ostali.Svejedno se skrivam, skrivam se iza svoje sjene, iza svog imena i iza svojih snova. Skrivam se od boli koja svejedno prodire i lomi me Slama mi srce a ja kao da ne mogu ništa više napraviti..
N.
Post je objavljen 28.03.2010. u 19:05 sati.