Ujutro, kada smo se Tom i ja udostojili spustiti na doručak, Georg je već bio uvježbao novi pozdrav.
''Dobro jutro, posvojeni moji.'' rekao nam je dražesno.
Prihvatila sam igru. ''Dobro jutro, o, posvojitelju naš!''
Tom nas je oboje zbunjeno pogledao a onda se bacio na pahuljice sa mlijekom i medom. Fuj.
''Sophie, ti danas nemoj ići u školu.'' rekao mi je Georg izgledajući smiješno sa pregačom na jabuke zavezanom oko struka.
''Dobro.'' rekla sam nastojeći zvučati pomalo razočarano. Zatim sam prišapnula Tomu: ''Nisam ni namjeravala.''
Georg je odvezao pregaču i bacio je na stol između nas dvoje. ''Moram ići. Novac za školu vam je na šanku, a tebe, Sophie, kada se vratim vodim na pregled za ruku.'' rekao je i izjurio u trku hvatajući sa šanka ključeve od auta i jaketu sa vješalice u hodniku.
''Bok?'' Tom i ja zbunjeno smo gledali za njim sa žlicama zastalim na pola puta do usta.
''Grozna si.'' zagunđao je Tom. ''Nije fer.''
''Šta?'' Mrzim kad osobe započinju konverzaciju a da nemam blage veze o čemu pričaju. Nisam vam ja Sherlock Holmes pa da odgonetavam!
''Ja moram pisat matišu danas.'' zagunđao je opet.
''Aaaa...To. Ne krivi mene, Georg je rekao da ne moram ići.''
''Ja ću markirati.'' Ustao je od stola i bacio zdjelicu od pahuljica u sudoper.
''Šalabahter, braco. To ti je onaj najnoviji izum. Jako je koristan, inače.''
''Ma da, poslužit će mi da dobijem dvije jedinice. Ona krava konstantno gleda u mene.''
Vidjelo se na njemu, jutros nije bio od volje. Naslađivala sam se cijelo vrijeme dok se spremao. Čudi me što mi nije slomio i drugu ruku. Praktički mu je para išla na uši. Primjetila sam kako je odahnuo kada je napokon napustio kuću. Makar to značilo da će morati pisati test iz matiše bježao je od naslađivačke verzije mene.
Smijući se popela sam se u dnevni na jutarnju turu crtića. Gora sam od male djece. Imam jutarnju i večernju turu, prije spavanja. Spužva Bob je bio razočaravajuć ovaj put. Nije uopće bio smiješan. Zatim su slijedili Silvestar & Čiči, moj omiljeni crtić!
''Kad god se neko zlo dogodi i rješenja tu nema, misle svi. Tko riješit će ga, ti pogodi. Silvestar i Čiči, majstori! Pa bila noć il' usred dana problem ti riješe najgori, a slijede ih...'' Zastala sam u pjevanju uvodne pjesmice jer nikako nisam uspjela pohvatati taj dio. Morat ću to potražiti na internetu. ''Silvestar i Čiči, majstori!'' Slijedio je moj najdraži dio. ''Kad Mjesec pun je, a kuća je stara taaa...Mi tu smo negdje! To bar se dobro zna! Ja zgrabit ću tog kanarinca i bit ću sretan, vjeruj mi! A Hektor će ti skratit krilca...Silvestar i Čiči, majstori! Još traje lov za svakom tajnom, i brojni su scenski zastori. A oni jure uvijek smjelo. Silvestar i Čiči, majstori!''
U ovoj epizodi misterij su bili venecijanski kanali koje netko namjerno prazni, tražeći otkupninu od 10 000 lira. Svaki dan taj netko isprazni po jedan kanal. Najkomičnija scena mi je bila kada je bakica vozila gondolu i pjevala tako da su jadnome Čičiju otpale uši, a on se dosjetio i nabio slušalice na uši. Začuje se treštanje muzike, a Čiči skine slušalice i onako slatko kaže: ''Rock 'n' Roll!'' Nisam se mogla prestati smijati.
Kada su mi završili crtići odlučila sam pogledati najavu programa. Baš kad sam htjela ugasiti televiziju jer nije bilo ničega zanimljivog, začula sam: ''...saznajte u priči o punom Mjesecu.'' Najava za film Vuk. A opće je poznato da volim takve filmove. Znači, večeras u 8.
Onda sam stvarno izgasila televiziju i dohvatila se sljedeće knjige. Cijelu seriju tinte(Srce Od Tinte, Krv Od Tinte, Smrt Od Tinte) sam pročitala, pa mi je trebalo nešto novo. Tražila sam neko lagano štivo nakon debelih knjiga. Prešla sam prstima preko hrbata tanko uvezenih knjiga i, zatvorivši oči, izvukla jednu. Touch The Flame. Udobno sam se smjestila i okrenula prvu stranicu. Uvijek sam čitala sve, od korica do korica, bilješke o piscu, godinu izdavanja, izdavačku kuću...sve. Mama mi se prije često čudila, ali s vremenom je i sama shvatila zašto to radim. Knjiga mi je nekako nepotpuna ako sve ne pročitam. Ova knjiga me potpuno zaokupila, nisam se odvajala cijelo jutro. Bila mi je tako dobra, a ja, kao da sam gledala film: grizla sam nokte na napetim dijelovima, jaukala kada je ovaj ovoga bacio kroz prozor i smijala se različitim izrekama. Bila sam par poglavlja do kraja(knjiga je stvarno tanka, šok nakon one debele) kada je Georg došao doma.
''Mala?'' zazvao me iz kuhinje.
''Ahaaa!'' viknula sam potvrdu da sam u kući, još uvijek zadubljena u knjigu.
''Jesi spremna? Idemo.'' viknuo je ponovo.
''Ahaaa...'' promrmljala sam ja čitajući posljednje retke poglavlja. Zaklopila sam knjigu. ''Molim?''
Georg je glavom provirio sa stepenica. ''Jesi spremna? Idemo na pregled.''
''Kakav pregled?'' upitala sam budalasto mislima još uvijek u knjizi.
''U liječnika.'' odgovorio mi je već nestrpljivo.
''Zar si bolestan?'' upitala sam opet.
Popeo se u dnevni. ''Sophie, vodim te na pregled za ruku.''
Lupila sam se dlanom po čelu. ''Joj, da, potpuno sam zaboravila. Daj mi pet minuta!'' Otrčala sam u sobu i na brzinu se obukla.
''To je bilo šest minuta.'' rekao je kad sam se spustila natrag dolje.
''Jao, hoćete li mi ikada moći oprostiti?'' sarkastično sam dramatizirala.
''Nikada!'' rekao je teatralno okrenuvši glavu od mene. Počeli smo se smijati jedno drugome. ''Daj, silazi dolje, još najbolje da nas uhvati gužva u prometu.''
Kao da nas je ukleo, to se i dogodilo. Georg je živčano lupkao prstima o volan, a ja sam hvatala ritam kojim je lupao i smišljala pjesmicu o tome koliko mrzim ovakve zastoje. Nakon nešto više od pola sata, napokon smo se izvukli iz gužve i došli do bolnice. Bila je to ona ista u kojoj sam bila nedavno.
''Sophie? Što ti je sad? Došla si nas još malo gnjaviti?'' nasmijala se gospođa Lilly s info pulta. Imalo je to nekakav drugačiji naziv, ili možda čak i nije, ali svejedno meni je bilo info pult.
''Došla sam na pregled.'' Prišla sam joj. ''Je li i ovdje velika gužva kao u prometu?''
''Pa, poprilično je slična.'' rekla je. Složila sam razočarano i milo lice. ''Ali sigurna sam da te mogu malo progurati. Prolij si malo ovoga po zavoju.'' rekla je i dala mi neku crvenu tekućinu u bočici.
''Krv?'' upitala sam ju.
''Ma, kakva krv? Sok od višnje. No, prolij to više!'' naredila mi je i učinila sam to.
''Predobro...'' prokomentirala sam. Izgledalo je jako vjerodostojno.
''Odlično. A sad, sjedaj ovdje i pretvaraj se da ti je loše.'' Dogurala mi je invalidska kolica pa sam sjela u njih. Georg je bez riječi samo stajao tamo i gledao cijelu situaciju.
''Ajoj, mmmm, uhh, jooooooj, auuuu...'' počela sam se prenemagati.
Gurajući me, Lilly je spustila glavu do moje i prošaptala mi: ''Pretjeruješ. Ograniči se na samo par vrsta zapomaganja.''
Nasmijala sam se. ''Joooooooooj, huuuuuuuh, mmmmjooooj...'' nastavila sam.
''Hitan slučaj! Hitan slučaj!'' počela je vikati ona i gurati me kroz hodnike brže, dok je Georg, trudeći se izgledati zabrinuto da se uklopi u scenu, trčao za nama. U jednom trenutku skoro je pao, na što sam je umalo prasnula u smijeh. Ali brzo sam ja to zakamuflirala novim zapomaganjem.
Došavši pred sobu za pregled od brzine smo projurili par metara naprijed, ali brzo smo se vratili i zastali točno ispred vrata. Iz sobe je izletio Brandon, doktor kojeg sam također poznavala. ''Što je bilo?! Sophie? O moj Bože, uđite!'' Maknuo se s vrata i Lilly me ugurala. Georg je ušao za nama i zatvorio vrata. Brandon je odmah dohvatio moju jadnu slomljenu ruku. ''Što je bilo? Kako se ovo desilo?'' Pokazivao je na crvenu mrlju na mom gipsu.
''Ma, smirite se, doktore. Nije bilo ništa. Samo smo je slučajno prolili sokom.'' Ono 'slučajno' je bilo posebno istaknuto.
''Od višnje.'' dodala sam ja.
''Odmah da se zna, ja nisam imao nikakve veze s ovim.'' branio se Georg.
''I zbog prolivenog soka ste vi napravili toliku scenu?'' Brandon nas je gledao pomalo ljutito.
''Ne, naravno. Samo smo htjeli malo progurati Sophie.'' objasnila mu je Lilly.
''O moj Bože, dobro kad si već tu. Daj da ti skinem gips.'' Počeo mi je rezati gips škarama nalik onim vrtlarskim. Kada ga je skinuo nježno mi je ruku položio da hladni stol. ''Molim vas, odite u ovu sobicu pokraj.'' rekao je Georgu i Lilly. Zatim mi je preko prsa stavio neko čudo sa željezom na krajevima, od kojih mi je jedan prebacio preko ramena, a drugi zakačio ispod zdrave ruke. Zaključila sam da je to zato da mi se srce ne zrači. ''Kako ti je ruka, osijećaš li bol?'' upitao me.
''Pa, malo boli, da. Onako neugodno.''
Pokrenuo je stroj za rengen koji je visio s stropa. ''Možeš li okrenuti ruku u ovaj položaj?''
''Au, da. Evo.'' okrenula sam ruku stiščući zube.
Nakon par minuti sve je bilo gotovo. ''Evo vam slike, ruka ti je prilično dobro, mislim da ćeš ostati samo na zavoju, ali svakako dođi na pregled ako te bude bolilo.'' rekao je i predao rengenske slike Georgu. ''Lilly, odvedi je na previjanje ruke.''
Lilly me opet posjela u invalidska kolica i na izlazu mi prišapnula: ''Nastavi glumiti, čisto pokrića radi.''
Jedva sam stigla preko ramena Brandonu dobaciti: ''Bok'', a već smo jurili dalje niz hodnike.
Kada su mi i napokon ponovo previli ruku bilo mi je dozvoljeno otići. Sjeli smo u auto i izašli na cestu...Kad tamo još gora situacija nego što je bila kada smo dolazili. Georg umalo da nije odvalio volan od trubljenja. Kući smo došli tek u 5 sati. Tom je već bio u kući i zabavljao se loncima, tavama... Pretpostavljam da je želio nešto skuhati.
''O-o'' rekla sam promatrajući njegovo nesnalaženje među svime tim. ''Ti namjeravaš kuhati?''
''Da. I za tvoju informaciju, ja znam kuhati.'' rekao je i dalje premećući po posuđu.
''Vidim...'' bilo je sve što sam rekla prije no što sam se ponovo zadubila u knjigu.
''Daj, molim te, pusti to. Naručit ćemo nešto.'' rekao je Georg i oduzeo tavu i ulje Tomu iz ruku. ''Sophie, što ćemo naručiti?''
''Ahaaa..'' rekla sam čitajući zadnje poglavlje.
''Tom, što ćemo naručiti?'' Sada je upitao Toma.
''Svejedno mi je.'' rekao je ovaj.
''Vi, djeco, uopće niste od pomoći.'' zaključio je.
''Ahaaa...'' dodala sam ja okrećući stranicu.
''Znači pizza.'' odlučio je on.
''Sa četiri vrste sira!'' dodali smo Tom i ja uglas.
''Baš divno. Najskuplju ste izabrali.'' Ali ipak ju je naručio.
Čekajući dostavu pročitala sam knjigu do kraja. Divila sam joj se par minuti i onda krenula na drugu. Gorka Ljubav. Baš kada sam pročitala prvu rečenicu netko je pozvonio na vrata. Pizza boy!
Georg je primio dostavu i servirao pizzu na stol, a Tom i ja smo se kao lešinari sjatili oko nje.
''Moj je ovaj komad!'' Zapečatirala sam onaj koji je izgledao najukusnije. Zgrabila sam ga i počeli smo jesti.
''Sophie, idući tjedan krećeš u školu.'' rekao mi je Georg.
''Pihh...Imam samo dva dana. Buuu...'' pobunila sam se.
''Ne brini se, ja ću ti davati instrukcije.'' rekao je Tom prividno dobro.
''Bilo bi vrijeme da se vratiš, a profesori će vjerojatno imati razumijevanja.'' Zašto su, dovraga, svi stariji bili tako čvrsto uvjereni da su profesori imalo suosjećajni?!
''Aha, baš...'' promrmljao je Tom među zalogajem.
Georg ga je ošinuo pogledom. ''U svakom slučaju, tu će ti biti tvoj brat da ti pomogne.''
''O, Bože...'' sad sam ja mrmljala.
Kada smo dovršili večeru povukla sam se u sobu, Tom je prtljao po gitari a Georg je sređivao neke spise, dolje, u svojoj sobi. Baš nakon pročitanog osmog poglavlja sjetila sam se Vuka, ali tada je već bilo 9 sati i propustila sam početak filma. Ipak, kako mi se više nije dalo čitati, spustila sam se pogledati ga. Zavalila sam se i pokušala popratiti priču. Tijekom reklama pripremila sam si kokice, namjestivši mikrovalnu na jakost od 800 W i vrijeme od 3 minute. Vratila sam se gore baš kada su reklame završavale.
Većina filma bila mi je bezveze, onako osrednja, ali kraj mi je bio super. Ona borba između onih dvojice, kojima ni imena nisam zapamtila. Zapravo ni ne znam zašto sam gledala film. A onda, kraj.
Došla je policija, prijatelji one žene koju je onaj zločesti vuk napao, a ona se, valjda da pokrije ovog drugoga, napravila glupa.
''Laura, George je mrtav. Tom također.''
Blenula sam u TV. Stajala sam tako par minuti a onda počela umirati od smijeha. Cijela kuća je orila. Georg i Tom su dotrčali u dnevni.
''Koji ti je vrag?'' upitao me Tom.
''Ali, kako?'' Uvijek me išla gluma. ''Pa...pa vi ste mrtvi!'' Zaprepaštenog izraza lica odmicala sam se od njih.
''Ma, ma o čemu ti pričaš?'' upitao me sada Georg. Kada su bacili pogled na televiziju i shvatili koji sam film gledala, iznenada su izgubili zanimanje i vratili se svojim prijašnjim poslovima.
''Auuuu...'' Tom je posprdljivo dodao prije no što je zatvorio vrata svoje sobe.
Ničega više nije bilo na televiziji pa sam se ponovo posvetila knjizi. Oko ponoći već mi se bilo spavalo, pa sam, pazeći na ruku, legla na bok i utonula u san.
Post je objavljen 23.03.2010. u 22:08 sati.