Pišeš o počecima, pišeš o prepoznavanju, poklapanju,
razmišljanjima, događajima, pišeš o čudima i čudesima, odnosa…
A onda dođeš do faze kad lepršaš, kad se samo smješkaš..
i nemaš više kaj za reći, ni napisati..
jer sve kaj veliš il napišeš ponavljanje je, sa malim preinakama, ali je ponavljanje…
čuo si za to, pročitao si, vidio, doživio, ukratko bio tamo..
sve u svemu, predvidljivo..neinspirativno…
zaliveno šutnjom zadovoljstva…
Post je objavljen 15.03.2010. u 18:54 sati.