Marketing
Tweety i ja
Mnogo puta već osuđivana zbog svojih stavova, i dalje ne odustajem od njih. Stavovi...možda i nije pravi izraz. Prije naklonosti.
Mrzim Tweety-ja. Onoliko koliko je moguće mrziti jedan imaginarni, animirani lik, toliko ga mrzim. Majušan i sladak, a zapravo samo malo, podlo, sadističko đubre. Nešto manjom žestinom mrzim Jerry-ja. Pticu Trkačicu još najmanje, jer izgleda podlo i odvratno, a ne skriva se iza neke slatke vanjštine.
Buraz kaže da je njihova zloba rezultat borbe za goli život, no ja se ne slažem, jer mislim da pri borbi za goli život nema mjesta sadizmu.
Štogod.
Kad si razmislim (a to je velika stvar za nedjeljno popodne, kad se moždane vijuge prepušta ugodnoj neaktivnosti), ti su crtići toliko nerealni, a istovremeno, tako vjerno prikazuju kako svijet funkcionira.
Sve ovisi o tome odakle gledaš, nekad se miče vlak, nekad stanica (never mind, malo fizike).
Prikaz je vrlo nerealan kad se postaviš u položaj miša. Nebitno koliko je tvoje cijukanje ispravno, činjenica jest da se ne čuje pored mijaukanja gladne mačke, koja će te već sljedećeg trena, prije nego se snađeš, progutati.
A s druge strane, vjerno prikazuje stanje u državi. Čisto gledajući brojčani odnos, razni nam Tweetyji i Jerryji kroje sudbinu radeći samo za svoju korist i keseći nam se u facu znajući da su nedodirljivi, a mi u svakom slučaju ostajemo neka jadna mačka koja svaki put završava u nekom kutu ližući rane.
Vraćam se u svoje stanje vegetiranja, a svi vi, moji dragi Sylvesteri, Tomovi, kojoti i Al Bundyji, budite mi pozdravljeni!
Pusa od Lipsy!
Post je objavljen 24.01.2010. u 17:23 sati.