Tvoj odlazak meni nije značio ništa!
Niti tvoja ruka na mom vratu
Koja je pila njegovu toplinu
I prstima stezala crno biserje.
Naše su se želje rasule po pločniku
Ko mramorne kapi lanjskih kiša
Što su nas ono jutrima, na oknima budile
Naše su želje perle, tuđe se noge o njih spotiču.
I nebo se ocijedilo, ko stare krpe
Njegove halje vise ponad naših glava
Ti oblaci tmasti, pritišću nam bilo
I mi kucamo samo po navici.
Staklene ulice na iskrivljena ogledala sliče.
Iza prozora, sklupčani životi čame
A mi tražimo svoj kutak tame
I dva lika izgubljena u vremenu.
Ništa nije ostalo isto,
Sa svake strane istih vrata
Dva različita svijeta stoje
I naša tijela uz hladnu dasku prislonjena.
Mi smo blizu, i mi smo daleko
I sve ima smisao, i ništa smisla nema
Jer…, nema Te
Jer…, Te nema.
Post je objavljen 03.01.2010. u 22:27 sati.