Dakle... Sreatn Božić svima!!1
Jutro je I bude me glasovi mojih roditelja koji pričaju u kuhinji. Tata kuca na vrata I ulazi u moju sobu. Čestita mi Božić, a ja se tek budim, izvana dopire smijeh malog slatkiša pa ustajem kako bi oprala zube I malo se uredila prije nego li uđu. Mama je u kuhinji priprema naš Božićni zajednički doručak. Slims family zvone I ulaze. Svi se grlimo I čestitamo... Mali slatkiš cijelim putem viče kako mora razgovarti sa mnom I uopće ga ne interesiraju darovi nego me samo vuče za ruku I govori da mora razgovarati. Dobro, mi odlazimo u sobu I on zatvara vrata, nešto šapće no ja ga ništa ne razumijem. Na kraju sam mu rekla samo DOBRO. E sad može odlepršati do bora I pogledati što je dobio. Za svakog kikića mama je pripremila koverticu sa 100 kn I ponešto slatkiša. Osim toga Dragi I ja smo im kupili par edukativnih sitnica. Janu su se svidjele njegoce karte za učenje engleskog. Svi smo sjeli u kuhinju I počeli se častiti kolačićima koje je mamica ispekla ili kupila. Ubrzo nam se pridružuje I donji dom... Luciji se sviđa knjigica s grafitima, Luka baš nije oduševljen, ali od njegove knjige svi mogu imati koristi jer je zanimljiva. Doručak se nastavlja. Samo najhrabriji su probali moju zelenu paštetu, a nisu je se usudili probati Hela, Darko I Luka... okus je isti kao I kad nema alge unutra, no ajd valjda su picky... Odlazim s dječicom u dom golubinjak I tamo nam Jan pokazuje svoj poklon, nekakvu društvenu igru s ribama I piranjama koju uopće ne kužim jer je nije htio igrat društveno, ali ajde valjda hoće kad mu dosadi... Luka želi istraživati njegovu novu igračku na što …
Jan: pusti... nemoj
Luka: ali samo da probam...
Jan: NE
Luka: ali samo da vidim
Ja: Luka, pusti ga dat će ti kad mu dosadi
Jan: DA LUKA, DAT ĆU TI KAD MI DOSADI!!!
U golubinjaku se I za mene našla kovertica sa 100 kn, a mamica mi je ispod bora ostavila jednu s 200 kn. Tako da sam za ovaj Božić dobila 300 kn... I sad kad uzmem za usporediti bilo koga koga poznajem 100 % znam da će oni minimalno pobrat 500 kn, ali hvala Bogu da smo odrasli pa nam se razgovor “što si dobio za Božić” ne svodi na to : ja sam dobio više od tebe :)
Već kad sam se dotakla te teme I dobivanja novaca. Nikad mi nije falilo, ali znam da mi moja teta koja je iz Zagreba daje jako puno, svaki mjesec, a I oduvijek je moju obitelj novačno pomagala I nesebično davala. Moja druga teta nije... Nije nikad ni vrijeme provodila sa mnom niti takvo nešto pa nikad ni nisam imala onaj osjećaj “teta”, ali kad kažem teta samo je jedna, ona u Zg...
Dragi je trenutno u Međimujrju kod bake I svoje familije pa nek uživa.
Nakon golubinjaka otišla sam malo parazitirati u donji dom. Opet malo igrati igricu... prošla sam Luciji sve nivoe od adventurea... Nina mi je uvalila tanjur s kolačima I naravno da su bili toliko loši da sam Ih sve pojela. Kasnije sam I na ručku ostala I čavrljala s njima. Dado nešto njurga kako neće u subotu s nama u kino, ali ne znam jel samo izaziva, baljezga ili misli ozbiljno jer spada u onu grupu ljudi za koje ne znam misle li ozbiljno... uostalom cijela familija iz donjeg doma su takvi šaljivđije I zajebanti da s njima nikad ne znaš što zapravo misle. Trenutno sam malo zbrisala da napišem sažetak prvog dijela dana. Kasnije im moram prčkati po kompjuteru I tako...
Evo par komada da spasimo plavuše...
Zaustavlja policajac auto. Otvara prozor plavuša I pita što nije u redu. “Molim Vas dajte mi svoje isprave” kaže policajac. Na to će plavuša: ali zbilja nemam ništa sa sobom, zaboravih.
“Pa imate valjda osobnu ili bilo kakav dokument? Dajte mi bilo što što imate...” Plavuša mu pruži ogledalo... Na to će on: Oprostite kolega, nisam Vas prepoznao:)
kako policajac radi tintu? Udara vodu penderkom dok ne poplavi:)
To be continued...
Dobrih par sati provela sam u donjem domu pokušavajući jedno jako staro računalo očistiti od pretrpanih trash igrica koje se nikad nisu micale. To smatram zlostavljanjem računala... jadno pa jedva se upali, a kamoli da još nešto pokrene... to je još prozor 98 iz 98-e godine, skoro pa će imati 12 godina. Znam da to ne zvuči strašno ali razlika između xp I 98 , a kamoli između viste I 98 je abnormalno huge velika... Pokušavala sam I pokušavala I na kraju nisam mogla ni instalirati neku Lukinu igricu koju je on htio pa su rekla da mu onda stavim na novo računalo pa nek I on nešto igra. Inače novo računalo u donjem domu stvarno izgleda opako I monitor je skoro pa veći od televizije (ne debljinom) … baš im je fancy opak... ah sad sam jedva zbrisala ne bi li se malo odmorila I svoje okice još silovala na mom malom ekraničiću...
Išla sam s Dadyem I Lucom prošetati Kirku koja je onako zvjerka I pol I debela je... Skoro je Darku koljeno izvrnula samo jer se zaletjela u njega u jao uskom I mračnom prostoru. Baš su mi smješne situacije kad on počne psu psovat I objašnjavat da to ne smije radit ili da shvati što je učinila, a ona ga onako blesavo I umiljato gleda. Debela jedna maza... Sad je mrvicu mirnija nego prije... valjda zbod starosti. A kako je Jan već zaključio da joj treba mužijak uskoro bi ga mogla I imati jer su joj našli dečka negdje u Dražicama... Baš divno, tko zna hoće li joj se svidjet. Znam samo da je on njufić I da ima 70 kg... ah napravit će baš slatke bebice... male ovčice...
Šetali smo iza kuće po brdu... Volim taj miris trave, borova I onaj dašak svježine zbog činjenice da je more blizu... I volim kad je zima ovakve čudi da dani nisu rjetki kad mogu prošetati u najtanjoj majici I nije mi zima... ponekad I kad snijeg padne I kad zadovoljim dijete u sebi... Volim mrak I kad iza kuće nema nikakve rasvjete pa stvarno možeš vidjeti mrak...
Htjela bi da me dragi iznenadi I dođe bar samo za novu godinu I da je čeka tu s nama doma. Slim je rekao da će oni čekati doma I da će staviti mjuzu u njihovom budućem dnevnom boravku... I tako... Ali još uvijek ne znam kako će sve to ispasti jer najviše kod svoje obitelji mrzim to kad se rascjepkaju pa svatko na svoju stranu... a tko zna što će I kako će biti. Vidjet ćemo... Trebala bi početi učit, ali to ću kad prođe 26.12.... A kako da učim kad sam po cijele dane rastrgana na poznatoj relaciji, a ti klinci zahtjevaju vrijeme... Voljela bi kad bi mogla zamrznuti vrijeme (I svoje starenje) I kad bi u svakom trenutku mogla živjeti malo duže jer imam osjećaj kao da taj život ide ,a ja uporno nisam spremna na vrijeme za ono što on nosi. Kao da malo zaostajem...
Post je objavljen 25.12.2009. u 19:24 sati.