Marketing
The air that I Breathe
Sjeb.. sam ...
Neznam da li kiša igra određenu ulogu u svemu tomu, neznam. Inače stvarno volim kišu.
Sve me boli. Svaka kost i košćica, svaka dlaka, haha... Al eto, nekako, uspjevam se nasmijati.
Ne, nije da imam sad, neznam ti ga ni ja kakav problem, ali slomia san se... E i nije od gripe. Temperatura u normali, malo sporije dišem, no to je vjerovatno od umora. Zapravo neznam otkud mi i toliko snage da sad upirem prstima po tipkovnici i razvlačim jednu te istu misao riječima, umoran. A, pa da, znam... dosađujem se, oli ti ga nemam pametnijeg posla.
Neda mi se gledat TV, jer nemislim da bih išta novoga i vidia. A i inače nisam neki zaljubljenik u nju. Malo mjuze, al sasvim tiho mi paše.
Van, hm... da ga jebeš neda mi se. A i di ću, di več nisam bia. Blago rečeno totalni debakl mojih misli večeras..
Moran priznat da sam 99.9 % svog životnog vremena, tj. dok sam budan, tj. 19h dnevno sam vedar, al kad me ovako prelomi onda sam dibidus... Ha, nasmija san se opet, jer nemogu virovat da sam u takvom stanju da mogu razvlačit to isto stanje koje mi nepaše, al ono... Štaje tu je...
Nemislim da će me još nešto dugo držat ovakvim, pa uživam u neuživanju sam sa sobom... Baš mi je ono, genijalno... haha
Eto na, još jedan osmjeh na mome licu.... a ova pjesma me baš trese...
Post je objavljen 09.11.2009. u 19:40 sati.