Marketing
I'm alive!
I'm alive!
kako mi je čudno kad posle dugo vremena nepisanja bloga sednem da nešto napišem. imam svašta nešto mudro i zabavno da kažem, no onog trenutka kad sednem za komp s namerom da pišem blog, naprasno dobijem writer's block. što, naravno, ne postoji, već je samo bedni izgovor loših pisaca, hehe. sreća pa nemam ambiciju da postanem svetski poznata (i priznata!) spisateljica ;))
dakle, šta se sve dogodilo od poslednjeg unosa?
1. nisam napisala da sam se odmah posle venčanja razbolela. sjebala sam stomak, pa su mi prvi dani braka prošli, da prostite, usrano.
2. ivo je krenuo u vrtić. ja sam veče pred polazak dobila užasan napad anksioznosti. srce mi lupalo ko ludo, nisam mogla normalno da dišem i shvatila svu istinitost onoga 'ne do ti bog što ti majka pomisli'. mda, napale me sve neke negativne misli, te šta ako vaspitačica bude grozna, te kako će ona da mu se dovoljno posveti, te šta ako je u pitanju neka koja samo odrađuje posao a zapravo ne voli decu, te šta ako on bude nesrećan, itakoto. ništa mi nije pomoglo što sam videla slike edovog vrtića, jer ovaj ivov u poređenju s tim izgleda kao jugo u poređenju s... pa, najnovijim modelom nekih besnih kola (da se primetiti da se u kola apsolutno ne razumem, heh).
3. onda se ivo razboleo. napao ga je neki virus, kašljao je i šmrcao, a onda se jedne noći gušio. odveli ga u institut, tamo ga inhalirali. tek kad smo došli kući od lekara me je spucao strah i panika. i opet imala anksiozni napad.
4. onda sam se ja razbolela, mislim da je bio u pitanju stomačni grip. čitavu noć provela u kupatilu, rigajući. sutradan dobila temperaturu. već prekosutra bila bolje.
5. posle par dana se DM razboleo - ja ga zarazila. yup, we DO share everything. možda će zvučati grubo, ali bolesni muškarci su nepodnošljivi. mala deca. ona razmažena.
6. ivo se nije razboleo, ali i dalje je šmrcav.
7. prvi dani u vrtiću nisu prošli sjajno. prvi dan nije plakao, drugi je već kenjkao, treći dan nije hteo da ide. necu, necu, NECU! no, kako je krenuo i da doručkuje tamo, tako je plakanje prestalo. mali proždrljivac
u utorak je ostao i na spavanju, danas je bio čitav dan tamo. samo priča o teti i deci, što je šifra za vrtić. a rekla nam je vaspitačica da je ivo najbolji od sve dece :Ddanas mi je došao u posetu drug kojeg nisam videla godinu i po dana. ranije smo bili prilično bliski, uprkos tome što on već duže vreme ne živi ovde. i svaki put kad bi došao super bismo se ispričali, bez obzira koliko dugo se pre toga nismo videli. znate već na šta mislim... onaj osećaj dragosti što vreme provodite s osobom koju jako dobro znate i koja vas jako dobro zna i s kojom kao da ste juče bili na kafi, opušten razgovor, smeh, zadirkivanje...
ali danas je bilo potpuno drugačije. dosadno. prazan razgovor. s onim neprijatnim pauzama kad ne znamo šta bismo rekli. dosta glupo. i posle svake te pauze je bilo još gluplje. možda je to zbog toga što je tu bila njegova devojka, ne znam. a možda stvarno više ne znamo šta bismo rekli jedno drugom. u svakom slučaju, prilično bezvezan osećaj.
i da, pitala me njegova devojka jesam li opet trudna. pa se genuinely skandalizovala kad sam rekla da ne želim drugo. pa je morala da proveri mislim li možda da neću sada drugo ili pak uopšte neću drugo. pa joj je to izgleda toliko bilo nepojmljivo da me je pitala a da šta DM misli o tome. ne znam šta je mislila, da siroti DM hoće još buljuk dece ali da ja držim noge stisnute?!?
moram da priznam da mi već ozbiljno idu na kiki ljudi koji sebi daju za pravo da se zgražavaju nad tim. naš život, naša odluka, odjebite.
e tako.
izrentala, izjadala se, napisala novosti, osećam se puno bolje sad.
Post je objavljen 28.10.2009. u 23:54 sati.