Šutnja nagriza unutarnje organe, poznajem ženu koja se ubila u šutnji, u tišini.
Nekako se dogodilo da su je spasili iako ne znam od čega.
Vukli su je preko sobe napola mrtvu i baš kad su je stavili u kola hitne pomoći već je bila napola živa.
Poznajem još nekoliko žena i neke muškarce. Svi oni govore puno.
Poznajem i Filipa, nema ga već danima, od njegovog odlaska izradila sam pticu močvarnicu i zagnjurila je u jastuk da plače skupa sa mnom. Možda će brže proći vrijeme između nas ako ga ne čekam ovako čekavno?
Čekati ću ga drukčije, tajno od sebe same. Već tri dana nisam upalila televizor. Samo sam dva puta upalila svjetlo.
Jesam li vam rekla da Filip govori upravo onoliko koliko je dovoljno da se ne zaboraviš iznutra?
Mislim da ću sutra govoriti.
Post je objavljen 27.10.2009. u 20:29 sati.