Pred par dana otisla sam u banku i zatvorila sve racune osim jednog. Receno mi je da mogu otvorit studentski paket a po 1000.ti put sam to odbila. Valjda sam jedini slucaj koji ima racun otvoren na punomoc oca i na koji otac ima opunomocenje. Zajebana spika je zavrsila - rjesila sam se opunomocenja i sad sam samo na punomoci i ocu mogu ostat duzna love i love. Isto popodne otisla sam u drugu banku - trebalo je pustiti jos 10 potpisa. Odbila sam. Moja majka je neko vrijeme pokusavala otkupiti kcer, mogla sam to i iskoristit.. sad mi je opet to isto ponudila. Odbila sam. Pustila sam 5 potpisa i umjesto studenta u kompjuter sam upisana kao stomatolog. Mozda cu to i biti s obzirom za koju lovu se mogu zaduziti.
Povrh svega nisam ni ucila. Nije pitanje volje jer volje ima. Nije pitanje ni truda jer i truda ima. Pitanje je mog mozga jer da ja nisam student ja sam glupa. Drzim kocnicu cvrsto do trena kad se otkoci i misli krenu. Isprva se radilo o tek kilometru a sad je vec 300 kilometara tezak put kojekakvih pitanja. Zasrat cu, vec vidim. Ako nece sam pobjec, odgurnut cu ga svojim strahom. Jebiga, ja nisam student ja sam vec penzioner propustenih prilika!
I sto rec za kraj? Zasto mi netko neda odgovor, rjesenje, dioptrija mi prevelika.. kugli nemam, gatat ne znam..proklet bio strah.
Post je objavljen 15.10.2009. u 00:41 sati.