Prosjak sam...život me namestio tu na ćošak...dao mi samo dlanove...
Naredio da molim...da prosim za paru...
Gledam sada u rano jesenje Sunce,jedino još ono me greje...
Lišće kako juri niz ulicu dok nosi mi poruku od zime...
Gledam ljude kako užurbano idu nekuda,srećni...
Imaju krov i toplinu, okruženi ljubavlju...
Jednom sam voleo i Ja,ne zna to niko...a sada su mi ostali samo dlanovi...
I parče kartona...
Ne tražim više hleb,ni vodu ne želim...
Sit života,tražim još samo od oblaka da ne zaklanjaju Sunce...
Još malo bih da se grejem...dok ne zađe...poslednji put..
by.......VANGELIS BLUE
Post je objavljen 14.09.2009. u 22:56 sati.