Sada je tako sve dok ne bude drukčije.
A hoće li? Ti, ti vjeruješ da neće. I ja.
Možeš li udisati svijet znajući da te jedan čovjek drži?
Okušava, prolijeva oči po kosi, rastapa prste na usnama,
zaklanja tijelom tvoj vlastiti bitak, diše u tebi, opčinjen.
Skromno ovo nije, no progutao me svijet ako pljujem.
<> <> <>
"...napravi najgušći mrak, ugrizi me za vrat,
zakrpaj šapat ove sobe, magika naše male kuće.
Koliko se stavlja soli?"
Živim i dišem i strepim i ljubim.
Ono što sve stvara i ništi i sklanja tu je, u snu.
<> <> <>
Nisam poštena, izrečeno je.
Ako tako će biti,
i neka onda nisam, sto mu vragova, i neka nisam.
Makar sama bila. Ionako vas nema.
Ne za mene.
Ne za vas.
Nego za nas.
Vas.
Zbrojimo se vi pojave ljudske, zbrojimo se.
Jednom napokon.
Pozdrav,
eMDe.
Post je objavljen 06.09.2009. u 22:18 sati.