Marketing
Dan kad je umro Brian Jones
- Ana je progovorila - nastavak
Kojot
- Nisam se vratio i danima sam potom... zamolili su me... svirao sa tipovima iz Ivanovog benda: drndao sam... rutinski, bezosećajno... program koji sam od ranije znao, vukao se po kojekakvim salama i, moguće zbog romantične priče o Ivanovom kraju, sastavu je popularnost rasla. Jednom su me čak odvukli i na nekakvu tv, gde sam tokom prisećanja na počivšeg uspeo jedino da izvalim kako sam u studio došao zbog dnevnice koju očekujem da mi isplate, što je protumačeno kao vulgarni skandal budući da je od mene kao suosnivača tog benda očekivana svakako i poneka suza, ili neki tome slični izliv bola.
- Bol koji sam istinski osećao kidao mi je danima grudi i nakon jedne svirke u nekom selu, u nekakvoj vukojebini, saopštio sam ostalima iz benda da me jednostavno više nema, da osećam kako ću se pretvoriti u neko živinče, pa će onda od mene da naprave kobasice, neko će te kobasice da proždere i... glasno će podrignuti. Zanemela muzičarska bratija nije reagovala: očito je svima bilo da se u meni nešto bitno pomerilo. Tu svirku smo odradili, ali ja ni jedan detalj ne pamtim.
- Popodne sam, dok je trajala tonska proba posmatrao u centru sela, kao nekakvo egzotično čudo, ringešpil koji sam posle bogzna koliko vremena ponovo video. Ljudi, začudo gotovo da nije bilo, ali se u jednom trenutku veliki točak pokrenuo i ponovio mi se onaj nesnosni bol u grudima.
- Sutradan sam, oslonjen na topolu, jednu u dugom nizu, očekivao dolazak autobusa. Priželjkivao sam kišu, jara me je uništavala, znoj je lio iz mene i po meni: od slepoočnica naniže, niz obraze, vrat, telo. Gubio sam dah, za udisanje, činilo se, ničega nije bilo.
- Odjeknuli su hici u neposrednoj blizini. Puška, verujem. Iz krošnji topola izletelo je jato preplašenih crnih ptica. Gačci. Poleteli su strelovito uvis u krugu koji je bio zastrašujući kovitlac. Stotine crnih ptica naspram sunca koje mi je ometalo posmatranje. Nazirao sam samo taj čudesni prizor, fasciniran. Nisam procenio trajanje, tek, krug se rastvorio, ptice su se vratile drvoredu, nestale su u krošnjama i primirile se.
- Još uvek oslonjen na onu topolu ravnodušno sam posmatrao prolaznike koji su žurirli osenčenom stranom puta kloneći se sunčevih zraka. Odeća na meni, patike, telo, bili su znoj. Ništa više nisam osećao, nestalo je nelagode zbog bola u grudima i osećanja usamljenosti. I sam sam nestajao, ili se samo lagano pretvarao u topolu. Još jednu u tom dugom nizu.
Jedino što sam istinski želeo bio je dolazak autobusa.
- Vratio sam se tim autobusom koji sam iščekivao u selo u kojem smo dan pre toga imali gažu i grupu meštana, koju sam zatekao na terasi kafane u centru, upitao o ringešpilu koji je bio tu. Zabezeknuti, sumnjičavo me posmatrajući, uveravali su me da sam nešto pobrkao i da ga od prošlogodišnje slave u selu nije bilo.
- Nisam se upirao da ih uverim da sam upravo juče, tu, očaran, posmatrao taj veliki točak koji se na gotovo pustom trgu okretao samo zbog jedne osobe. Devojka koja je sklopljenih očiju njihala nogama bila je tuga koju sam već duže vreme osećao svirajući čudnu temu koja mi se nenadano nametnula. Svirao sam je u bezbroj varijanti, rastezao je i ogrtao se njome kao teškim brokatnim plaštom. Zbunjen, bio sam u kvintama, u neprekidnom tremolu i nisam pokušavao da rastumačim taj snažni osećaj. Bio sam u njemu i... odustajući od daljeg raspitivanja krenuo ka autobuskom stajalištu gde me je presreo neugledni starkelja:
Otišao je ne žureći, očekujući, moguće, da ga dodatnim zapitkivanjem zadržim.
- Gitara na kojoj sam svirao tu svoju temu, koliko god da sam truda i osećaja ulagao, ni izbliza nije pričala o onome što je divljalo u meni. Preštimavao sam je i... čuo, neočekivano, na radiju, nekakvu mađarsku tugovanku, pa se posle danima raspitivao i saznao – instrument koji sam tražio bila je neka varijanta gajdi sa žicama... Njenjere... Obavešteni su mi držali duga i dosadna predavanja o muzici Transilvanije i uputili me u Kneževac kod Ilešbačija koji je, kako su tvrdili, imao to čudo za sviranje i najbollje poznavao muziku koja se na njemu svira.
photo gallery: Radio KOJOT 107,3 MHz -->
- Očekivane zajebancije u traganju za tim čovekom izostale su, začudo i pozdravio me je kao starog poznanika. Zaprepašćen, shvatio sam da sam za njega Tamaš, da sve vreme govori mađarski i da ja, koji sve na gomili dvadesetak mađarskih reči znam, shvatam to što mi govori i istim jezikom mu uzvraćam.
Prespavaj kod mene. Sutra idemo na pogreb mog prijatelja Janoša, a posle na venčanje njegovog sina koje je još ranije za sutrašnji dan zakazano... Janoš je pred smrt izrazio želju da se venčanje ne odlaže...
- Do jutra oka nisam sklopio. Prihvatio sam igru, nisam postavljao pitanja, ni tražio logiku u tom ludilu. Sutradan sam na pogrebu saznao da je Janoš bio najpoznatiji primaš tih krajeva i domaćin visokog ugleda. Neko je šapatom slutio kako sve to nagoveštava... drugi glas je bulaznio nešto o položaju zvezda...
- Predveče je, nakon pogreba, u katedrali počela ceremonija venčanja. Zgromljen, ugledao sam ispred oltara, kraj mladoženje, devojku sa ringešpila. Neka žena u mojoj blizini objašnjavala je da će u znak žalosti svadba proteći bez muzike i veselja. Biće otpevana samo jedna pesma po želji Janoša koji je... razabrao sam i to... na svetkovinu pozvao nekog čuvenog gajdaša.
- U svečano uređenoj, bogatoj maldoženjinoj kući, posle večere koja je dugo u tišini trajala, prišao mi je Ileš i pružio pohabani drveni kofer. Otvorio sam ga i... ugledao njenjere... Nešto se vratilo iz podsvesti, ja sam taj instrument poznavao. Seo sam, pažljivo ga položio na kolena i lagano, naglašeno lagano, da duže potraje, počeo onu temu koju sam, nezadovoljan ishodom, na toliko načina svirao. Sada je to bila jeka udaljenog glasa, arhaični lelek, transponovana bol...
photo gallery: Đoka KOJOT -->
- Mlada je u neko doba ustala i na tu temu počela da peva o ljubavnoj igri lutajućeg svirača i lepe žene moćnog vlastelina, o brutalnom ubijanju grešnog ljubavnika, o... Izgubljeni osećaj za vreme i sve što se oko mene dešava vratilo je saznanje da mi je priča poznata, da reči pesme znam i da je sa devojkom u pročelju stola unisono pevam.
Pesmu je prekinuo Ileš, diskretno dajući znak da je dozvoljeno vreme za muziku isteklo. Nedugo potom gosti su se počeli opraštati od mladenaca i odlaziti. Ileš se nakratko udaljio sa Janoševim sinom i ja sam u holu ostao sam sa Sofijom.
- Sin kojega sam rodila posle tvog ubistva bio je tvoj, li nisam smela da mu dam tvoje ime. Do kraja života bila sam prokazana i sve kiše koje su padale i reke koje su tekle bile su moje suze. Tamaš...
Zaćutala je ugledavši Ileša i svoga muža kako se vraćaju. Napustio sam tu kuću i kasnije u Ilešovoj straćari shvatio da više ne razumem reči koje je izgovarao. Gorko se osmehnuo i sa dosta napora je na mom maternjem jeziku ispričao otprilike ovo.
- Ti si onaj muzikant kojega su ubili. Postoji zapis da je Tamaš Juštin ubijen krajem sedamnaestog veka. Pesma koju si noćas svirao Sofija Deli je spevala raspamećena tugom za tobom i vilenjaci su učinili čudo – jednom u veku, na dan kada ste zgrešili pevate je zajeno i onda nestajete. Žena sa kojom si je noćas pevao nije više Sofija i ti više nisi Tamaš, dragi moj prijatelju...
- Oprostivši se sa starim gajdašem krenuo sam i dugo tog popodneva sedeo na nekom pustom delu obale Tise plačući. Osećao sam, bespomoćan, znao, da mi je oteta svaka mogućnost odbrane od stvarnosti.
Kojot
Dan kad je umro Brian Jones
maniac download:
- KOJOT - Dan kad je umro Brian Jones --> (1973) (Mp3 2.96 Mb)music composed by Đorđe VOJNOVIĆ - KOJOT
"ANA JE PROGOVORILA" - 1 Deo -->
Post je objavljen 31.08.2009. u 22:03 sati.