Danas sam nakon mise zastala isprid crkve a bilo je govora o propovidi.
Zaključak je bio da je previše učeno i većini ipak iznad glava.
Ne da se izdvojit dvi tri onako bitne misli i ponit sa sobom.
Komentira moj sugovornik:
- ''Ali ja sam gladan. Meni treba hrana. ... To ti je kao kad očekuješ žito a dođe prazna slama...''
- Netko dopuni: ''pa ajde ti priživi!''
Pa dobro ipak - NIJE NA MISI NAJVAŽNIJA PROPOVID.
VAŽNA JE - PRIČEST.
NAJVAŽNIJA.
Pričest nije prazna. U njoj je ŽIVI ISUS.
A od propovidi bolje puno i ne očekivat.
Ko puno očekuje uvik se malo ili malo više razočara...
Post je objavljen 12.08.2009. u 22:47 sati.