Pregled posta

Adresa bloga: http://blog.dnevnik.hr/boric

Marketing

Milorad Tomanic-SRPSKA CRKVA U RATU I RATOVI U U NJOJ

ISKOPAVANJE STARIH ZRTAVA I UKOPAVANJE NOVIH

Dajuci ogromnu pomoc Slobodanu Milosevicu da paznju Srbijanaca skrene sa problema u svojoj kuci na probleme u tudjim dvoristima,
episkopi SPC su sa reci presli na dela.Jos na redovnom zasedanju Svetog arhijerejskog sabora,odrzanom u maju 1990.godine,zatrazeno je"od nadleznih drzavnih organa da se omoguci vadjenje iz jama u toku rata pobijenih i njihovo dostojanstveno sahranjivanje pri hramovima i drugim za to pogodnim mestima".Sveti arhijerejski sabor je smatrao da je"krajnje vreme da se ispuni taj elementarni dug covecnosti i prema nevino pobijenim i u toku i posle Drugog svetskog rata,nastradalim u bratoubilackom istrebljenju.Jer,bez mira sa mrtvima i medju mrtvima nema i ne moze biti mira i pomirenja medju zivima."Ovaj zahtev je ponovljen jos dva puta,na vanrednom zasedanju Sabora u decembru 1990.i na redovnom zasedanju Sabora u maju 1991.godine.
Ali,izgleda da neko nije zeleo da se taj posao obavi u miru i tisini,u dostojanstvenoj atmosferi,kakvu su zasluzivali oni zbog kojih je to toboze i cinjeno.Kao da su americki televizijski delatnici u to umesali svoje prste:
sve je bilo okruzeno kamerama,reflektorima,novinarima.Ljudi su na televizijskim ekranima mogli da gledaju stravicne slike sa stotinama lobanja i kostiju poredanih na satorskim krilima.Prilikom vadjenja kostiju iz jame Golubinke,u nju su se spustili cak i predsednik SDS-a za BiH Radovan Karadzic,clan Predsednistva BiH dr.Nikola Koljevic i slikar Milic od Macve.U"Pravoslavlju"od 1.decembra 1990.godine,u tekstu pod naslovom"Mucenici na videlu dana",opisano je vadjenje kostiju iz poznate jame Jagodnjace(nalazi se u Popovom polju,nedaleko od Ljubinja),
duboke oko 50 metara,u koju su ustase bacile oko 1000 pobijenih Srba.U tekstu su,izmedju ostalog,opisani nacini na koje su zrtve ubijane(hladnim oruzjem,udarcima tupim predmetima u glavu,sekirama itd.),a naveden je i spisak predmeta nadjenih u jami(gumeni opanci,duvanske kutije,
dugmad,naocare itd.).Povadjene su kosti i zrtava iz Zitomislica,
Prebilovaca,Ljubinja,Trebinja,Majevice,Banja Luke i dr.
Kada je zapoceo rat u Hrvatskoj,iskopavanja kostiju su prestala,kao i pozivi Sabora da se to i dalje radi.Zacudjujuce je,medjutim,(ili mozda nije),
da u Srbiji nije obavljeno nijedno od takvih iskopavanja.Naravno,postavljalo
se pitanje:zasto?U jednom svom tekstu od 27.novembra 1991.godine,
vladika Atanasije Jevtic je objasnio da su ta iskopavanja bila pastirski pokusaj da"zrtve svog naroda,koje nisu samo pobijene nego i obescascene,opojemo i sahranimo i time njihove duse i tela oslobodimo posmrtnog mucenistva i ponizenja.Srpski narod i njegova Crkva vec pedeset godina cuju kako krv Aveljeva nevina vice iz zemlje,a Kain ne cuje glas Gospoda svoga.Ako ste vi i ostali zapadni svet gluvi za Aveljev krik,episkopi Srpske Crkve i sama ta ziva Crkva narodna nisu,i ne smeju da budu gluvi."(Vladika Atanasije se obraca sestorici"pravoslavnih teologa i pisaca iz Pariza",op.a.)
ALI,ZASTO ONDA KOSTI NISU VADJENE I NA PROSTORIMA SRBIJE?ZAR SU SVI,PA I EPISKOPI SPC,BILI GLUVI NA KRIKE AVELJEVE KRVI KOJI SU DOLAZILI IZ NEPOSREDNE BLIZINE,A ODLICNO SU CULI ONE IZ HERCEGOVACKIH I HRVATSKIH JAMA I VRTACA?Upravo je vladika Atanasije Jevtic naveo neka od mesta u Beogradu i okolini na kojima se nalaze masovne grobnice(na neka od njih on je odlazio i da odrzi pomen):igraliste FK Graficar,Lisiciji potok,kamenolom kod Topciderskog groblja,igraliste kod manastira Vevedenja na Senjaku,jedna uvala ispod danasnje Careve cuprije,dunavski ritovi na zemunskoj strani i ispod Dorcola itd.(Ovo je samo za Beograd).Na ovim mestima pokopano je 15000-30000 ljudi,a leseve su zakopavali zatvorenici koji su dovodjeni sa Ade Ciganlije.KAKO TO DA JE OVIM ZRTVAMA BIO DOVOLJAN SAMO POMEN,A ONIMA IZ JAMA NIJE,NEGO JE NJIHOVE KOSTI TREBALO VADITI SA DUBINA OD 50 I VISE METARA?U tom teskom poslu ucestvovali su cak i clanovi jednog speleoloskog kluba koji je za pruzenu pomoc od strane SPC odlikovan ordenom Sv.Save I stepena.Na prostoru grada Beograda bile su potrebne samo lopate i nekoliko dobrovoljaca da kopaju bez ikakvog odlikovanja.

Post je objavljen 05.08.2009. u 12:08 sati.